Божанско име током векова

ЈЕХОВА Бог жели да људи знају и употребљавају његово име. То се сазнаје из чињенице да га је открио првом људском пару на Земљи. Знамо да је Адаму и Еви Божје име било блиско јер је Ева након рођења Каина, према изворном хебрејском тексту рекла: „Донех плод, мушко, уз Јеховину помоћ“ (1. Мојсијева 4:1, NW).

Касније читамо да су верни људи попут Еноха и Ноја „ходили с истинитим Богом“ (1. Мојсијева 5:24; 6:9, NW). Они су такође морали да познају Божје име. Име се одржало и кроз велики потоп с праведним Нојем и његовом породицом. Упркос великој побуни нешто касније у Бабелу, праве Божје слуге и даље су га употребљавале. Појављује се на стотине пута у законима које је Бог дао Израелу. Само у Деутероному (књига поновљеног закона) јавља се 551 пут.

И у данима судија, Израелци се очигледно нису устручавали да употребљавају Божје име. Чак су га користили и код међусобног поздрављања. Тако читамо (на изворном хебрејском) како је Боаз поздравио своје жетеоце: „Јехова с вама!“ Они су му одговорили: „Благословио те Јехова!“ (Рута 2:4, NW).

Током историје Израелаца, све до времена када су се вратили из вавилонског ропства у Јудеју, Јеховино име је и даље остало у употреби код њих. Краљ Давид, човек угодан Божјем срцу, увелико је употребљавао божанско име — оно се стотинама пута појављује у псалмима које је написао (Дела 13:22). Божје име је уграђено и у многа израелска лична имена. Када читамо Адонија (то значи „Мој господар је Јах“ — „Јах“ је краћи облик за Јехова), Исаија („Спасење је од Јехове“), Јонатан („Јехова је дао“), Михеј („Ко је као Јехова?“) и Јошуа („Јехова је спасење“).

Изван Библије

Постоје такође докази из ванбиблијских извора који говоре о широкој употреби божанског имена у древним временима. Године 1961. у једној старој погребној пећини недалеко од југозападног дела Јерусалима, открило се према извештају Israel Exploration Journal (Том 13, бр. 2) следеће: „На њеним зидовима налазе се натписи негде из друге половине осмог века пре н. е. Натписи садрже изјаве као што је ова: „Јехова је Бог целе Земље“.

Године 1966. у истом часопису, Israel Exploration Journal (том 16, бр. 1) извештава се о комадима глинених плоча с хебрејским писмом, пронађеним у Араду, јужном делу Израела. Написани су крајем седмог века пре н.е. Један је био приватно писмо човеку који се звао Елијашиб. Писмо почиње: „Моме господару Елијашибу: у Јехове тражи свој мир.“ А завршава се: „Он почива у дому Јеховину.“

Године 1975-1976. археолози су у Негебу открили колекцију хебрејских и феничанских натписа на гипсаним зидовима, великим глиненим ћуповима и каменим посудама. Натписи су садржавали хебрејске речи за Бога, као и за Божје име ЈХВХ, исписани хебрејским словима. У самом Јерусалиму, недавно је откривен мали уролани комад сребрне траке, по свему судећи још из доба пре вавилонског изгнанства. Истраживачи су после испитивања изјавили да су на њему нашли запис имена Јехова на хебрејском — Biblical Archaeology Review, март/април 1983. године, 18. стр.).

Следећи пример употребе Божјег имена налази се у такозваним „Лахис писмима“. Та писма, написана на комадима глине, пронађена су између 1935. и 1938. године у рушевинама Лахиса, утврђеног града који је одиграо истакнуту улогу у историји Израела. Изгледа да их је написао официр јудејске предстраже свом претпостављеном именом Јоас у Лахису, вероватно у раздобљу рата Израела и Вавилона крајем седмог века пре н. е.

Од осам јасно читљивих комада, на седам почиње порука поздравом: „Нека Јехова да мом господару и ове године добро здравље!“ Све заједно, Божје име појављује се 11 пута у седам порука, што јасно показује да се име Јехова при крају седмог века пре н. е. употребљавало у свакодневном животу.

И пагански владари су познавали и користили божанско име када су се позивали на израелског Бога. Тако на Моапском камену, моапски краљ Меша хвали се својим јуначким делима против Израела и између осталог пише: „Камош ми је рекао: ’Пођи и узми Небо од Израела!‘ Отишао сам ноћу и борио се од свитања зоре до поднева, освојио га и убио све... И узео сам одатле (посуђе) Јеховино и довукао га пред Камоша.“

С обзиром на то небиблијско коришћење Божјег имена у Theologisches Wörterbuch zum Alten Testament (Теолошки речник Старог завета) на 538. стр. стоји: „Тако неких 19 документованих доказа о тетраграматону у форми јхвх сведоче на тај начин о реалности М(асоретског) Т(екста), још више се очекује, а највише од архива Арада“ (Преведено с немачког).

Божје име није заборављено

Та одомаћеност и употреба Божјег имена наставља се све до Малахијиних дана, који је живео око 400 година пре Исусовог времена. У библијској књизи која носи његово име, дао је велику важност божанском имену употребивши га свеукупно 48 пута.

Како је време пролазило, многи Јевреји су отишли да живе далеко од Израела, тако да неки нису више могли да читају Библију на хебрејском језику. Због тога, у трећем веку пре н. е. почело се с превођењем делова Библије, који су тада постојали („Стари завет“), на грчки, нови међународни језик. Али, Божје име се није занемарило. Преводиоци су га задржали, исписујући га у хебрејском облику. Старе копије грчког превода, Септуагинте, сачуване све до наших дана, сведоче о томе.

Каква је, међутим, била ситуација док је Исус био на Земљи? Како можемо да знамо да ли су он и његови апостоли употребљавали Божје име?

[Слика на 12. страни]

У овом писму написаном на комаду глинене плоче при крају седмог века пре н. е., Божје име приказано је два пута

[Извор]

(Слика уз допуштење Израелског бироа за старине и музеје)

[Слике на 13. страни]

Божје име се појављује у Лахис писмима и на Моапском камену