Поглавље 11
Задивљујућа конструкција живих бића
1, 2. (а) Шта показује да научници признају потребу за конструктором? (б) Како они, ипак, противрече сами себи?
КАД антрополози копају по земљи и пронађу неки троугласти комад оштрог кремена, они закључују да то мора да је неко конструисао да буде врх стреле. Научници се слажу да такве ствари, конструисане за неку сврху, не би могле да буду производи случајности.
2 Међутим, када се ради о живим бићима, та иста логика се често напушта. Конструктор се не сматра неопходним. А најпростији једноћелијски организам, или само ДНК његовог генетичког ко̂да, далеко је сложенији од неког обликованог комада кремена. Ипак, еволуционисти инсистирају на томе да жива бића нису имала конструктора већ да су била обликована низом случајних догађаја.
3. Коју потребу је Дарвин признао, и како је покушао да је испуни?
3 Међутим, Дарвин је признао потребу за неком силом конструисања и тај посао је дао природном одабирању. „Природно одабирање“, рекао је он, „сваког дана и сваког сата широм света помно испитује и најмање варијације; одбацује оне које су лоше, чува и прикупља све које су добре.“1 Међутим, то гледиште сада губи популарност.
4. Како се гледишта о природном одабирању мењају?
4 Стивен Гулд извештава да многи савремни еволуционисти сада кажу да суштинска промена „може бити да није предмет природног одабирања и да се може ширити кроз популације насумице“.2 Гордон Тејлор се слаже: „Природно одабирање објашњава један мали део онога што се дешава: највећи део остаје необјашњен.“3 Геолог Дејвид Роп каже: „Тренутно значајна алтернатива природном одабирању бави се ефектима чисте случајности.“4 Али, да ли је „чиста случајност“ конструктор? Да ли је она способна да произведе сложености које су грађа живота?
5. Какво признање један еволуциониста одаје конструкцији и њеном зачетнику?
5 Еволуциониста Ричард Левонтин признао је да организми „изгледа да су пажљиво и уметнички конструисани“, тако да неки научници гледају на њих као на „главни доказ о Врховном Конструктору“.5 Биће корисно осмотрити нешто од тог доказа.
Мале ствари
6. Да ли су једноћелијски организми заиста једноставни?
6 Почнимо с најмањим живим бићима: једноћелијским организмима. Један биолог је рекао да једноћелијске животиње могу да „хватају храну, да је варе, да се ослобађају отпадних материја, да се крећу, да граде куће, да се ангажују у сексуалној активности“ и то „без ткива, без органа, без срца и ума — заиста имају све што ми имамо“.6
7. Како и за коју сврху дијатоми праве стакло, и од колике су они важности за живот у морима?
7 Дијатоми, једноћелијски организми, узимају из морске воде силицијум и кисеоник и праве стакло, којим граде сићушне „кутијице“ за држање свог зеленог хлорофила. Један научник их велича и због њиховог значаја и због њихове лепоте: „Ови зелени листови окружени кутијама од драгуља јесу пашњаци за девет десетина хране свега што живи у морима.“ Велики део њихове храњиве вредности је у уљу које дијатоми праве, које им такође помаже да се брзо крећу пливајући близу површине где се њихов хлорофил може купати у сунчевој светлости.
8. Каквим се сложеним облицима дијатоми покривају?
8 Њихова лепа покривала од стаклених кутија, говори нам тај исти научник, јављају се у „збуњујућој разноликости облика — кругови, квадрати, штитови, троуглови, овали, правоугаоници — увек изврсно украшени геометријским радирунгом. Они су украшени филиграном у чистом стаклу с таквом фином вештином да би људска коса морала да се расече по дужини на четири стотине делова да би се сместила између тих украсних знакова“.7
9. Колико су сложене неке од кућа које ризоподе граде?
9 Једна група животиња које живе у океанима, такозване ризоподе, праве стакло и њиме граде „стаклена сунца, с дугачким танким провидним бодљицама које зраче из централне кристалне сфере“. Или се „граде стаклене упорнице у облику шестоугаоника и користе се за прављење једноставних геодезијских купола“. О извесном микроскопском градитељу се каже: „За овог суперархитекту није довољна једна геодезијска купола; морају постојати три чипкасте испреплетене стаклене куполе, једна унутар друге.“8 Нема тих речи којима би се описала та чуда конструкције — то треба сликати.
10, 11. (а) Шта су сунђери, и шта се догађа с појединачним ћелијама када се сунђер потпуно растури? (б) На које питање о скелетима сунђера еволуционисти налазе да је неодговориво, али шта ми знамо?
