17. библијска књига — Јестира

Писац: Мардохеј

Место писања: Сусан, Елам

Писање завршено: отприлике 475. пре н. е.

Обухваћено раздобље: од 493. до отприлике 475. пре н. е.

1. О чему говори књига о Јестири?

ОВО је прича о персијском краљу Асвиру (неки сматрају да је то био Ксеркс I), који је своју непослушну жену Астину заменио Јудејком Јестиром, Мардохејевом рођаком. Агагеј Аман сковао је заверу да погуби Мардохеја и побије све Јудејце, али је био обешен на стуб који је сам припремио. Мардохеј је постао највиши државни службеник, а Јудејци су били спасени. То је у главним цртама садржај књиге о Јестири.

2. (а) Зашто неки доводе у питање надахнутост књиге о Јестири? (б) У ком облику се појављује Божје име у овој књизи?

² Наравно, има оних који сматрају да књига о Јестири није ни надахнута ни корисна, него да се ради само о једној лепој легенди. Они своје тврдње темеље на чињеници да се у књизи не спомиње Божје име. Иако је тачно да се Бог не спомиње директно, изгледа да се у хебрејском тексту могу наћи четири различита места где је тетраграм написан у облику акростиха, што значи да почетна слова четири речи у низу дају тетраграм ЈХВХ (хебрејски: יהוה), то јест Јехова. Тим почетним словима придаје се посебна важност у најмање три древна хебрејска рукописа, а у Масори су означена црвеном бојом. Осим тога, изгледа да се у Јестири 7:5 појављује акростих Божјих речи: „Постаћу.“ (Видети фусноте за Јестиру 1:20; 5:4, 13; 7:5, 7 у енглеском преводу Светог писма Нови свет — с референцама.)

3. Који догађаји показују да су се Мардохеј и Јестира уздали у Бога и да су му се молили и у којим догађајима се може препознати Божје вођство?

³ У целој књизи се јасно види да је Мардохеј уважавао Јеховин закон и држао га се. Није хтео да се поклони човеку који је по свој прилици био Амаличанин, јер је Бог осудио Амаличане на истребљење (Јест. 3:1, 5; П. зак. 25:19; 1. Сам. 15:3). Мардохејеве речи из Јестире 4:14 указују на то да је очекивао избављење од Јехове и да је веровао да Јехова води цео ток догађаја. Три дана пре него што је отишла код краља, Јестира је постила заједно с другим Јудејцима, показујући тиме да се узда у Бога (4:16). Божје вођство може се препознати у томе што је Јестира стекла наклоност Игаја, чувара жена, и што краљ једне ноћи није могао да спава па је тражио да му се читају службени списи из којих је сазнао да Мардохеј није био награђен због доброг дела које је учинио (Јест. 2:8, 9; 6:1-3; упоредити с Пословицама 21:1). Позив упућен Јудејцима „да треба да држе... прописе о постовима и молитвама за помоћ“ јасно наглашава важност молитве (Јест. 9:31).

4. Шта потврђује да је књига о Јестири веродостојна и истинита?

⁴ Многе чињенице доказују да је овај извештај надахнут од Бога и веродостојан. Јудејци су прихватили ову књигу и назвали је једноставно Мегила, што значи „свитак“. Међу надахнуте књиге писане на хебрејском вероватно ју је уврстио Јездра, који то сигурно не би учинио да се радило о измишљеној причи. Јевреји све до данас славе празник Пурим, што значи „жребови“, присећајући се тако великог избављења до ког је дошло у Јестирино време. Књига веродостојно описује персијске друштвене прилике и обичаје, а њен садржај одговара познатим историјским чињеницама и археолошким открићима. На пример, књига о Јестири тачно описује како су Персијанци исказивали част људима (6:8). Археолошке ископине потврђују да је опис краљеве палате који налазимо у књизи о Јестири тачан до најситнијег детаљаa (5:1, 2).

5. Који прецизни подаци иду у прилог веродостојности књиге и у које се раздобље уклапа с обзиром на језик?

⁵ И унутар саме књиге се може приметити да су изнети подаци врло прецизни — тачно се наводе имена дворских службеника и слугу, чак се поименце спомиње и десет Аманових синова. Мардохејево и Јестирино порекло прати се све до Киса из Венијаминовог племена (2:5-7). У књизи се указује на персијске државне списе (2:23; 6:1; 10:2). Књига је писана касним хебрејским језиком, а садржи и многе персијске и арамејске речи и изразе. Стил писања је сличан стилу у Летописима, Јездри и Немији, па се тако сасвим уклапа у раздобље у којем је била написана.

