Да ли је Бог увек изнад Исуса?
ИСУС није никад тврдио да је Бог. Све што је рекао о себи указује на то да никада није мислио да је по било чему раван Богу — ни по снази, ни по знању, ни по старости.
У сваком раздобљу свог постојања — било на небу или на Земљи — он својим говором и својим поступањем доказује своју подређеност Богу. Бог је увек виши, Исус мањи, онај кога је Бог створио.
Исус различит од Бога
УВЕК изнова Исус је давао на знање да је створење, одвојено од Бога, и да има изнад себе Бога, Бога ког је обожавао, ког је називао ’Оцем’. У молитви коју је упутио Богу, то јест Оцу, рекао је: „. . .тебе, јединог истинитог Бога. . .” (Јован 17:3, НС). Према Јовану 20:17 (НС), рекао је Марији Магдалени: „Узлазим своме Оцу и вашем Оцу, своме Богу и вашем Богу.” У 2. Коринћанима 1:3 апостол Павле потврђује овај однос: „Нека је благословљен Бог и Отац нашег Господа Исуса Христа.” Будући да је Исус имао Бога, свог Оца, није могао истовремено бити Бог.
Апостоли се нису сустезали говорити о Исусу и Богу као о две међусобно јасно одвојене особе: „Али ми имамо само једнога Бога, Оца. . . и једнога Господа Исуса Христа” (1. Коринћанима 8:6). Апостол Павле показује разлику речима: „Пред Богом и Господом Исусом Христом и изабраним његовим анђелима” (1. Тимотеју 5:21). Као што Павле говори о Исусу и о анђелима као о међусобно одвојеним створењима на небу, тако су и Исус и Бог две међусобно одвојене особе.
Значајне су такође Исусове речи у Јовану 8:17, 18: „А и у Закону вашему стоји написано да је свједочанство двојице људи истинито. Ја сам који свједочим сам за себе, и свједочи за мене отац који ме посла.” Овде Исус показује да су он и Отац, то јест Свемогући Бог, две међусобно одвојене особе, јер како би иначе то могла бити два сведока?
Надаље, Исус је објаснио да је он биће одвојено од Бога, рекавши: „Што ме зовеш добрим? Нико није добар осим јединога Бога” (Марко 10:18, Ба). Тако је Исус рекао да нико није тако добар као Бог, чак ни он, Исус. Бог је добар на начин који га разликује од Исуса.
Божји подложни слуга
УВЕК изнова Исус је давао изјаве као што су ове: „Син не може ништа чинити сам по својој вољи, него само оно што види да чини Отац” (Јован 5:19, НС). „Јер сам сишао с неба, не да бих чинио своју вољу, него вољу онога који ме послао” (Јован 6:38, НС). „Оно што ја научавам није моје, него припада ономе који ме послао” (Јован 7:16, НС). Није ли онај који неког другог шаље већи од оног који је послан?
Овај је однос очигледан у Исусовом поређењу о винограду. Бога, свог Оца, упоредио је с власником винограда који је за једно време отпутовао изван земље, препустивши виноград виноградарима који су предочавали јеврејско свештенство. Кад је касније власник послао једног роба да узме део плодова винограда, виноградари су роба претукли, пославши га натраг празних руку. Онда је власник послао другог роба, а потом и трећег; међутим, с обојицом се поступило као и с првим. Најзад, виноградар је рекао: „Да пошљем сина свога љубљенога [Исуса], ваљда ће имати поштовања према њему.” Но, искварени виноградари су рекли: „’Ово је наследник! Ходите да га убијемо и да нама остане баштина’. И иведоше га из винограда и убише га” (Лука 20:9-16, Ба). Тако је Исус предочио свој властити положај онога који је био послан од Бога да врши Божју вољу, управо онако као што неки отац шаље подложног сина.
Исусови следбеници увек су на њега гледали као на подложног Божјег слугу, не као на онога који је раван Богу. Молили су Бога у вези „твога светог Слуге Исуса, ’кога си помазао’. . . да се по имену твога светог Слуге Исуса догађају оздрављења и чудесни знаци” (Дела апостолска 4:23, 27, 30, Ст).
Бог је у сва времена виши
ОДМАХ почетком Исусова деловања на Земљи, након што је био крштен и изишао из воде, Божји глас с неба је рекао: „Ово је Син мој љубазни који је по мојој вољи” (Матеј 3:16, 17). Да ли је Бог рекао да је он свој властити син, да је сам себи по вољи и да је сам себе послао? Не, Бог, Створитељ, рекао је да је њему, као ономе који је виши, по вољи неко мањи, његов Син Исус, за задатак који му је предстојао.
