23. поглавље
”Устрајност вам је потребна“
1. а) Зашто су Јеховини сведоци заиста срећни? б) Али, који савет из Јеврејима 10:36 се односи на све нас?
ОНАЈ ко учини Јехову својим уточиштем, припада најсрећнијим људима који данас живе на Земљи. Таква особа зна где може да нађе најбоље савете у вези решавања животних проблема — у Речи Божјој. Она не гледа забринуто у будућност, јер познаје Божју намеру са Земљом (Јеремија 17:7, 8; Псалам 46:1, 2). Ипак, апостол Павле је писао сухришћанима: ”Устрајност вам је потребна да би, након што извршите вољу Божју, примили испуњење обећања“ (Јеврејима 10:36, НС). Одакле произлази потреба за устрајношћу?
2. Зашто су морали Исусови ученици да устрају?
2 Исус је пре своје смрти опоменуо своје апостоле, шта треба да очекују, рекавши: ”Кад бисте били од овога света, свет би љубио своје; али како нисте од овога света, него сам вас ја изабрао од света, због тога вас свет мрзи. Сећајте се речи коју сам вам рекао: слуга није већи од свога господара. Ако су гонили мене, гониће и вас; ако су моју реч одржали, одржаће и вашу. Него, све ће вам ово чините због мога имена, јер не знају онога који ме је послао“ (Јован 15:19-21, др Чарнић). Како ли је само Исус био у праву!
3. а) Како су Исусови ученици били прогањани због ”његовог имена“? б) У ком смислу прогонитељи не ”познају“ онога ко је послао Исуса? в) Ко је углавном одговоран за прогонства?
3 Исусови следбеници су предмет непријатељства зато јер живе усред света, који одбија све што је у вези с правим хришћанством. Христ значи ”помазаник“. Јехова је помазао Исуса Христа за краља над целом Земљом. Дакле, када је Исус рекао да ће његови ученици бити прогоњени ’због његовог имена‘ мислио је да ће бити прогоњени зато јер ће га следити као Јеховиног месијанског краља, зато јер слушају Христа више него било ког земаљског владара, јер су лојални његовом Краљевству, те се не мешају у ствари људских владавина. Исус је додао да разлог противљењу лежи у томе што прогонитељи ”не познају онога који ме је послао“ — што значи да одбијају да признају Јехову Бога као суверена свемира (Упореди 2. Мојсијева 5:2). Ко је првенствено одговоран за то прогонство? Сотона, ђаво (Откривење 2:10).
4. а) Како се испуњење Откривења 12:17 односи на наш живот? б) Шта би сотона желео да постигне?
4 Притисак на праве хришћане посебно је ојачао након избацивања сотоне с неба, по рођењу Јеховиног месијанског краљевства године 1914. Не потцењуј то. Ђаво и његови демони воде тотални рат против свих који су стали на страну Божјег месијанског краљевства. Стога читамо у Откривењу 12:7: ”А змај (сотона, ђаво) се разгњеви на жену (Божју небеску организацију, која му је попут супруге) и оде да води рат против осталих од њезина семена (духом помазаних Христових следбеника на Земљи), који држе Божје заповести и придоносе сведочанству за Исуса“ (НС). У ту борбу су укључене и ”друге овце“. Сотона лукаво покушава да их наведе или присили да више не слушају Божје заповести. Он жели да ослаби, а потом потпуно уништи њихову духовност. Желео би да постигне да се Исус више не објављује као месијански краљ. Али, Божје лојалне слуге победоносно излазе из тог духовног рата.
КАКО ТРЕБА ДА РЕАГУЈУ ХРИШЋАНИ?
5. Које кораке су предузеле власти против Јеховиних сведока?
5 Многи владини службеници признају да су Јеховини сведоци особе верне закону, што позитивно утиче на њихову средину. Ипак, све људске владавине су саставни део сотониног светског састава (1. Јованова 5:19; Откривење 13:2). Зато нас не треба изненадити ако неке владавине забрањују састајање оних који обожавају правог Бога, ако забрањују њихову литературу, ако им забрањују да објављују Божје Царство, ако чак затварају те обожаваоце Јехове и злостављају их. Шта ћеш да учиниш ако ти лично будеш изложен таквом притиску?
6. а) Какав став морамо да покажемо према владиним службеницима? б) Али, шта морамо чврсто да одлучимо? в) Како можемо да останемо срећни иако смо прогоњени?
