Песма 182

Балсам у Галааду

(Јеремија 8:22)

1. Из Галада балсам тај,

Реч Божја каже нам,

Усрећи срца несрећна,

Отклања тешки јад.

Бол кушње он ублажује,

Ил’ крајњу жалост ту:

Губитак својег вољеног

Што спи у смртном сну.

2. Да „Бог је љубав“ памтимо

И мудар, веран, свет;

И све што он допушта сад,

За наше добро је.

У молитви позовимо

Свог Бога утехе,

Сву душу пред њим излијмо

И наше бриге све.

3. Све ствари што су давно тад,

Догодиле се знај,

Да радост, наду имамо,

Записане су нам.

Од зреле браће примајмо,

У понизности свој,

Од срца помоћ, љубазну,

Да све издржимо.

4. Помислимо ли: Можда је

Потиштен и наш брат?

Чистоћа да л’ се многих још,

Такође, куша сад?

Потражимо их с утехом

Што срцу даје жар;

Из Галаада балсам тај

За све нас лек је благ.