Поглавље 20

Деца подигнута из мртвих

ЗАР није дивно знати да те неко воли? — Лепо је имати особе које стварно брину за тебе. Али да ли знаш да постоји неко ко те воли више него ико други на земљи? — Тај неко је Јехова.

Колико нас Јехова воли? — Да ли он само мисли на нас кад смо овде, а онда нас заборави кад одемо? Или нас заиста памти? — Библија каже да ни ’смрт ни живот, ни ствари које су овде ни ствари које треба да дођу, неће моћи да нас раздвоје од Божје љубави‘ (Римљанима 8:38, 39).

Дакле Бог не заборавља. Он памти особе које му служе, и памти и њихову малу децу. Чак и ако умру, он ће их поново вратити у живот.

Када је Божји Син Исус био на земљи, показао је да Јехова брине за малу децу. Исус би издвајао време да разговара с децом о Богу. Чак је користио Божју моћ да младе враћа из мртвих! Да ли би волео да чујеш како је Исус учинио то за једну породицу? —

Био је један човек по имену Јаир. Он и његова жена и њихова дванаестогодишња кћерка живели су недалеко од Галилејског мора. Отац и мајка су веома много волели своју кћерку. Она је била њихово једино дете.

Зато можеш да замислиш колико су били тужни када се њихова девојчица јако разболела. Учинили су све што су могли да јој буде боље, али њој је било све горе. Јаир је могао да види да ће његова кћерка умрети. А није било ничег што би он или лекари могли да учине да би јој помогли.

Али можда би Исус могао да помогне. Јаир је чуо о том дивном човеку и како је могао да лечи људе. Тако је Јаир отишао да га потражи. Нашао је Исуса на обали Галилејског мора како поучава многе људе.

Јаир се пробио кроз мноштво и пао пред Исусове ноге. Рекао му је: ’Моја кћеркица је врло болесна. Хоћеш ли молим те да дођеш и да јој помогнеш? Молим те да дођеш.‘

Исус је одмах пошао с Јаиром. Мноштво које је дошло да види Великог Учитеља ишло је такође за њима. Али након што су прешли неко растојање, неки људи су дошли из Јаирове куће, и рекли му: „Кћи твоја умре, што да још трудиш учитеља?“

Исус је начуо кад је тај човек рекао то. Знао је колико је Јаир тужан што је изгубио своје једино дете. Зато му је рекао: ’Не бој се. Само имај веру у Бога. Твоја кћерка ће бити добро.‘

Тако су наставили да иду све док нису дошли до Јаирове куће. Ту су породични пријатељи плакали. Били су тужни због тога што је њихова мала пријатељица умрла. Али Исус им је рекао: ’Престаните да плачете. Девојчица није умрла, него спава.‘

Када је Исус то рекао, људи су почели да му се смеју. Јер су знали да је девојчица умрла. Али Исус је рекао да девојчица само спава да би те људе поучио једној лекцији. Желео је да знају да помоћу Божје силе он може вратити мртву особу у живот баш тако лако као што бисмо ми могли да пробудимо некога из сна.

Исус је сада рекао да сви напусте собу осим тројице његових апостола и дететовог оца и мајке. Затим је ушао тамо где је било дете. Узео ју је за руку, и рекао: ’Девојчице, устани!‘ И она је одмах устала и почела да хода! Отац и мајка су били препуни радости (Марко 5:21-24, 35-43; Лука 8:40-42, 49-56).

Да ли си икада имао неког пријатеља који је умро? — Да ли би волео кад би та особа могла да се врати у живот тако да поново можеш да се радујеш њеном друштву? — Мислиш ли да то може да се догоди? —

Пошто је Исус могао да врати у живот ту девојчицу, он може да учини то исто и за друге, зар не? — Али да ли ће он то заиста учинити? — Да, зато што је сам Исус рекао: „Иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божјега и излазиће из њих.“ А то време долази ускоро, под владавином Божјег Краљевства (Јован 5:28, 29).

Помисли само како ће бити дивно изражавати људима добродошлицу назад у живот! Неки од њих ће бити особе које смо познавали. И ми ћемо их препознати кад се врате из мртвих, баш као што је Јаир препознао своју кћерку кад ју је Исус подигао. Други ће бити особе које су умрле пре хиљаде година. Али Бог их неће заборавити само зато што су живели пре много времена.

Зар није дивно знати да нас Јехова Бог и његов Син Исус воле толико много? — Они желе да ми живимо, не само неколико година, него заувек!

(У вези с библијском дивном надом за мртве, прочитај такође Дела апостолска 24:15, 1. Коринћанима 15:20-22 и Исаију 25:8.)