Лажни пророци
Дефиниција: Појединци и организације које објављују поруке приписане натприродном извору, али које не потичу од истинитог Бога и нису у складу с његовом откривеном вољом.
Како разликовати праве од лажних пророка?
Прави пророци обзнањују своју веру у Исуса, али потребно је више од тога да само тврде како проповедају у његово име
1. Јов. 4:1-3: „Испитујте да ли такве изјаве потичу од Бога, јер су многи лажни пророци изашли у свет. Изјаву коју је Бог надахнуо препознаћете по овоме: сваку изјаву која признаје да је Исус Христ дошао у телу надахнуо је Бог. Али ниједну изјаву која не признаје Исуса није Бог надахнуо.“
Мат. 7:21-23: „Неће свако ко ми говори: ’Господе, Господе‘, ући у небеско краљевство, него онај ко врши вољу мог Оца који је на небесима. Многи ће ми рећи у онај дан: ’Господе, Господе, зар нисмо пророковали у твоје име...?‘ Тада ћу им рећи: Никад вас нисам познавао! Одлазите од мене, ви који чините безакоње.“
Прави пророци говоре у Божје име, али није довољно то што тврде да га заступају
П. зак. 18:18-20: „Подигнућу им пророка између њихове браће, као што си ти [Мојсије]. Ставићу своје речи у његова уста и он ће им говорити све што му заповедим. А онај ко не послуша моје речи које ће он говорити у моје име, тај ће преда мном одговарати за то. Али пророк који би се усудио да говори у моје име оно што му нисам заповедио да говори, или који би говорио у име других богова, такав пророк нека се погуби.“ (Упореди с Јеремијом 14:14; 28:11, 15.)
Исус је рекао: „Ништа не чиним сам од себе, него говорим онако како ме је Отац научио“ (Јов. 8:28). Још је рекао: „Ја сам дошао у име свог Оца“ (Јов. 5:43). Такође је казао: „Ко говори сам од себе, тражи своју славу“ (Јов. 7:18).
Ако појединци или организације тврде да представљају Бога али не желе да користе Божје име, и углавном износе лично мишљење о неким стварима, да ли онда удовољавају овим важним предусловима за правог пророка?
Ако неко има способност да чини „велике знакове“, то јест „чуда“, то није безусловно доказ да је прави пророк
Мат. 24:24: „Јер ће устати лажни Христи и лажни пророци и чиниће велике знакове и чуда да би, ако је могуће, завели и изабране.“
2. Сол. 2:9, 10: „Безаконикова присутност, коју Сатана омогућује својим деловањем, пропраћена је сваким силним делом и лажним чудесним знаковима и знамењем и сваком неправдом и преваром. Све је то намењено онима који одлазе у пропаст зато што нису прихватили љубав према истини да би се спасли.“
С друге стране, Мојсије је чинио чуда по Јеховиној заповести (Изл. 4:1-9). Јехова је и Исусу дао моћ да чини чуда (Дела 2:22). Али нису само чуда била доказ да их је Бог заиста послао.
Оно што прави пророци проричу испуњава се, али они можда не разумеју када или како ће се то испунити
Дан. 12:9: „Иди, Данило, јер су ове речи тајна и запечаћене су до времена краја.“
1. Петр. 1:10, 11: „Пророци... истраживали су на које је или какво време дух у њима указивао у погледу Христа кад је сведочио о патњама које су очекивале Христа и о свим славним стварима које долазе после њих.“
1. Кор. 13:9, 10: „Наше знање је делимично и наше прорицање је делимично. А кад дође оно које је потпуно, нестаће оно које је делимично.“
Посл. 4:18: „Стаза је праведних као блистава светлост која све јаче светли док не буде потпуни дан.“
Апостоли и други рани хришћани имали су погрешна очекивања, али Библија их не сврстава у „лажне пророке“. (Види Луку 19:11; Јована 21:22, 23; Дела апостолска 1:6, 7.)
Краљ Давид је желео да изгради дом за обожавање Јехове, и пророк Натан га је подржао у томе. Али Јехова је касније рекао Натану да пренесе Давиду да неће он изградити тај дом. Јехова није одбацио Натана због онога што је раније рекао већ га је и даље употребљавао зато што је понизно исправио ствар када му је Јехова то разјаснио (1. Лет. 17:1-4, 15).
Објаве правог пророка унапређују исправан начин обожавања Бога и у складу су с Божјом вољом
П. зак. 13:1-4: „Ако се међу вама појави неки пророк или човек који сања снове и он ти покаже неки знак или учини неко чудо, па се тај знак обистини или се догоди чудо о ком ти је говорио, и он ти каже: ’Хајде да идемо за другим боговима, које не познајеш, и да њима служимо‘, не слушај речи тог пророка ни човека који је сањао тај сан, јер вас Јехова, ваш Бог, искушава да би знао да ли волите Јехову, свог Бога, свим својим срцем и свом својом душом. За Јеховом, својим Богом, идите и њега се бојте, његових се заповести држите и његов глас слушајте, њему служите и њега се држите.“
Пошто Библија каже да је онај ко је „пријатељ свету“ у ствари Божји непријатељ, да ли свештеници који подстичу људе да се мешају у ствари које се тичу овог света унапређују обожавање Бога на исправан начин? (Јак. 4:4; 1. Јов. 2:15-17). Истинити Бог је рекао да ће народи ’знати да је он Јехова‘, и Библија каже да ће Бог изабрати „народ за своје име“. Да ли онда религиозне организације које не придају важност коришћењу Божјег личног имена поступају у складу с Божјом вољом? (Језек. 38:23; Дела 15:14). Исус је поучио своје следбенике да се моле за Божје Краљевство, и Библија нас упозорава да се не уздамо у земаљског човека. Да ли су онда свештеници или политичке организације које подстичу људе да се уздају у људске власти прави пророци? (Мат. 6:9, 10; Пс. 146:3-6; упореди са Откривењем 16:13, 14).