6. (а) Када су се одиграли догађаји описани у књизи о Јестири? (б) Шта докази говоре о писцу, као и о месту и времену писања?

⁶ Сматра се да су се догађаји описани у књизи о Јестири одиграли у време када је моћно Персијско царство било на врхунцу своје моћи и да обухватају раздобље од 18 година током владавине Асвира (Ксеркса I). Разни грчки, персијски и вавилонски извори потврђују да се ради о раздобљу које је трајало све до отприлике 475. пре н. е.b Књигу је вероватно написао Мардохеј, који је био сведок тих догађаја и који је један од главних ликова у књизи. Будући да су догађаји описани врло детаљно и исцрпно, може се закључити да је писац лично доживео те догађаје у палати у Сусану.c Иако се Мардохеј не спомиње ни у једној другој књизи у Библији, нема сумње у то да је он стварна историјска личност. Занимљиво је да је пронађен један недатирани текст писан клинастим писмом за који је немачки асиролог Артур Унгнад сматрао да говори о особи по имену Мардука (Мардохеј?), високом дворском службенику у Сузи (Сусану) за време владавине Ксеркса I.d Мардохеј је највероватније завршио књигу о Јестири баш у Сусану одмах након што су се одиграли описани догађаји, то јест око 475. пре н. е.

САДРЖАЈ КЊИГЕ О ЈЕСТИРИ

7. Какав је проблем настао на Асвировој гозби и шта је он због тога предузео?

⁷ Краљица Астина свргнута с положаја (1:1-22). Била је трећа година Асвировог владања. Он је приредио раскошну гозбу за све службенике у свом царству и 180 дана им је показивао богатство и славу свог краљевства. Потом је одржана величанствена седмодневна гозба за сав народ у Сусану. Истовремено је краљица Астина приредила гозбу за жене. Краљ се хвалио својим богатством и славом, а када је већ био весео од вина, позвао је Астину како би показао њену лепоту народу и кнезовима. Међутим, Астина се није одазвала на позив. Дворски службеници су објаснили Асвиру да би се због тог лошег примера могао осрамотити у целом царству, па је он по њиховом савету свргнуо Астину с положаја краљице и разаслао писма у којима се од свих жена захтевало да ’показују поштовање према својим мужевима‘ и да сваки муж „буде господар у свом дому“ (1:20, 22).

8. (а) Како је Јестира постала краљица? (б) Коју је заверу Мардохеј разоткрио и где је тај догађај био записан?

⁸ Јестира постаје краљица (2:1-23). Краљ је потом наредио својим слугама да у свих 127 покрајина у царству потраже најлепше девице и доведу их у Сусан, где ће се улепшавати пре него што изађу пред краља. Међу изабраним девојкама била је и Јестира. Она је била Јудејка без родитеља, „лепог стаса и лепог лица“, коју је одгојио њен рођак Мардохеј, службеник у Сусану (2:7). Јестирино јеврејско име Адаса значи „мирта“. Она се допала Игају, чувару жена, и он јој је посветио посебну пажњу. Нико није знао да је Јудејка јер јој је Мардохеј рекао да ништа не говори о томе. Девојке су редом долазиле пред краља. Он је изабрао Јестиру за своју нову краљицу и приредио је гозбу како би се прославило њено крунисање. Убрзо након тога, Мардохеј је чуо да неке слуге спремају заверу како би убиле краља, па је рекао Јестири да то јави краљу „у Мардохејево име“ (2:22). Завера је била разоткривена, завереници обешени, а цео догађај записан у краљевске анале.

9. Како је Мардохеј разгневио Амана и какав је проглас против Јудејаца касније издао краљ на Аманов наговор?

⁹ Аманова завера (3:1–5:14). Прошле су отприлике четири године. Аман, који је вероватно био потомак амаличког краља Агага којег је погубио Самуило, постао је највиши државни службеник у царству (1. Сам. 15:33). Краљ га је узвисио и заповедио је свим својим слугама који су били на краљевим вратима да се клањају Аману. То је важило и за Мардохеја. Међутим, он то није хтео да ради, а краљевим слугама је рекао да је Јудејац. (Упоредити са Изласком 17:14, 16.) Аман је био гневан. Када је сазнао да је Мардохеј Јудејац, сматрао је да је то одлична прилика да се једном заувек реши и Мардохеја и свих Јудејаца. Пред Аманом се бацао жреб (пур) како би се одредио дан који је погодан за истребљење Јудејаца. Аман је искористио краљеву наклоност и оптужио Јудејце да се не држе закона, те је тражио да се изда писмени налог за њихово истребљење. Понудио је прилог од 10 000 таланата сребра (према данашњим вредностима отприлике 55 000 000 евра) како би финансирао тај покољ. Краљ је пристао на то, па су целим царством били разаслани писмени налози запечаћени краљевим прстеном. За датум када би се спровео геноцид над Јудејцима био је одређен тринаести дан месеца адара.

