9. поглавље

Може ли се разговарати са мртвима?

Ми људи имамо снажну потребу разговарати са особама којима смо привржени у својој љубави. Желимо, знати како су чланови наше породице и да ли су сретни. Радосни смо ако су добро. Али, ако сазнамо да су угрожени услед ”природне“ катастрофе или неке друге несреће, почињемо се бринути за њих. Са стрепњом очекујемо од њих вести. Одмах нам је лакше, чим сазнамо да им се ништа није догодило.

Жеља, да сазнамо како је нашим најдражима, навела је многе особе да траже пут како би могле разговарати са умрлима. Они би веома радо знали да ли су њихови умрли чланови породице сретни с ”ону страну гроба“. Да ли је, међутим, могуће разговарати са умрлима?

Има особа које тврде да су од времена на време осетиле присуство неког умрлог члана породице или пријатеља и чуле његов глас. Други су стекли слична искуства помоћу медија, верујући да су посредством тог медија могли чути гласове ”с ону страну гроба“. Шта ти гласови говоре? Они говоре обично следеће: ”Умрли су веома сретни и задовољни. Они се и надаље занимају за живот преживелих чланова своје породице и могу видети и чути све што ови раде.“

Francis Gregoire пише у својој књизи L’audeka (”С ону страну“) о таквим вестима: ”Шта нам ти духови имају рећи? Њима је пре свега стало да докажу ко су и да још живе... о животу другога света не говоре ништа значајно, нити дају и најмање откриће.“

Шта мислиш ти о таквим вестима? Верујеш ли да су уистину мртви, ти који говоре? Могу ли ти гласови бити стварно гласови умрлих ако се сетимо да према Библији не постоји након смрти тела никаква даљња, са свешћу повезана, егзистенција п да не живи даље ни душа ни дух?

СЛУЧАЈ КРАЉА САУЛА

Особе које верују да мртви могу живима посредовати вести потврђују своје гледиште Светим писмом. Они, на пример, наводе случај Саула, израелског краља старог времена.

Краљ Саул постао је неверан Јехови Богу; због тога му је Бог отказао помоћ и водство код извршавања његових задатака. Кад су Филистеји пошли у рат против Саула, затражио је он у својој невољи помоћ једног медија. Заповедио је медију да му дозове умрлог пророка Самуела: Шта се након тога збило, читамо у Библији:

”А кад жена (медиј) виде.Самуела повика иза гласа, и рече жена Саулу говорећи: Зашто си ме преварио? та ти си Саул. А цар јој рече: ”Не бој се; него шта си видела?’ А жена рече Саулу: ”богове сам видела где излазе из земље’. Он јој рече; ”Какав је? Она му рече: Стар човек излази огрнут плаштем’. Тада разуме Саул да је Самуел, и сави се лицем до земље и поклони се. А Самуел рече Саулу: ”Зашто си ме узнемирио и изазвао?’ (1. Сам. 28:11-15).“

Да ли је у том случају између Саула и мртвог Самуела била уистину успостављена веза? Како би то могло бити кад Библија доводи у везу са смрћу ћутњу а не говор? Читамо: ”Не хвале те мртви, Јехова, нити они који силазе у место ћутања“, (Пс. 115:17, БА)

То питање расветљавају други ставци Светог писма. Прво, Саул је тиме што је питао медија за савет, без сумње повредио Божји закон. Према том су закону и медији и особе које су се код њих пропитивале постале криве за злочин који је повлачио смртну казну. (3. Мојс. 20:6, 27) Закон који је Бог дао Израелцима, је гласио: ”Не обраћајте се медијима за позивање духова и не питајте за савет прорицатеље будућности од заната да се не бисте кроз њих онечистили“. (3. Мојс. 19:31, НС) ”Кад у ћеш у земљу коју ти Јехова, Бог твој, даје. не учи се чинити гадна дела оних народа. Нека се не нађе у тебе... који се договара са злим духовима, ни опсјенар, ни који пита мртве“. (5. Мојс. 18:9-11; Иса. 8:19, 20, НС)

Ако би медији стварно могли поновно успоставити везу са мртвима, зашто је онда такво дело ”не чисто“ према Божјем закону? Зашто се убраја међу ”гадости“? Зашто то важи као нешто чиме се заслужује смрт? Претпоставимо да се овде ради о вези са умрлим члановима породице. Зашто би то, тада Бог љубави означио тешким злочином? Зашто би Он спречавао живе да од умрлих приме утешну вест? Не даје ли Божје становиште спознати да такве особе у ствари не разговарају са мртвима, него да се овде ради о страховитој превари? Библијски докази то потврђују.

То требамо узети у обзир сада, кад посматрамо случај Саула. Саул је признао да није имао више никакву везу с Богом. Рекао је: ”Бог је одступио од мене и не одговара ми више ни преко пророка ни у сну, за то позвах тебе (Самуела) да ми кажеш шта ћу чинити“. (1. Сам. 28:15) Разуме се само по себи да Бог, који је прекинуо везу са Саулом, не би допустио да неки медиј поново успостави ту везу тиме што би ступио у контакт с мртвим пророком, који би посредовао Саулу вест од Бога. Самуел, верни Божји пророк, није последњих година свог живота више уопште саобраћао са Саулом. Не би ли стога било неразумно закључивати да би Самуел био вољан говорити са Саулом преко медија, дакле. на начин који је Бог осудио?

Сигурно је да се овде ради о превари, о нечем толико нечистом да медији, као и особе које питају медије, заслужују смрт. И данас мора неко, ко тврди да разговара са умрлима, бити жртва преваре или обмане.

То можемо спознати из чињенице да су већ многе особе под утицајем наводних ”гласова“ с ону страну гроба починиле самоубиство. Жртвовале су своје најдрагоценије поседе — своје животе — да би се сјединиле са умрлим члановима своје породице. Други су се пак с временом прибојавали тих гласова, јер се код тих вести увек радило о несрећама; дакле, ти су гласови прорицали, или неку страшну несрећу или смрт. Како би могли ти гласови долазити с неког доброг извора? Ко или шта би се могло скривати иза тих гласова?

[Слика на 66. страни]

Ко је говорио у Ендору преко медија са Саулом?