Практична вредност добре вести за све
У данашњем свету често чујемо мишљење: ”Начела хришћанства нису примењива. У данашњем комплексном друштву немогуће је примењивати их.“ Али, у једном разговору вођеном између хиндуског вође Махатме К. Гандија и некадашњег индијског вицекраља, лорда Ајрвина, било је изражено сасвим другачије гледиште. Лорд Ајрвин је упитао Гандија како би се, према његову мишљењу, могли решити проблеми између Велике Британије и Индије. Ганди је узео у руке Библију, отворио 5. поглавље еванђеља по Матеју и рекао: ”Кад би се Ваша и моја земља споразумевале на темељу учења која је Христ изложио у овој проповеди на гори, били би решени не само проблеми наших земаља, него и проблеми целога света.“
У тој проповеди се говори да треба тражити духовне ствари, бити благ, мирољубив и милосрдан, да треба волети праведност. Не осуђује се само убиство, него и гњев према другима, не само прељуба, него и пожудне мисли. Говори се против неодговорних растава бракова које раздвајају породице, а ради којих пате деца. Она нам говори у смислу. ’Љубите и оне који вас не воле, дајте потребнима, престаните немилосрдно судити другима, поступајте с другима како бисте желели да се с вама поступа.‘ Примењивање свих тих савета имало би за последицу величанствене резултате. Што има више људи у друштву који их примењују, то друштво постаје боље.
Јеховини сведоци врше утицај у том правцу. Библија их учи да брак држе у части. Они одгајају своју децу према праведним начелима, они истичу значење породице. А уједињене породице су добитак за друштво, да, за целу државу. Историја је пуна примера који сведоче о томе да су светске силе пропадале кад су ослабиле породичне везе, а неморал био у порасту. Што ће више појединаца и породица дозволити утицај Јеховиних сведока да живе према хришћанским начелима, толико ће бити мање занемаривања обавеза, неморала и криминала.
Један од највећих проблема који мучи друштва и народе јесу расне предрасуде. Апостол Петар је рекао: ”Заиста примећујем да Бог није пристран, него му је у сваком народу прихватљив онај који га се боји и врши праведност.“ А Павле је писао: ”Нема ни Јеврејина ни Грка, нема ни роба ни слободњака, нема ни мушкога ни женскога; јер сте сви једна особа у заједници с Христом Исусом“ (Дела апостолска 10:34, 35; Галатима 3:28). Јеховини сведоци то прихватају. У њиховој светској централи, у подружницама и у скупштинама живе и раде заједно људи свих раса.
У Африци нека племена не могу бити заједно а да не избију свађе. Али, на тамошњим конгресима Јеховиних сведока састају се припадници многих различитих племена. Заједнички узимају оброке, одлазе на заједничка преноћишта и заједнички практикују своје обожавање. Међу њима влада потпуна хармонија и срдачна слога, на изненађење владиних службеника који их посматрају. Тако је у њујоршком часопису Amsterdam News од 2. августа 1958. био наведен пример уједињујуће снаге правог хришћанства. Ту је било говора о већ споменутом међународном конгресу, на ком се сакупило преко четврт милиона људи. Део текста гласио је дословно:
”Црнци, белци и оријенталци свих положаја и из свих делова света заједнички су се радовали и спонтано саобраћали једни с другима. (...) Сведоци из 120 земаља мирољубиво су и у јединству обожавали Бога, показавши Американцима како је то лако. (...) Конгрес је светао пример да људи могу сложно живети и радити.“
Многи би могли тврдити да се начела хришћанства у данашњем свету не могу више примењивати. Али, шта би онда још уопште могло функционисати? Хришћанска начела могу бити од праве вредности ако их се сада примењује у заједничком животу с другима, а она ће бити и темељ уједињења свих ’народа и племена‘ кад Божје Краљевство завлада над човечанствоом (Откривење 7:9, 10).
[Истакнути текст на 24. страни]
Људи свих раса и боја раде заједно
[Истакнути текст на 24. страни]
Хришћанство је практично. Шта би још уопште могло функционисати?