10. Како су Мардохеј и Јестира показали да се уздају у Јеховину моћ?

¹⁰ Сазнавши за тај закон, Мардохеј и сви Јудејци туговали су обучени у кострет и посути пепелом. Јудејци су „постили... плакали и нарицали“ (Јест. 4:3). Када је Јестира чула од Мардохеја каква је несрећа задесила Јудејце, испрва је оклевала да се заузме за њих. Наиме, ако би неко непозван дошао пред краља, могао је да буде кажњен смрћу. Међутим, Мардохеј је рекао Јестири да ће и она погинути ако не буде хтела да им помогне, а да ће „Јудејцима... избављење доћи с друге стране“. Тако је показао да се узда у Јеховину моћ. Осим тога, рекао је Јестири да је можда постала краљица „управо због часа као што је овај“ (4:14). Увидевши то, Јестира је пристала да доведе свој живот у опасност, а сви Јудејци у Сусану су три дана постили с њом.

11. Како је Јестира искористила то што је била у краљевој милости и шта је Аман намеравао да учини с Мардохејем?

¹¹ Јестира је обукла своју краљевску одећу и дошла пред краља. Она је нашла милост у његовим очима и краљ је пружио према њој златно жезло, поштедевши јој тако живот. Јестира је тада позвала краља и Амана на гозбу. За време гозбе краљ ју је упитао шта жели и обећао је да ће јој испунити сваку жељу, „ако је и пола краљевства“. Међутим, она их је обојицу позвала на још једну гозбу која би била следећег дана (5:6). Аман је отишао сав радостан. Међутим, на краљевим вратима је видео Мардохеја. Мардохеј му ни овај пут није исказао част нити је дрхтао пред њим. Аманова радост претворила се у гнев. Његова жена и пријатељи саветовали су му да начини стуб висок 50 лаката (22,3 метра) и да прибави од краља налог да Мардохеј буде обешен на њега. Аман је одмах наредио да се подигне стуб.

12. Који су догађаји довели до тога да је Асвир исказао част Мардохеју, а понизио Амана?

¹² Долази до обрта (6:1–7:10). Те ноћи краљ није могао да спава. Заповедио је да му слуге донесу књигу са записима ранијих догађаја и да му је читају. Тако је утврдио да није наградио Мардохеја, који му је спасао живот. Нешто касније, краљ је упитао ко је ушао у двориште. Био је то Аман, који је дошао да тражи од краља овлашћење да погуби Мардохеја. Краљ је упитао Амана како би требало исказати част човеку који је краљу по вољи. Мислећи да краљ говори о њему, Аман је почео великодушно да набраја шта би све требало учинити том човеку. Али краљ му је заповедио: „Учини тако Јудејцу Мардохеју“ (6:10). Аман није имао избора — обукао је Мардохеја у сјајну краљевску одећу, ставио га на краљевог коња и провео по градском тргу, јавно га хвалећи. Понижен и тужан, Аман је журно отишао кући. Његова жена и пријатељи нису могли да га утеше. Био је осуђен на пропаст.

13. Шта је Јестира рекла на гозби и какве је то последице имало по Амана?

¹³ Дошло је време да Аман присуствује гозби с краљем и Јестиром. Краљица је рекла да су она и њен народ продати, како би били затрти. Ко се усудио да почини такво зло? Јестира је рекла: „Тај противник и непријатељ јесте овај зли Аман“ (7:6). Краљ је сав гневан устао и отишао у врт. Када је Аман остао насамо с краљицом, почео је да је моли за свој живот. Када се вратио из врта, краљ се још више разбеснео јер је затекао Амана на краљичиној софи. Одмах је заповедио да Аман буде обешен на исти онај стуб који је припремио за Мардохеја (Пс. 7:16).

14. Како је краљ наградио Јестиру и Мардохеја и којом је писменом одлуком исказао милост Јудејцима?

¹⁴ Мардохеј унапређен, Јудејци спасени (8:1–10:3). Краљ је дао Јестири све што је Аман поседовао. Јестира је рекла Асвиру да је у сродству с Мардохејем и он га је унапредио на положај на којем је био Аман и дао му краљевски печатни прстен. Јестира је поново довела у опасност свој живот и изашла пред краља како би га замолила да поништи писмену одлуку да се истребе Јудејци. Међутим, ’закони Персије и Медије‘ нису могли да буду опозвани (1:19). Зато је краљ опуномоћио Јестиру и Мардохеја да напишу нови закон и запечате га његовим печатом. Та писмена наредба била је разаслата по целом царству, као и она претходна, и Јудејцима је допуштала „да се окупе и стану у одбрану својих душа и да истребе, побију и униште сву војску из народа или покрајине која би их напала, не штедећи ни децу ни жене, а њихова добра да оплене“, истог дана када је требало да ступи на снагу Аманов закон (8:11).