10 Сунђери су сачињени од милиона ћелија, али само неколико различитих врста. Један уџбеник високе школе објашњава: „Ћелије нису организоване у ткива или органе, па ипак постоји неки облик препознавања међу ћелијама што их држи заједно и организује их.“9 Ако се сунђер згњечи кроз неко платно и раздвоји на своје милионе ћелија, те ћелије ће се спојити и поново изградити сунђер. Сунђери граде скелете од стакла који су врло лепи. Један од најизванреднијих је Венерина цветна кошарица.
11 О њој, један научник каже: „Кад погледаш неки сложени скелет сунђера као што је тај направљен од силицијумских игала који је познат као [Венерина цветна кошарица], машта остаје збуњена. Како су тобоже независне микроскопске ћелије могле сарађивати да би излучиле милионе стаклених цепљика и конструисале такву компликовану и прекрасну решетку? Ми то не знамо.“10 Али једну ствар знамо: случајност није вероватан конструктор.
Партнерство
12. Шта је симбиоза, и који су неки примери?
12 Постоје многи случајеви где изгледа да су два организма обликована да живе заједно. Таква партнерства су примери симбиозе (заједничког живљења). Извесне смокве и осе потребне су једне другима да би се размножавале. Термити једу дрво, али да би га сварили потребне су им протозое у њиховим телима. Слично томе, стока, козе и камиле не би могле да сваре целулозу из траве без помоћи бактерија и протозоа које живе у њима. Један извештај каже: „Део крављег желуца где се одиграва то варење има запремину од око 100 литара — и садржи 10 милијарди микроорганизама у свакој капи.“11 Алге и гљиве се удружују и постају лишајеви. Само онда могу расти на голим стенама да би започеле да претварају стену у земљиште.
13. Која питања покреће партнерство између мрава који боду и акацијиног дрвећа?
13 Мрави који боду живе у шупљем трњу акацијиног дрвета. Они не дозвољавају да инсекти који једу лишће приђу дрвету и пресецају и уништавају лозе које покушавају да се успну уз дрво. За узврат, дрво лучи шећерну течност којом се мрави наслађују, и такође производи мале лажне плодове који служе мравима као храна. Да ли је мрав прво заштитио дрво па га је онда дрво наградило плодом? Или је дрво направило плод за мрава па се онда мрав захвалио заштитом? Или се све то случајно догодило одједном?
14. Које специјалне припреме и механизме цветови користе да привуку инсекте ради опрашивања?
14 Многи случајеви такве сарадње постоје између инсеката и цветова. Инсекти опрашују цветове, а за узврат цветови хране инсекте поленом и нектаром. Неки цветови производе две врсте полена. Једна оплођава семе, друга је стерилна али храни инсекте посетиоце. Многи цветови имају специјалне ознаке и мирисе који инсекте воде до нектара. На својој рути инсекти опрашују цвет. Неки цветови имају механизме на активирање. Када инсекти дотакну отпонац њих ударе прашнице које садрже полен.
15. Како кокотиња засигурава унакрсно опрашивање, и која питања то покреће?
15 На пример, кокотиња не може да опраши саму себе, већ су јој потребни инсекти да донесу полен с другог цвета. Та биљка има цеваст лист који обавија њен цвет, а тај лист је превучен воском. Инсекти, привучени мирисом цвета, слећу на лист и упадају низ клизави тобоган у комору на дну. Тамо, зреле стигме прихватају полен који су унели инсекти, и одиграва се опрашивање. Али длачице и воштане стране не дозвољавају инсектима да одатле изађу још три дана. После тога, полен тог цвета сазрева и запрашује инсекте. Тек тада длачице увену, а воштани тобоган се савија све док не буде хоризонталан. Инсекти излазе и, са својом новом залихом полена, лете до друге кокотиње да је опраше. Инсектима не смета њихова тродневна посета, пошто се госте нектаром који се тамо чува за њих. Да ли се све то догодило случајно? Или се догодило путем интелигентног обликовања?
16. Како се неке Ophrys орхидеје и ведраста орхидеја опрашују?
16 Неке врсте Ophrys орхидеја имају на својим латицама слику женке осе, комплетну, с очима, пипком и крилима. Она чак испушта мирис женке у стању парења! Мужјак долази да се пари, али само опраши цвет. Једна друга орхидеја, ведраста орхидеја, има ферментирани нектар који чини да се пчела тетура на својим ногама; она упада у једно удубљење с течношћу и једини начин да изађе јесте да се ископрца испод једног штапића који запраши пчелу поленом.
Природне „фабрике“
17. Како листови и корење раде заједно у храњењу биљака?