Прави и лажни пророци могу се препознати по томе какав живот воде они и људи који их следе
Мат. 7:15-20: „Чувајте се лажних пророка који долазе к вама у овчијем руну, а изнутра су грабљиви вукови. Препознаћете их по њиховим плодовима... Свако добро дрво доноси добар плод, а свако лоше дрво доноси безвредан плод... Дакле, препознаћете их по њиховим плодовима.“
Какав живот воде? „Дела тела су... блуд, нечистоћа, бесрамност, идолопоклонство, бављење спиритизмом, непријатељства, свађе, љубомора, изливи гнева, препирке, поделе, секте, зависти, пијанке, разуздане гозбе и томе слично... Они који тако нешто чине неће наследити Божје краљевство. А плод [Божјег] духа је: љубав, радост, мир, дуготрпљивост, љубазност, доброта, вера, благост, самосавладавање“ (Гал. 5:19-23; види и 2. Петрову 2:1-3).
Зар Јеховини сведоци нису имали неке грешке у својим учењима?
Јеховини сведоци не тврде да су надахнути пророци. Направили су неке грешке. Попут Исусових апостола, и они су понекад имали погрешна очекивања (Лука 19:11; Дела 1:6).
Библија даје временске одреднице које се односе на Христову присутност и Јеховини сведоци их проучавају с великим занимањем (Лука 21:24; Дан. 4:10-17). Исус је такође описао један сложени знак који ће бити повезан са испуњењем пророчанстава која обележавају нараштај који ће доживети крај Сатаниног злог света (Лука 21:7-36). Јеховини сведоци указују на доказе испуњења тог знака. Тачно је да су Сведоци направили неке грешке што се тиче разумевања тога шта ће се догодити на крају одређених периода, али нису направили ту грешку да изгубе веру или да престану да пажљиво прате испуњење Јеховиних намера. Они се и даље држе Исусовог савета: „Бдите, дакле, јер не знате у који дан долази ваш Господ“ (Мат. 24:42).
Питања у којима је требало извршити промене што се тиче гледишта нису толико битна у поређењу с важним библијским учењима које су разумели и објавили. Међу тим учењима су следећа: Јехова је једини истинити Бог. Исус Христ није део неког троједног божанства већ је он Божји јединорођени син. Искупљење од греха могуће је само на основу вере у Христову откупну жртву. Свети дух није особа већ сила којом се Јехова служи, и плод тог духа мора бити очигледан у животу оних који служе Богу на исправан начин. Људска душа није бесмртна, као што су то тврдили пагани у древно доба; она умире, а нада у будући живот лежи у ускрсењу. Бог допушта зло зато што је покренуто спорно питање о томе ко има право да буде врховни владар. Божје Краљевство је једина нада за човечанство. Од 1914. године живимо у последњим данима овог злог света. Само 144 000 верних хришћана биће краљеви и свештеници с Христом на небу, док ће остали послушни људи добити вечни живот на рајској земљи.
Још неки фактори које треба узети у обзир што се тиче учења Јеховиних сведока јесу следећи: Да ли она заиста помажу људима да у моралном погледу буду бољи? Да ли су особе које се држе тих учења познате у својој средини по поштењу? Да ли на њихов породични живот позитивно утиче примена тих учења? Исус је рекао да ће се његови ученици лако препознати по међусобној љубави (Јов. 13:35). Да ли се она јасно види међу Јеховиним сведоцима? Препуштамо чињеницама да говоре за себе.
Ако неко каже:
’Мој свештеник је рекао да су Јеховини сведоци лажни пророци‘
Можеш одговорити: ’Ако смем да питам, да ли вам је из Библије показао да је нешто у шта ми верујемо или што ми радимо одлика лажних пророка?... Могу ли да вам покажем како Библија описује лажне пророке? (Затим искористи једну или више мисли које се налазе на странама 194-197.)‘
Или можеш рећи: ’Сигуран сам да ћете се сложити да таква озбиљна оптужба мора бити поткрепљена доказима. Да ли је ваш свештеник навео неке конкретне примере? (Ако особа спомене нека наводна „предвиђања“ која се нису остварила, искористи материјал на страни 196, и на странама 197-199.)‘
Друга могућност: ’Да је вас неко оптужио за нешто слично, сигурно бисте ценили прилику да барем објасните свој став или гледиште, зар не?... Могу ли зато да вам покажем из Библије...?‘