Исус је указао на виши положај Оца кад је рекао: „Јеховин дух је на мени, јер ме помазао да објавим добру вест сиромасима” (Лука 4:18, НС). Помазати некога значи да неко ко је виши преноси ауторитет на некога ко још не поседује ауторитет, или да му додељује неки задатак. У том је случају Бог једноставно виши, јер он је помазао Исуса и дао му ауторитет који пре није имао.
Исус је јасно указао да је његов Отац виши кад га је мајка двојице његових ученика замолила да, кад дође у своје Царство, један њен син седи њему здесна а други слева. Исус је одговорио: „Да седите с десне стране мени и с леве не могу ја дати, него ће се то дати само онима којима је спремио Отац мој” (Матеј 20:23, Ба). Да је Исус био Свемогући Бог, његов би задатак био да додели места. Но, Исус их није могао доделити, јер је то била Божја ствар, а Исус није Бог.
Исусове су молитве снажан пример његовог подређеног положаја. Кад је Исус гледао смрти у очи, објаснио је ко је виши кад се молио: „Оче, ако желиш, уклони ову чашу од мене. Али, не моја воља, него твоја да буде” (Лука 22:42, НС). Коме се молио? Једном делу самога себе? Не, он се молио некоме ко је у потпуности био од њега одвојен, своме Оцу, Богу, чија је воља била виша и која је могла бити другачија од његове, Јединоме који је био у стању ’уклонити чашу’.
Пред саму смрт, Исус је узвикнуо: „Боже мој! Боже мој! Зашто си ме оставио?” (Марко 15:34). Ка коме је повикао Исус? К себи самоме или к једном делу себе? Вапај „Боже мој” сигурно није дошао од некога ко је сам себе сматрао Богом. А ако је Исус био Бог, ко га је онда напустио? Он самога себе? То не би имало смисла. Исус је такође рекао: „Оче! У руке твоје поверавам свој дух” (Лука 23:46, НС). Ако је Исус био Бог, из ког би разлога онда требао свој дух поверити Оцу?
Кад је Исус умро, био је три дана у гробу. Да је он био Бог, онда Авакум 1:12 (Ст) не би био тачан, а где пише: „Боже мој, Свече мој! Ти који не умиреш!” Међутим, Библија каже да је Исус умро и да је лежао у гробу без свести. А ко је ускрснуо Исуса из мртвих? Ако је заиста био мртав, није могао сам себе ускрснути. Ако, за разлику од тога, није био заиста, него само привидно мртав, онда не би платио откупну цену за Адамов грех. Но, он је заиста умро и платио је пуну цену. Дакле, Бог је био тај који га „је (Исуса) ускрисио, ослободивши га од ланаца смрти” (Дела апостолска 2:24, Ст). Онај који је виши, Свемогући Бог, подигао је онога који је мањи, свога слугу Исуса, из смрти.
Да ли чињеница што је Исус могао чинити чуда, што је на пример могао ускрсавати мртве, указује на то да је Исус био Бог? Па и апостоли, као и пророци Илија и Јелисије, такође су имали ту моћ, па ипак, они су били само људи. Бог је пророцима, Исусу и апостолима дао моћ да чине чуда да би показао да је Он стајао иза њих. Ипак, тиме нису постали делом неког вишеличног божанства.
Исус је имао ограничено знање
У ВЕЗИ са својим пророчанством о крају овог састава ствари, Исус је изјавио: „Што се тиче оног дана и часа, о томе нико ништа не зна; ни анђели на небу, ни Син, већ једино Отац” (Марко 13:32, Ст). Да је Исус био друга једнако велика особа неког божанства, онда би знао оно што зна Отац. Али, Исус то није знао, јер он није био раван Богу.
Надаље, у Јеврејима 5:8, (Ст) читамо да се Исус „искуствено научи послушност од онога што је претрпео”. Можемо ли себи представити да Бог треба било шта да научи? Не, али Исус је требао нешто да научи што Бог никад не треба учити — послушност. Бог никада никога не мора слушати.
Разлика између Божјег знања и Христова знања такође је постојала кад је Исус био ускрснут у небески живот да би био с Богом. Запазимо почетне речи последње билбијске књиге: „Откривење Исуса Криста које му даде Бог” (Откривење 1:1, Ст). Ако је Исус био део неког божанства, да ли му је онда један други део божанства — Бог — требао дати откривење? Онда би сигурно знао све о томе, јер Бог је знао. Међутим, Исус то није знао, јер он није Бог.
Исус остаје подређен
ИСУС је био подређен Богу, како у свом предљудском постојању тако и док је био на Земљи. Након свог ускрснућа остао је у подређеном, другоразредном положају.
