Поглавље 27
Омрзнути због чињења добра
ВОЛИШ ли оно што је добро? — Обоје бисмо рекли да волимо, зар не? Али да ли заиста то волимо толико много да бисмо чинили оно што је добро чак и кад би нас други мрзели због тога? — Потребна је храброст да то чинимо, зар не? —
Да ли мислиш да је Велики Учитељ имао такву храброст? Да ли је чинио добро чак и кад су га други мрзели због тога? —
Људи су често волели Исуса због добрих ствари које је чинио. Једном су се сви људи из једног града скупили пред вратима куће где је он боравио. Дошли су због тога што је Исус лечио болесне људе (Марко 1:33).
Али понекад је оно што је Исус научавао показивало да људи не верују у истину. Да ли је тада свако волео да га слуша? — Да ли су били вољни да промене своја веровања? — Није свако био вољан. У ствари, неки од њих су показали праву мржњу према Исусу због тога што је говорио истину.
То се догодило једног дана у Исусовом граду Назарету. Исус је отишао у синагогу. Синагога је место где су се јеврејски људи састајали.
Исус је устао и одржао један леп говор из Писма. Људима се у почетку то свидело. Били су запањени дивним речима које су излазиле из његових уста. Нису могли да верују да је то био младић који је одрастао у њиховом граду.
Али Исус је онда рекао нешто друго. Причао је о времену када је Бог показивао посебну наклоност људима који нису били Јевреји као они. Кад је Исус то рекао, они у синагоги су се разгневили. Да ли знаш зашто? —
Они су мислили да су једини који имају Божју посебну наклоност. Мислили су да су бољи од других људи. Зато су мрзели Исуса због оног што је рекао. И да ли знаш шта су покушали да му ураде? —
Библија каже: ’Зграбили су Исуса и истерали су га ван града. Одвели су га до ивице планине и хтели су да га баце доле и да га убију! Али Исус је побегао од њих‘ (Лука 4:16-30).
Да се то догодило теби, да ли би се икад вратио да с тим људима поново разговараш о Богу? — За то би била потребна храброст, зар не? — Но, око годину дана касније Исус се вратио у Назарет. И Библија каже: „Стаде учити у синагоги.“ Исус није престао да говори истину због страха од људи који нису имали љубави према Богу (Матеј 13:54).
Једног другог дана Исус је био у једном месту где је био један човек чија рука је била сва осушена, или обогаљена. Исус је имао моћ од Бога да излечи тог човека. Али неки људи који су били тамо покушали су да праве проблеме Исусу. Шта ће Велики Учитељ учинити? —
Он је најпре показао шта је исправно чинити. Питао је: ’Кад бисте имали овцу која би пала у једну велику рупу на сабат, да ли бисте је извадили?‘
Да, они би учинили то за овцу, чак и на сабат, на дан када је требало да се одмарају. Зато је Исус рекао: ’Још је боље помоћи човеку на сабат, јер човек више вреди од овце!‘ Колико је јасно било да Исус треба да помогне том човеку тако што ће га излечити!
Зато је Исус рекао човеку да испружи своју руку. Она је одмах оздравила и постала као и друга! Како је тај човек био срећан!
А како је било с оним другим људима? Да ли је њима било драго? — Не. Они су мрзели Исуса још више. Изашли су и правили планове да га убију! (Матеј 12:9-14).
Данас су људи слични. Неки воле оно што је исправно. Други не воле. Без обзира шта ми радили, никад не можемо угодити свима њима. Зато морамо да одлучимо коме стварно желимо да угодимо.
Кога ти желиш за своје пријатеље? — Да ли желиш добре људе за пријатеље? — Желиш ли да Јехова Бог буде твој пријатељ? — Онда мораш увек чинити оно што је исправно.
Али ако ти чиниш добро, да ли ћеш се допасти Ђаволу? — А, заиста, да ли ти желиш да се допаднеш Ђаволу? —
Има људи који се допадају Ђаволу. Библија их назива „свет“. „Свет“ је сачињен од свих људи који нису следбеници Великог Учитеља. Велики Учитељ је рекао: „Кад бисте били од света, онда би свет своје љубио, а како нисте од света, него вас ја од света изабрах, зато свет мрзи на вас“ (Јован 15:18, 19).
Неки људи из света кажу да верују у Исуса, али они не поучавају друге истини о Богу, као што је Исус радио. Ако им ти из Библије покажеш да не научавају истину, да ли ће им се то допасти? — Не, већини њих неће. Али можеш наћи некога попут оног човека са осушеном руком. Он је био захвалан што Исус није сакрио истину.
Има много људи који скривају истину. Они се боје онога што други људи мисле. Они се толико брину око тога шта други могу рећи, да се читавог живота устежу од чињења онога што знају да је исправно. Каква срамота! Они пропуштају толико много среће у животу. И пропуштају такође и Божје одобравање. Ми не желимо да будемо такви, зар не? —
(Прочитајмо заједно следеће стихове који показују да никад не треба да дозволимо да нас страх од тога шта други могу мислити заустави од чињења онога што је исправно: Пословице 29:25; 1. Самуилова 15:24; Матеј 26:69-75; Јован 12:42, 43.)