Поглавље 13
Како гледаш на дисциплину?
1–4. (а) Зашто смо склони томе да чинимо грешке? (б) Шта осим недостатка знања води до грешака?
ВЕРОВАТНО познајеш некога — школског друга или чак учитеља — који није спреман признати грешку или кривицу. Шта мислиш о таквом човеку? Да ли би порасло или пало твоје поштовање према њему ако би једног дана дошао к теби и отворено ти рекао: ”Жао ми је. Увидео сам да сам заузео погрешан став“?
2 Сви ми уствари грешимо, јер нико од нас није савршен или безгрешан. То сазнајемо из Библије. Она показује да је наш праотац Адам био непослушан и да су ради тога сви људи наследили несавршенство и грех. Библија објашњава да ’по једном човеку (Адаму) дође на свет грех и по греху смрт, и тако смрт уђе у све људе, јер сви сагрешише‘ (Римљанима 5:12).
3 Неке грешке се чине због незнања, али не све. Често су равнодушност и непромишљеност разлог за то. Претпоставимо да неки путник у авиону не пази док стјуардеса објашњава како се употребљава прслук за спасавање или како функционише апарат за кисеоник. Ако зато путник у нужди не искористи средства за спасавање и изгуби живот, онда за то није криво само његово незнање, него пре свега његова равнодушност.
4 Не може се свака грешка једноставно приписати заблуди. Често је за то криво намерно незнање. Али, још горе је ако неко ради нешто за шта зна да је неисправно и ако се из овог или оног разлога покуша изговарати.
5, 6 (а) Зашто корекција користи старима и младима? (б) Шта треба да се постигне дисциплином?
5 Све то указује на потребу за дисциплином, која укључује исправљање. Сви ми, били млади или стари, морамо се понекад кориговати. Да, без дисциплине и корекције људи не би напредовали ни на једном подручју. Увек би изнова правили исте грешке, држећи се истих погрешних ставова, и не би стицали нова знања и способности.
6 Али, да ли си знао да дисциплина укључује више од корекције? То такође може бити школовање које обликује, јача и поправља. Дисциплина треба да има за циљ побољшање с обзиром на будућност.
ЗАШТО ЈЕ ТЕШКО ПРИХВАТИТИ?
7–9. (а) Зашто тешко пада да се прихвати дисциплина? (б) Како се може савладати та склоност?
7 Ако је дисциплина нешто корисно, поставља се питање зашто већини тешко пада да је прихвате. Разлог је несавршеност, ради чега нам је потребна дисциплина. Бити укорен доводи нас у неприлику. То вређа наш понос. Али, дисциплина има и своје добре стране, као што је то објаснио апостол Павле: ”А и ако свако карање изгледа најпре као жалост а не као радост, али оно после даје миран плод правде онима који су научени њиме“ (Јеврејима 12:11).
8 Понизност нам олакшава да поднесемо неугодне пропратне појаве дисциплине. Понос и својеглавост наводи многе на супротстављање дисциплини. Али, ако је неко с добрим разлогом исправљен а покаже се тврдоглавим, чини сам себе смешним. Божја Реч каже: ”Безумни презиру мудрост и науку“ (Пословице 1:7).
9 Супротно томе читамо: ”Карај мудрога и љубиће те.“ Зашто? Јер он зна да ће кроз исправљање постати ”још мудрији“ (Пословице 9:8, 9).
КАКО ЋЕШ РЕАГОВАТИ?
10–12. (а) Како може дисциплина деловати на наш живот, према Пословицама 19:20? (б) Зашто нас Бог дисциплинује? (Јеврејима 12:5, 6). (в) Ко је опуномоћен да примени дисциплину?
10 Питање заправо гласи: Шта желиш учинити са животом? Да ли желиш једноставно да те неко тера? Или да ли си спреман да радиш за будућност, вредну да се за њом тежи? Шта мислиш о томе? Да ли си сагласан са Божјом Речи, која саветује: ”Слушај савет, прими поучавање, да би био мудар у животу своме“? (Пословице 19:20).
11 Сасвим свеједно какво је твоје гледиште — било када у животу сигурно ћеш прихватити дисциплину. Изгледаће ти мање непријатна и лакше ћеш је поднети, ако мислиш на то да је то Божја припрема. Бог се побринуо за дисциплину, јер нас воли и жели да нам помогне да се побољшамо. Зато Библија каже да онај ко мрзи дисциплину, у ствари баца ’Реч Божју иза леђа‘ (Псалам 50:17).
12 Дисциплину може да примени неко ко је овлашћен за то. Шта мислиш ко је у стању да најбоље пружи дисциплину младим људима? Бог је родитељима дао тај задатак, јер су они одговорни за живот своје деце. У хришћанским скупштинама Бог се побринуо за у духовном погледу ”старије мужеве“ способне да ’саветују са здравом науком и покарају оне који се противе‘ (Титу 1:5-9).
13–17. Који ток мисли нам помаже да исправимо наш став, ако смо склони томе да се супротстављамо дисциплини? (Пословице 4:1, 2; 13:24; 15:32).
13 Како реагујеш на дисциплину својих родитеља? Многи млади људи јој се супротстављају — најмање тренутно — а неки беже ради тога чак од куће. Ако се узбуђујеш ради неког укора или опомене, питај се: ”Зашто су моји родитељи узели времена, потрудивши се да то учине?“ Ти сам знаш да у већини случајева човеку није пријатно, нити му пада лако да некога укори. Ипак, твоји родитељи чине то, јер су толико заинтересовани за тебе, да не штеде труда. Већ то треба да те наведе да озбиљно размишљаш о томе шта они кажу.
14 Додуше, потребна је унутрашња снага да признамо грешке. Прихватити дисциплину захтева понизност, нарочито ако сматрамо да није потребна. Ако је мирно прихватиш, не противећи се, вероватно ће ти користити, а тиме се олакшава ситуација.
15 Мисли такође на то да они који те дисциплинују сасвим сигурно не покушавају тиме да те доведу у ”теснац“ као да би желели да те притесне у твом напредовању у животу. Вероватно покушавају, да ти помогну да што више напредујеш. Дисциплина која извире из мудрости чува те од болних искустава, од ствари које имају сигурно непријатне последице и које би отежале живот. Онима који дозвољавају да буду дисциплиновани, Библија обећава: ”Када идеш неће ти се стезати кораци, када трчиш нећеш се спотаћи. Упамти наук, не напуштај га, чувај га јер ти је живот твој у њему“ (Пословице 4:10-13).
16 Само по себи је јасно да не треба да чекаш да те неко други исправља, можеш сам да се дисциплинујеш. Ако си пажљив сам можеш уочити многе своје грешке и предузети нешто да би се побољшао.
17 Спремност прихватити дисциплину користи у много чему. Ко отворено призна своје грешке и слабости, има унутрашње осећање задовољства. То јача твоје срце и мисли за оно што је право. То унапређује добре односе са другима. Они онда виде у теби поштено, понизно, уравнотежено биће, освежавајуће различито од многих других. А што је најважније: Спремност да прихватиш дисциплину безусловно је потребна да би дошао у добар однос с Јеховом Богом и задржао га. Тиме се такође постиже нада у трајну и срећну будућност. Да, ”опомене и карање то су вођи на путу живота“ (Пословице 6:23).
[Слика на 95. страни]
Како реагујеш када ти се даје савет?