6 Апостоли Исуса Христа са поштовањем су се односили према владиним службеницима. Када су их прогањали они се нису светили. Али, када су им забранили да наставе да раде оно што им је Бог заповедио, одлучно су одговорили: ”Већма се треба Богу покоравати него људима“ (Дела апостолска 5:29; Римљанима 12:19; 1. Петрова 3:15). Чак када им је живот био у опасности, они нису из страха пред смрћу, правили компромисе. Знали су да служе ”Богу који подиже мртве“ (2. Коринћанима 1:9; Јеврејима 2:14, 15). Упркос прогањању били су срећни — срећни због свесности да се допадају Богу, да суделују у оправдању његовог имена, и да доказују своју лојалност према свом помазаном краљу (Дела апостолска 5:41, 42; Матеј 5:11, 12). Може ли се то и за тебе рећи? Поистовећујеш ли се јавно са онима који доживљавају таква искуства? Авдемелех је био човек који се није зауставио због страха. Ко је он био?
7. а) Ко је био Авдемелех и зашто је он значајан ча нас данас? б) Шта је предузео Авдемелех када је сазнао да је Јеремија бачен у муљевиту јаму, и зашто је то учинио?
7 Авдемелех је био богобојазан Етиопљанин, који је живео у Јерусалиму, пре него што су Вавилонци разорили град. Био је запослен у краљевом двору у време владавине Седекије. У то време Јеремија је служио као Јеховин пророк за краљевство Јуде и за околне народе. Пошто је бескомпромисно посредовао Божју вест упозорења, био је жестоко прогањан. На подстицај неких кнезова у Јерусалиму био је чак бачен у јаму, где је требало да пропадне у муљ и умре. Иако Авдемелех није био Израелац, признао је Јеремију за Јеховиног пророка. Када је Авдемелех сазнао шта се догодило, одмах је потражио краља на градским вратима и заузео се за Јеремију. Потом је по краљевом налогу брзо потражио 30 мужева и узео са собом ужад и старе крпе. Рекао је Јеремији да подметне крпе испод пазуха, како га ужад не би повредила, а затим су извукли пророка из јаме (Јеремија 38:4-13).
8. Које утешно обећање је Јехова дао Авдемелеху и зашто?
8 Разумљиво је да је Авдемелех био забринут шта ће му учинити кнезови, након што је осујетио њихов напад. Ипак, поштовање према Јеховином пророку и његово поверење у Бога надвладало је бриге. Ради тога је Јехова преко Јеремије гарантовао Авдемелеху: ”Ево, учинит ћу да се испуне моје ријечи против овога града, на несрећу, а не на спас његов. И кад се у онај дан на твоје очи обистине, ја ћу те у онај дан спасити — ријеч је Јахвина — и нећеш бити предан у руке људима пред којима дршћеш. Јер ја ћу те поуздано спасити, те нећеш од мача погинути, него ћеш добити живот као плен, јер си се у ме поуздао — ријеч је Јахвина“ (Јеремија 39:16-18, СТ).
9. а) На који начин су ”друге овце“ сличне Авдемелеху? б) Шта онда значи за ”друге овце“ обећање које је Јехова дао Авдемелеху?
9 Како ли је драгоцено данас то обећање Јеховиним слугама! Као Авдемелех, ”друге овце“ гледају како се чини неправда савременој класи Јеремије, помазаном остатку и како се настоји зауставити проповедање Јеховине вести. Они нису оклевали да предузму кораке да би заштитили и подупирали класу помазаника. Зато су с правом ојачани кроз Јеховино обећање дато Авдемелеху, ојачани у уверењу да Бог неће допустити да их униште њихови противници, него ће их као класу сачувати за време предстојећег уништења света, како би могли да доживе његову праведну ”нову Земљу“.
10. На којим животним подручјима су прогоњени хришћани?
10 Казна затвора не прети свима који следе стопама Исуса Христа, но сви ће бити прогоњени на овај или онај начин (2. Тимотеју 3:12). Хиљаде хришћанских мужева и жена годинама су верно устрајали, иако су им њихове породице пружале жестоки отпор. Било је родитеља који су се одрекли своје деце због њихове жеље да служе Јехови (Матеј 10:36-38). Хришћански омладинци могу да буду изложени прогањању у школи, а одрасли на свом радном месту. Сви Јеховини сведоци изложени су прогањању, ако јавно сведоче о Божјем краљевству. На све њих односе се Исусове речи: ”Устрајношћу ћете спасити своје душе“ (Лука 21:19, НС).
