Песма 156
„Хоћу“
1. Божји Син је љубио нас,
Јер напусти небески стан.
Да би с људима тад живет’
могао он И објавит’ им истине глас.
Он је људе тешио све,
Хроме, слепе лечио је.
Своју службу он потврди свету,
Рече љубави пун: „Да хоћу.“
2. Помоћ још нам поклони Бог,
Мудрог роба пославши свог.
С којим служимо ми, Снагом свом срећни сви,
Да би спасили понизне све.
Стварно рећи они ће сви
Да их увек љубимо ми.
Ако помоћи треба сироту,
Да л’ ћеш спремно тад рећ „Да хоћу.“?
3. Љубав Божја подстиче нас
Поучават’ стрпљиво сад
Све што трпе у злу, Све што очајни су,
Жељне истине тражимо ми.
Које среће кад схвате сви
Све што Божја Реч јамчи им,
И у Божју кад ступиће службу.
Све, јер рекли смо ми: „Да хоћу.“