Живот без вида

СЛЕПИЛО или озбиљно оштећење вида може бити последица много чега. На пример, услед повреда и болести, може доћи до оштећења очију, очног нерва или мозга. Људи који изгубе вид, делимично или у потпуности, често се боре с неверицом, тугом и страхом. Па ипак, многи успешно излазе на крај са својим околностима и воде испуњен живот.

Очи су обично наш основни извор информација о свету који нас окружује. Зато када неко изгуби вид, почиње да се више ослања на остала чула — слух, мирис, додир и укус.

Према часопису Scientific American, истраживања о пластичности мозга показују да он има способност да се „прилагоди измењеним околностима“. Још се додаје: „Обиље доказа показује да када мозак не добија информације преко једног чула, он се мења тако што повећава осетљивост других чула.“ Размислите о следећим чињеницама.

Слух. Гласови и кораци стварају менталне слике. „Научио сам да запамтим и препознам људе по гласу или чак по ходу“, каже слепи човек по имену Фернандо. Хуан, који је такође слеп, каже: „Слеп човек повезује неку особу с њеним гласом.“ Као и сви ми, слепи у нечијем тону гласа могу осетити различите емоције.

Захваљујући свом истанчаном слуху, слепа особа открива много о свом окружењу — било да је то правац кретања саобраћаја, величина собе или где су препреке.

Мирис. Поред тога што открива одакле мирис долази, чуло мириса слепој особи може пружити обиље других информација. На пример, када иде одређеним путем, то чуло јој помаже да створи менталну мапу с кафићима, ресторанима, пијацама и тако даље. Наравно, ту мапу употпуњују познати звуци, као и детаљи који се прикупе чулом додира.

Додир. „Моји прсти су моје очи“, каже Франсиско. Поред тога, слепима пуно помаже и штап. Манасес, који је рођен слеп и који се од детињства служи штапом, каже: „Знам тачно где се налазим захваљујући другим чулима, памћењу и карактеристикама тротоара које препознам помоћу свог штапа.“

Чуло додира такође омогућује многим слепима да читају литературу на Брајевом писму. Данас није необично да слепа особа има приступ разним средствима која јој омогућују да обогати свој живот у интелектуалном и духовном погледу. Осим публикација на Брајевом писму, ту су и аудио-снимци и друга компјутерска технологија. Захваљујући свему томе, слепи могу да читају Библију и разна помоћна средства за њено проучавање.a

Сва та средства су извор огромне утехе и наде за Паки и њеног мужа, који су поменути на почетку. Скупштина Јеховиних сведока, њихова велика духовна породица, такође им пружа подршку. „Сада имамо испуњен живот и релативно смо самостални“, каже Паки.

Губитак вида несумњиво носи посебне изазове. Али када човек не поклекне пред њима, већ настави да радосно корача кроз живот пружа изванредно сведочанство о својој способности прилагођавања.