17 Зелени листови биљака, директно или индиректно хране свет. Али оне не могу да функционишу без помоћи ситног корења. Милиони коренчића — код којих је сваки коренски врх снабдевен једном заштитном капом, а свака капа премазана уљем — пробијају свој пут кроз земљу. Коренске длачице иза уљане капе апсорбују воду и минерале, који сићушним каналима кроз меко дрво испод коре путују до лишћа. У лишћу се стварају шећери и амино-киселине, а ови храњиви састојци се шаљу по целом дрвету и у корење.
18. (а) Како вода из корења стиже до лишћа, и шта показује да је тај систем више него адекватан? (а) Шта је транспирација, и како она доприноси воденом циклусу?
18 Извесне одлике циркулаторног система дрвећа и биљака толико су задивљујуће да многи научници гледају на њих скоро као на чудо. Прво, како се вода пумпа до висине од 60 до 90 метара изнад земље? Коренски притисак је покреће на њен пут, а у стаблу то преузима други механизам. Молекули воде држе се заједно помоћу кохезије. Због те кохезије, док вода испарава из лишћа, сићушни стубови воде уздижу се попут ужади — ужади која се протеже од корена до лишћа, и путује и до 60 метара на сат. Каже се да би овај систем могао да подигне воду у дрвету висине од преко три километара! Док вишак воде испарава из лишћа (што се назива транспирацијом), милијарде тона воде рециклирају се у ваздух, да би опет падале као киша — савршено обликован систем!
19. Која се битна служба извршава партнерством неког корења и извесних бактерија?
19 То није све. Да би стварало битне амино-киселине, лишћу су потребни нитрати и нитрити из земљишта. Неке количине се уносе у тло помоћу севања муња и помоћу извесних слободних бактерија. Махунарке — биљке као што су грашак, детелина, пасуљ и луцерка — такође формирају састојке азота у одговарајућим количинама. Извесне бактерије улазе у њихово корење, корење пружа бактеријама угљене хидрате, а бактерије претварају, или фиксирају, азот из тла у употребљиве нитрате и нитрите, производећи годишње око 200 килограма по хектару.
20. (a) Шта чини фотосинтеза, где се она одиграва, и ко разуме тај процес? (б) Како један биолог гледа на њу? (в) Чиме могу да се назову зелене биљке, чиме се оне истичу, и која питања су на месту?
20 Али ни то није све. Зелено лишће узима енергију од сунца, угљен-диоксид из ваздуха, и воду из биљног корења да би правило шећер и ослобађало кисеоник. Тај процес се назива фотосинтеза, и одиграва се у ћелијским телима која се називају хлоропласти — који су толико мали да 400 000 њих може да се смести у тачки на крају ове реченице. Научници потпуно не разумеју тај процес. „Постоји око 70 одвојених хемијских реакција које су укључене у фотосинтезу“, рекао је један биолог. „То је заиста чудесан догађај.“12 Зелене биљке називају се природним „фабрикама“ — лепе, тихе, не загађују, производе кисеоник, рециклирају воду и хране свет. Да ли су се оне једноставно десиле случајно? Зар се стварно у то може веровати?
21, 22. (а) Шта су два чувена научника рекла у сведочењу за интелигенцију у свету природе? (б) Како Библија резонује о тој ствари?
21 Неки од светских најпознатијих научника налазе да је тешко веровати у то. Они у свету природе виде интелигенцију. Добитник Нобелове награде, физичар Роберт А. Миликан, иако верник у еволуцију, рекао је на једном састанку Америчког физичког удружења: „Постоји Божанство које обликује наше циљеве... Чисто материјалистичка филозофија за мене је врхунац неинтелигенције. Мудри људи у свим вековима увек су видели довољно да их то бар учини пуним поштовања.“ У свом говору он је цитирао познате речи Алберта Ајнштајна, у којима је Ајнштајн рекао да је он „понизно покушавао да схвати макар бескрајно мали део интелигенције која се манифестује у природи“.13
22 Окружени смо доказима креирања, у бескрајној разноликости и задивљујућој компликованости, који указују на једну супериорну интелигенцију. Тај закључак је такође изражен у Библији, где се креирање приписује једном Створитељу чија се ’невидљива савршенства, вечна моћ његова и божанство његово, виде заиста у делима његовим. Они се зато не могу оправдати‘ (Римљанима 1:20).
23. Какав разуман закључак изражава псалмиста?
23 С толико много доказа о креирању у животу око нас, стварно изгледа ’неоправдано‘ рећи да иза тога стоји неуправљан случај. Дакле, сигурно није неразумно што је псалмиста заслугу приписао једном интелигентном Створитељу: „Много ли је дела твојих, Господе! Сва си их ти мудро уредио. Пуна је земља блага твога! Ено море велико и широко: ту врве без броја животиње мале и велике“ (Псалам 104:24, 25).
