25. библијска књига — Тужбалице

Писац: Јеремија

Место писања: околина Јерусалима

Писање завршено: 607. пре н. е.

1. Зашто Тужбалицама пристаје њихов назив?

ОВОЈ књизи надахнутог Светог писма њен назив и те како пристаје. Та тужбалица описује дубоко жаљење због трагедије која је задесила Божји изабрани народ, наиме због уништења Јерусалима 607. пре н. е. које је наредио вавилонски краљ Навуходоносор. На хебрејском језику ова књига се назива по својој првој речи — Еха!, што значи „Како!“ Преводиоци грчке Септуагинте назвали су је Трени, што значи „нарицаљке, тужбалице“. У Вавилонском Талмуду користи се појам Кинот, који значи „нарицаљке, елегије“. А Јероним ју је на латинском назвао Lamentationis, то јест „тужбалице“, одакле и потиче њен назив на српском.

2. У шта су сврстане и на ком месту у Библији се налазе Тужбалице?

² У српским преводима Библије, Тужбалице се налазе одмах иза Јеремије, али у канону књига писаних на хебрејском обично се сврставају у Списе (Хагиографе) заједно с Песмом над песмама, Рутом, Проповедником и Јестиром, с којима унутар Списа чине мању групу која носи назив Мегилот (Свици). У неким савременим хебрејским Библијама Тужбалице се налазе између Руте (или Јестире) и Проповедника, али у примерцима из древног доба сматра се да су се налазиле одмах иза Јеремије, као што је то случај и у Библијама које данас имамо.

3, 4. Чиме се може доказати да је Јеремија писац Тужбалица?

³ У самој књизи се не наводи име писца, али готово је сигурно да ју је написао Јеремија. У грчкој Септуагинти уметнут је овај увод: „Пошто Израел би одведен у заточеништво а Јерусалим постаде пустиња, пророк Јеремија седе и заплака; он изрече ову тужбалицу над Јерусалимом.“ Јероним је сматрао да те речи нису део оригиналног текста, па их је изоставио из свог превода. Међутим јеврејска традиција прихвата Јеремију као писца. Као писца га, између осталих, наводе и сиријска Пешита, латинска Вулгата, Јонатанов таргум и вавилонски Талмуд.

⁴ Неки критичари су покушали да докажу да Јеремија није писац Тужбалица. Међутим, у једној књизи се наводи да су доказ тога да је Јеремија писац „јасни описи Јерусалима у 2. и 4. поглављу, живе слике које је могао описати једино очевидац; исто тако, дубока саосећајност и пророчки дух који прожимају стихове, као и стил, терминологија и мисли које су типичне за Јеремију“.a Када упоредимо Тужбалице и књигу пророка Јеремије можемо запазити многе сличне изразе, као што су описи дубоке туге због које ’око сузе лије‘ (Тужб. 1:16; 2:11; 3:48, 49; Јер. 9:1; 13:17; 14:17) или гнушање над поквареношћу пророка и свештенства (Тужб. 2:14; 4:13, 14; Јер. 2:34; 5:30, 31; 14:13, 14). Текст Јеремије 8:18-22 и 14:17, 18 показује да је Јеремија и те како знао да пише тужним стилом каквим су написане Тужбалице.

5. На темељу чега можемо закључити када су написане Тужбалице?

⁵ Опште је прихваћено да је књига написана убрзо након пада Јерусалима 607. пре н. е. Ужасне слике опсаде и спаљивања града још увек су биле свеже у Јеремијиним мислима, тако да је на упечатљив начин описао своју тескобу. Један библичар је приметио да ниједан аспект туге нигде није описан до краја, него се на сваки од њих писац стално враћа у разним поглављима. Стога је закључио: „Та узбурканост мисли... један је од најснажнијих доказа да је књига настала у непосредном окружењу догађаја и емоција које описује.“b

6. Шта је занимљиво у стилу и структури Тужбалица?

⁶ Изучаваоцима Библије нарочито је занимљива структура Тужбалица. Састоје се од пет поглавља, то јест пет лирских песама. Прве четири написане су у алфабетском акростиху, јер сваки стих почиње једним од 22 хебрејска слова. Треће поглавље има 66 алфабетски поређаних стихова, где истим словом почињу по три узастопна стиха. Пета песма није написана у акростиху, мада и она има 22 стиха.

7. Због чега је Јеремија осећао тугу коју је описао и која је нада преостала?