15. (а) Какав је био исход борбе и који је празник Мардохеј увео? (б) Који је положај добио Мардохеј и како је користио своју моћ?

¹⁵ Када је дошао 13. дан месеца адара, нико није могао да се одупре Јудејцима. Краљ је на Јестирину молбу допустио да се у Сусану борбе наставе и 14. дана. Широм царства било је побијено укупно 75 000 непријатеља Јудејаца. Још 810 их је било побијено у тврђави Сусан. Међу њима су била и десеторица Аманових синова, који су били убијени првог дана, а другог дана су били обешени на стуб. Међутим, нико није узимао плен. Петнаестог дана месеца адара Јудејци су починули, гостили се и веселили. Мардохеј је писмено наредио Јудејцима да сваке године 14. и 15. адара славе празник „Пур, то јест жреб“, и Јевреји то чине све до данас (9:24). Мардохеј је постао врло утицајна особа у краљевству и свој положај првог човека до краља Асвира користио је „радећи за добро свог народа и говорећи оно што је доприносило миру међу свим његовим потомцима“ (10:3).

ЗАШТО ЈЕ ОВА КЊИГА КОРИСНА

16. Која начела и вредне примере хришћани могу наћи у књизи о Јестири?

¹⁶ Премда ниједан други писац Библије не цитира директно из књиге о Јестири, она је у потпуном складу са остатком надахнуте Божје Речи. У њој можемо препознати нека одлична библијска начела која се наводе касније у грчком делу Библије и која Јеховине слуге могу применити у којем год времену да живе. Ако размотримо следеће библијске стихове, уверићемо се у истинитост тих речи и уједно ћемо ојачати своју хришћанску веру: Јестира 4:5 — Филипљанима 2:4; Јестира 9:22 — Галатима 2:10. Јудејци су били оптужени да не поштују краљеве законе, а за нешто слично били су оптужени и рани хришћани (Јест. 3:8, 9; Дела 16:21; 25:7). Праве Јеховине слуге се храбро суочавају с таквим оптужбама и у молитви се ослањају на Бога, који има моћ да их избави. Тако опонашају одличан пример Мардохеја, Јестире и других Јудејаца из тог времена (Јест. 4:16; 5:1, 2; 7:3-6; 8:3-6; 9:1, 2).

17. Какав су пример оставили Мардохеј и Јестира што се тиче подложности Богу и послушности властима?

¹⁷ Ми, хришћани, не бисмо смели да мислимо како живимо у другачијим околностима од оних у којима су живели Мардохеј и Јестира. И ми имамо ’власти над собом‘ у овом свету у ком живимо као странци. Иако желимо да се понашамо као узорни грађани у којој год земљи да живимо, истовремено желимо да исправно разграничимо коме шта дугујемо, наиме ’цару царево, а Богу Божје‘ (Рим. 13:1; Лука 20:25). Високи државни службеник Мардохеј и краљица Јестира пружили су добар пример јер су своје световне дужности обављали одано и послушно (Јест. 2:21-23; 6:2, 3, 10; 8:1, 2; 10:2). С друге стране, Мардохеј је неустрашиво одбио да послуша краљеву заповест да се поклони презира вредном Агагеју Аману. Чак се побринуо да се законски исправи неправда коју је нанео Аман када је сковао заверу да се истребе Јудејци (3:1-4; 5:9; 4:6-8).

18. (а) Шта доказује да је књига о Јестири ’надахнута од Бога и корисна‘? (б) Како нас она подстиче да законски бранимо право на проповедање о Божјем Краљевству?

¹⁸ Сви изнесени докази потврђују да је књига о Јестири део Библије, која је ’надахнута од Бога и корисна‘. Премда се у њој директно не спомиње ни Бог ни његово име, она описује дивне примере особа које су имале јаку веру. Мардохеј и Јестира нису плод маште неког приповедача него стварне слуге Јехове Бога и особе које су се безусловно уздале у Јеховину моћ да их избави. Иако су живели у страној земљи и имали ’власти над собом‘, користили су сва законска средства како би одбранили Божји народ и њихово право да служе Богу. И ми данас можемо опонашати њихов пример „у одбрани и законском потврђивању права на проповедање добре вести“ о Божјем Краљевству које ће донети избављење (Филип. 1:7).

[Фусноте]