Средњовековна помама око вештица

ПРЕ неколико векова, у Европи је страх од чаробњаштва и натприродног довео до лова на вештицеa и многих погубљења. То се највише дешавало у Француској, Немачкој, северној Италији, Швајцарској, Белгији, Луксембургу и Холандији. „У самој Европи, а и у европским колонијама,b настрадало је на десетине хиљада људи“, док су „милиони били мучени, хапшени, испитивани, омражени, окривљени и у сталном страху“, наводи се у једној књизи о прогону вештица у западним земљама (Witch Hunts in the Western World). Шта је изазвало ову параноју и шта ју је потхрањивало?

Инквизиција и лов на вештице

Велики утицај у прогоњењу вештица имала је инквизиција. Њу је покренула Римокатоличка црква у XIII веку, с циљем да „проналази, осуђује и кажњава јеретике“, наводи се у Православној енциклопедији I. Инквизиција је била својеврсна црквена полиција.

Папа Иноћентије VIII је 5. децембра 1484. издао папску булу по којој се осуђују вештице. Такође је овластио двојицу инквизитора, Јакоба Шпренгера и Хајнриха Крамера, да реше тај проблем. Њих двојица су написала приручник за хватање и кажњавање вештица под називом Malleus Maleficarum. И католици и протестанти су га прихватили као ауторитет за одређивање да ли неко има вештичије моћи. У њему су се налазиле измишљене приче о вештицама, засноване на народним причама и предањима. Такође су били изнесени теолошки и правни аргументи против врачања, као и смернице о томе како препознати и уклонити „вештице“. Та књига је описана као „најокрутније и најпогубније дело у целој светској књижевности“.

Нека жена је могла бити оптужена да је вештица без доказа о кривици. Једна књига која говори о прогону вештица наводи да су се суђења одржавала „само да би се путем убеђивања, притиска и силе извукло признање оптужене“ (Hexen und Hexenprozesse). Мучења су била уобичајена.

Malleus Maleficarum и папска була папе Иноћентија VIII довеле су до свеопштег прогона „вештица“ у Европи. Поред тога, захваљујући штампарској машини, тадашњој технолошкој иновацији, ова манија је отишла чак преко Атлантског океана и захватила Америку.

Ко су биле жртве?

Преко 70 посто оптужених биле су жене, посебно удовице, које често нису имале никога да их одбрани. Међу њима су биле сиромашне и старије жене, као и траварке, посебно ако њихови биљни лекови нису деловали. Заправо, нико није био безбедан — ни богати, ни сиромашни, ни мушкарци, ни жене, ни убоги, ни угледни.

„Вештице“ су биле оптуживане за свакојака зла. Наводно, имале су способност да ’науде стоци и одузму млеко кравама, да изазову сушу или град, да набаце чини од којих се људи разболевају, новорођенчад ноћу плачу [...] и супружници се свађају‘, како наводи Словенска митологија: енциклопедијски речник. Изгледа да су „вештице“ биле криве за све!

Како је нека жртва била проглашена вештицом? Неке осумњичене жене су биле везане и потопљене у „освештану“ хладну воду. Уколико би потонуле, биле би проглашене невинима и извучене. Ако би испливале, биле би проглашене вештицама и на лицу места погубљене или предате на суђење. Неке жртве су мерене, јер се сматрало да су вештице лагане или да уопште немају тежину.

Још један начин како се могло утврдити да ли је нека жена вештица јесте на основу „Ђаволовог знака“, то јест „видљивог обележја на њеном телу који је Ђаво оставио када је с њом склопио споразум“, каже се у књизи Witch Hunts in the Western World. Тај знак би се тражио тако што би се „оптуженој обријало цело тело и детаљно прегледало“ — и све то јавно! Затим би јој се иглом боли младежи, брадавице, ожиљци и томе слично. Уколико место убода не би заболело или прокрварило, сматрало се да је то био Сатанин знак.

И католичке и протестантске власти су подржале лов на вештице, а на неким местима су протестанти били суровији од католика. Међутим, с временом је почео да влада здрав разум. Тако је 1631. језуитски свештеник по имену Фридрих Шпе, који је пратио многе „вештице“ до ломаче где су биле живе спаљене, написао да по његовом мишљењу ниједна од њих није била крива. Такође је упозорио да ако се тај прогон настави несмањеном жестином, Немачка ће остати пуста. У међувремену су лекари почели да увиђају да до грчења тела, које се често повезивало са опседањем демона, могу довести здравствени проблеми. Током XVII века, број суђења је нагло опао и она су до краја века укинута.

Чему нас учи ово мрачно доба? Једна од важних ствари гласи: Када они који тврде да су хришћани замене изворна учења Исуса Христа верским лажима и сујеверјем, отварају врата стравичним злоделима. Библија је прорекла да ће такве особе бацити љагу на хришћанство и зато је упозорила: „Због њих ће се погрдно говорити о путу истине“ (2. Петрова 2:1, 2).