Говорећи о ускрснулом Исусу, Петар и они који су били с њим рекли су пред јеврејским Санхедрином: „Овога [Исуса] је Бог узвисио. . . на своју десницу” (Дела апостолска 5:31, НС). Павле је писао: „Бог [је] њега узвисио у надређени положај” (Филипљанима 2:9, НС). Ако је Исус био Бог, како је могао бити узвишен, то јест, подигнут на виши положај од оног ког је пре имао? Онда би као део Тројства већ био узвишен. Да је Исус, пре него што је био узвишен, био раван Богу, даљњим би узвисивањем постао надређен Богу.
Павле је такође рекао да је Христ ушао „у само небо, да посредује за нас пред лицем Божјим” (Јеврејима 9:24, Ст). Ако се појавиш пред неким другим, како онда можеш бити та особа? Да би то учинио, мораш бити нека друга, од ње одвојена особа.
Мученик Стефан, непосредно пре него што је био каменован до смрти, „погледао је у небо и угледао Божју славу и Исуса где стоји Богу здесна” (Дела апостолска 7:55, НС). Он је јасно угледао две међусобно одвојене особе — али никакав свети дух, никаквог троједног Бога.
У Откривењу 4:8 до 5:7 Бог је приказан како седи на свом небеском престољу, али не и Исус. Он треба да оде к Богу и из Божје деснице да узме свитак. То показује да Исус на небу није Бог, него од њега одвојен.
С тим у складу су објашњења у издању Bulletin of the John Rylands Library у Манчестеру (Енглеска): „Исус је након свог ускрснућа у небески живот приказан као особа која задржава своју индивидуалност и која је посве различита и одвојена од Божје особе као што је била у свом животу на Земљи као земаљски Исус. Поред Бога, и у поређењу с Богом, он се заиста појављује као још једно небеско биће у Божјим небеским дворима, слично као анђели — премда као Божји Син спада у једну другу категорију и заузима ранг далеко изнад њих.” (Упореди Филипљанима 2:11.)
У Булетину се каже даље: „Међутим, оно што је речено о његовом животу и његовим задацима као небеског Христа нити значи а нити подразумева да је он у божанском положају раван Богу и да је у потпуности сам Бог. За разлику од тога, у новозаветном опису његове небеске особе и његове службе видимо особу одвојену и подређену Богу.”
У вечној будућности на небу Исус ће и даље бити од Бога одвојени и њему подређени слуга. У Библији је то описано овако: „Затим ће доћи свршетак, када [Исус на небу] преда. . . краљевство Богу и Оцу. . . Тада ће се и сам Син подложити Ономе који је њему све подложио, да буде Бог све у свему” (1. Коринћанима 15:24, 28, Ст).
Исус никада није тврдио да је Бог
СТАНОВИШТЕ Библије је јасно. Јехова, Свемогући Бог, није само личност одвојена од Исуса, него је и у сва времена виши од њега. Исус се увек приказује као одвојен и мањи, као понизни Божји слуга. Зато Библија јасно каже да је „Бог глава Кристу” као што је „Крист глава свакоме човјеку” (1. Коринћанима 11:3, Ст). А због тога је и сам Исус рекао: „Отац [је] већи од мене” (Јован 14:28, Ст).
Заиста, Исус није Бог, а нити је икада то тврдио. То признаје све већи број научника. Тако у споменутом Булетину пише: „Треба се суочити с чињеницом да у протеклих тридесет до четрдесет година све већи број угледних изучаватеља Новога завета долази до уверења да Исус. . . никада није себе сматрао Богом.”
Bulletin такође каже о хришћанима првог века: „Кад су, дакле, [Исусу] давали почасне титуле као Христ, Син човечји, Син Божји и Господ, жељели су на тај начин показати да је он вршио Божје дело, а не да је Бог.”
Тако чак неки религионисти признају да се идеја о Христу као Богу противречи целокупном сведочанству Библије. Оно показује да је Бог увек виши, а да је Христ њему подређени слуга.
[Истакнути текст на 19. страни]
„Све већи број угледних изучаватеља Новог завета долази до уверења да Исус. . . никада није себе сматрао Богом” (Bulletin of the John Rylands Library)
[Слика на 17. страни]
Исус је рекао Јеврејима: „Јер сам сишао с неба, не да бих чинио своју вољу, него вољу онога који ме послао” (Јован 6:38, НС)
[Слика на 18. страни]
Кад је Исус повикао: „Боже мој! Боже мој! Зашто си ме оставио?” сигурно није веровао да је он сам Бог