[Истакнути текст на 151. страни]
„Седамдесет одвојених хемијских реакција [су] укључене у фотосинтезу. То је заиста чудесан догађај“
[Оквир⁄Слике на странама 148, 149]
Задивљујућа конструкција семења
Семе зри и спремно је да крене!
Разне генијалне конструкције шаљу семе на његов пут! Семе орхидеје је толико лако да лети попут прашине. Семе маслачка долази опремљено падобранима. Јаворово семе има крила и лепрша попут лептира. Неке водене биљке опремају своје семе пловцима испуњеним ваздухом и оно плови.
Неке биљке имају махуне које нагло прсну и семе се избацује као из катапулта. Клизаво семе хамамелиса прво је стиснуто а затим се избацује из плода, попут семена лубенице кад га деца избацују стискајући га између палца и кажипрста. Дивљи краставац користи хидраулику. Како расте, кора ка унутрашњости дебља, средина с течношћу долази под све већи притисак, и до времена кад семе сазри притисак је толико велики да избацује петељку попут чепа из флаше, и семе се испаљује.
[Слике]
Маслачак
Јавор
Дивљи краставац
Семе које мери падавине
Неке пустињске једногодишње биљке имају семе које одбија да изникне све док не падне 15 или више милиметара кише. Изгледа да оно такође зна из ког правца вода долази — ако пада одозго оно ће никнути, али ако се натапа одоздо, неће. У тлу постоје соли које спречавају да семе никне. Потребна је киша одозго да би испрала те соли. Вода која натапа одоздо не може то да уради.
Када би те једногодишње пустињске биљке почеле да расту после само лаког пљуска, оне би угинуле. Потребна је обилна киша да би се унело довољно влаге у земљиште како би се биљке сачувале од каснијег сушног времена. Тако, оне чекају на то. Случајност — или креирање?
Џин у сићушном паковању
Једно од најмањег семена садржи у себи највеће живо биће на земљи — џиновско секвојино дрво. Оно расте преко 100 метара у висину. На око метар од земље његов пречник може бити преко 10 метара. Једно стабло може садржати довољно дрва да се изгради 50 кућа од по шест соба. Кора дрвета, дебела око 60 центиметара, ароматизована је танином који одбија инсекте, а њен сунђераст, влакнасти састав, чини је отпорном на ватру скоро попут азбеста. Његово корење покрива око један и по хектар површине. Оно живи преко 3 000 година.
Међутим, семе које секвојино дрво баца доле у милионима није много веће од главе шпенадле окружене сићушним крилима. Мален човек који стоји у секвојином подножју може само да зури горе у немом страхопоштовању према њеној масивној грандиозности. Да ли је разумно веровати да обликовање овог величанственог џина и сићушног семена које га садржи није било путем креирања?
[Оквир⁄Слике на 150. страни]
Музички виртуози
Амерички дрозд је чувен као имитатор. Један је опонашао 55 других птица за један сат. Али оригиналне композиције мелодиозних излива америчког дрозда јесу оно што очарава слушаоце. Оне свакако иду далеко изнад неколико једноставних нота, потребних да би се обзнанила територијална права. Да ли је то ради уживања — њиховог и нашег?
Царићи музичари из Јужне Америке нису ништа мање задивљујући. Парови који се паре певају у дуетима, као што чине и парови других тропских птица. Њихови наступи су јединствени, као што запажа један приручник: „Женка и мужјак певају или исте песме заједно, или различите песме, или различите делове исте песме наизменично; они могу бити тако тачно временски усклађени да укупна песма звучи као да је пева једна птица.“a Како су дивни ти нежни музички дијалози када царићи који се паре међусобно комуницирају! Пука случајна појава?
[Слике на 142. страни]
Потребан конструктор
Није потребан конструктор?
[Слике на 143. страни]
Дизајни у стакленим скелетима микроскопских биљака
Дијатоми
[Слике на 144. страни]
Ризоподе: дизајни у стакленим скелетима микроскопских животиња
Венерина цветна кошарица
[Слика на 145. страни]
Многи цветови имају путоказе који воде инсекте до скривеног нектара
[Слике на 146. страни]
Неки цветови имају воштане тобогане за хватање инсеката како би се могло извршити опрашивање
Зашто ова орхидеја има лик женке осе?
[Слика на 147. страни]
Каже се да би кохезија између молекула воде могла да подигне воду у дрвету висине од преко три километра!