Сврха живота

ЉУДИ СУ ПО МНОГО ЧЕМУ ЈЕДИНСТВЕНИ — ПИШУ, СЛИКАЈУ, СТВАРАЈУ И РАЗМИШЉАЈУ О ВАЖНИМ ЖИВОТНИМ ПИТАЊИМА: Зашто свемир постоји? Како смо настали? Шта је сврха живота? Каква нас будућност чека?

Неки се не баве тим питањима јер мисле да су одговори ван људског поимања. Други сматрају да су таква питања бесмислена јер је по њима живот резултат случајности, то јест еволуције. „Нема ни богова ни сврхе живота“, тврди професор историје и биологије Вилијам Провајн, и још каже: „Не постоји темељ за етику нити неки виши смисао живота.“

С друге стране, неки људи нису присталице тог фаталистичког погледа на живот. Они запажају да у свемиру владају изузетно прецизни и складни математички закони. Задивљују их невероватне креације у природи, које људи покушавају да копирају у својим изумима. Свакодневно искуство им говори да иза сложених, веома функционалних система стоји интелигентни ум, а не нека неконтролисана сила.

Тај резон је навео неке еволуционисте да преиспитају своје гледиште. Следе два примера.

НЕУРОХИРУРГ ДР АЛЕКСЕЈ МАРНОВ. „У школи сам био поучаван атеизму и еволуцији“, рекао је он. „Свако ко је веровао у Бога био је сматран заосталим.“ Међутим, 1990. године променио је гледиште.

„Увек сам покушавао да разумем логику у начину на који ствари функционишу, рецимо како функционише људски мозак“, каже он. „Овај изузетан орган је с правом назван најкомплекснијом структуром за коју знамо у свемиру. Али да ли је сврха мозга да омогући човеку да стекне знање и вештине и на крају умре? То ми уопште није било логично. Питао сам се: ’Зашто постојимо? С којом сврхом?‘ Озбиљно сам размишљао о томе и закључио да Створитељ сигурно постоји.“

Трагајући за смислом живота, Алексеј је почео да истражује Библију. Касније је и његова супруга, по занимању лекар а по убеђењу атеиста, почела да проучава Библију, само да би доказала мужу да греши. Сада су обоје уверени да Бог постоји и да ће остварити оно што је наумио с људима и земљом.

ПЛАЗМА ФИЗИЧАР ДР ХУАБИ ЈИН. Хуаби Јин је студирала физику и годинама је радила на истраживању плазме (каква постоји на Сунцу). Плазма се сматра четвртим агрегатним стањем и највећим делом се састоји од електрона и позитивних јона.

Хуаби каже: „Кад год истражујемо природне појаве, не можемо а да не приметимо висок степен уређености у природи, што је резултат прецизних природних закона. Питала сам се како су настали ти закони. Ако се чак и јачина ватре на шпорету мора регулисати, ко регулише температуру Сунца? С временом сам дошла до закључка да је прва изјава у Библији сасвим логична: ’У почетку створи Бог небеса и земљу‘“ (Постанак 1:1).

Истина, наука расветљава одговор на питање како нешто функционише. Примера ради: Како функционише мозак? Како Сунце ствара топлоту и светлост? Али, као што су открили Алексеј и Хуаби, Библија даје одговор на још важније питање — зашто нешто постоји. Рецимо: Зашто постоји свемир? Зашто постоје природни закони? На крају крајева, зашто ми постојимо?

Библија за нашу планету каже: „[Бог] је није створио узалуд, већ ју је обликовао да буде настањена“ (Исаија 45:18). Дакле, Бог је земљу створио са сврхом, а сазнање да ће спровести у дело оно што је наумио улива нам наду у будућност. Наредни чланак ће говорити о томе.