11. а) Које друге ситуације представљају за многе тешку кушњу? б) Ко је и зашто преживљавао све те ствари?
11 Није мали број оних који се кушају у другим ситуацијама. Можда су тешко болесни, .што јако утиче на животну радост. Или, живе можда у тешким финансијским околностима. Понекад могу доћи нетачне и нељубазне примедбе од блиских другова. У случају патријарха Јова сотона је употребио сва та средства, како би сломио његову чистоћу. Како ћемо реаговати, ако се нађемо у сличној ситуацији? (Јаков 5:11).
12. а) Зашто је посебно Ноју била потребна устрајност у његовој служби? б) Како је данашња ситуација слична његовој?
12 Шта ако наша настојања док сведочимо за Јеховине намере, наилазе на слабо прихватање? И то захтева устрајност. Сети се да су након толиких година пре потопа, док је Ноје проповедао, само његова жена, његови синови и њихове жене служили Јехови. Сви остали људи ”ништа нису наслућивали“ (Матеј 24:39). И данас већина ”ништа не наслућује“. Ипак, у неким подручјима где је некада био једва позитиван одјек на вест о Царству, данас је у току богата жетва обожавалаца правог Бога. Срећни су сви који су устрајали током година равнодушности или стварног противљења, па сада суделују у том величанственом сакупљању!
”СРЕЋАН ЈЕ КО ПРЕТРПИ КУШЊУ“
13. а) Шта морамо задржати пред очима, да бисмо могли и даље устрајати? б) Шта морамо разумети у вези сотониних метода?
13 Да не бисмо изгубили диван изглед на живот у новом уређењу, ми не смемо никада изгубити из вида велико спорно питање пред којим стоји цело стварство — спорно питање универзалне суверености. Да ли стојимо бескомпромисно на Јеховиној страни? Да ли нам је потпуно јасно да постоје само две стране, без неутралне средине? Ако не желимо да паднемо у том рату, морамо схватити да се сотона служи како непријатељством, тако и завођењем, како би сломио нашу чистоћу и одвратио нас од послушности Богу, одвратио нас од важног дела сведочења за Месијанско краљевство (1. Петрова 5:8, 9; Марко 4:17-19).
14. а) Какав однос морамо да гајимо и са ким? б) Како ће нам он помоћи?
14 Такође морамо научити у потпуности да се ослонимо на Јехову. Како би лудо било ослонити се само на сопствене снаге, ако желимо да избегнемо подмуклим замкама надљудског непријатеља! Али, ако се целим срцем уздамо у Јехову, онда ћемо се тесно држати уз њега, док проживљавамо патње или смо изложени искушењима (Ефесцима 6:10, 11; Приче Соломунове 3:5, 6). Јехова нас не присиљава да идемо одређеним путем. Он нас неће водити противно нашој вољи. Али, ако тражимо вођство у његовој Речи, ако га молимо за снагу и тесно се држимо његове Организације, он ће управљати нашим корацима. Тада ће нас јачати новим доказима своје непобедиве љубави (Римљанима 8:38, 39).
15. а) Коме морамо да дамо прво место у нашем животу? б) Како да гледамо на ситуације у којима се искушава наша вера?
15 Кроз патње и искушења која доживљаваш, стављен си на кушњу. Коме ћеш дати прво место у животу? Сотона тврди да смо сви ми у првом реду заинтересовани за себе. То се односи на већину људи. Исус Христ је био другачији. Да ли си и ти другачији? Да ли си научио да ставиш на прво место слављење Јеховиног имена? Ако јеси, тада нећеш избегавати ситуације у којима се искушава твоја вера, него ћеш бити способан отворено да се суочиш с њима, молећи се Јехови да ти да потребну мудрост, како би те ситуације искористио да њега прославиш. Невоља кроз коју пролазиш, проузроковаће устрајност; а пошто си устрајао зато јер љубиш Јехову, стећи ћеш његову милост. ”Срећан је човек који претрпи кушњу, јер након што се прокушао, примиће круну живота, коју је Јехова обећао онима који га постојано љубе“ (Јаков 1:2-4, 12, НС; Римљанима 5:3, 4).
16. За којим циљем морамо да тежимо?
16 Није довољно само започети са службом Јехови или устрајати једно кратко време. Налазимо се у трци, у којој добијају награду само они који стигну до циља. Срећни ће бити сви они који се буду још увек напрезали — погледа чврсто управљеног на награду — док ће се рушити овај стари састав! Каква ли их дивна награда очекује! (Јеврејима 12:1-3; Матеј 24:13).