⁷ Тужбалице описују неизрециву тугу због Навуходоносорове опсаде, освајања и уништења Јерусалима и ниједно друго књижевно дело није их надмашило по сликовитости и дирљивости. Писац описује дубоку жалост због пустошења, муке и метежа које види. Због глади, убијања и других страхота у граду је владало грозно стање — а све је то била Божја казна за грехе народа, пророка и свештенства. Међутим, жива је остала нада и вера у Јехову, коме су биле упућене и молитве за обнову.

САДРЖАЈ ТУЖБАЛИЦА

8. Како се у првој песми описује опустошење Јерусалима и шта је говорио персонификовани Јерусалим?

⁸ „О, како осамљен седи, град некад пун људи!“ Тако започиње јадиковка у првој песми. Кћи сионска била је кнегиња, али су је њени љубавници напустили а њен народ је изгнан. Градска врата су опустела. Јехова ју је казнио због мноштва њених преступа. Изгубила је своју лепоту. Непријатељи су се смејали пропасти Јерусалима. Град је страшно пао и није било никога да га утеши, а преостали народ је гладовао. Персонификовани Јерусалим је питао: „Има ли бола попут тешког бола што је мени нанет?“ Ширио је руке и говорио: „Праведан је Јехова, јер сам се побунио против речи уста његових“ (1:1, 12, 18). Непријатељи су се веселили због невоље која је задесила Јерусалим, па је он молио Јехову да исту невољу нанесе и њима.

9. (а) Ко је проузроковао несрећу која је задесила Јерусалим? (б) Како је Јеремија описао силан непријатељски презир према граду и страхоте које су се у њему догађале?

⁹ „О, како Јехова у гневу свом облацима застире кћер сионску!“ (2:1). Друга песма открива да је сам Јехова бацио Израелову лепоту на земљу. У заборав је бацио празник и сабат, одбацио је свој олтар и своје светилиште. Какви су се само потресни призори могли видети по Јерусалиму! Јеремија је вапио: „Очи су ми ишчилеле од суза. Утроба ми се ускомешала. Јетра ми се просула на земљу због пропасти кћери народа мог“ (2:11). С чиме да упореди кћер јерусалимску? Како да утеши кћер сионску? Показало се да су јерусалимски пророци безвредни и бескорисни. И пролазници су се ругали говорећи: „То ли је град за који су говорили: ’Он је савршенство лепоте, радост целе земље‘?“ (2:15). Непријатељи су на њега отварали уста, звиждали и шкргутали зубима, говорећи: ’Ово је дан коме смо се надали! Прогутаћемо га.‘ Јерусалимска деца су губила свест од глади, а жене су јеле властиту децу. Улице су биле прекривене лешевима. „У дан гнева Јеховиног нико није ни побегао ни преживео“ (2:16, 22).

10. Које је Божје особине Јеремија навео као темељ за наду?

¹⁰ Трећа песма се састоји од 66 стихова и говори о томе како се Сион нада Божјем милосрђу. Бројним метафорама писац указује на то да је поробљавање и опустошење уследило по Јеховиној вољи. У великој тескоби је молио Бога да се сети његове невоље и изразио је веру у Јеховину милост и милосрђе. Три узастопна стиха почињу изразом „Добро“ (односно „Добар“) и показују да је добро чекати на спасење од Јехове (3:25-27). Јехова је растужио свој народ, али је и обећао да ће му се смиловати. Међутим, тада још није хтео да му опрости иако је народ признао да је био бунтован. Препречио је пут њиховим молитвама како не би могле да дођу до њега и учинио је „отпад и смеће“ од свог народа (3:45). Пророк је лио горке сузе и причао како су га непријатељи ловили као птицу. Међутим, Јехова му се приближио у јами и рекао му: „Не бој се!“ Јеремија је молио Јехову да узврати непријатељима који се ругају: „Гонићеш их у гневу своме, и истребићеш их под небесима својим, Јехова“ (3:57, 66).

11. Шта се све догађало у Сиону када је Јехова излио свој жестоки гнев на њега и зашто је то учинио?

¹¹ „О, како је потамнело сјајно злато, то чисто злато!“ (4:1). Четврта песма оплакује Јеховин храм који је изгубио своју величанственост и чије је камење просуто по улицама. За драгоцене синове Сиона сматрало се да су вредни колико и земљани ћупови. Није било ни воде ни хлеба, а они који су одрасли у раскоши ’грлили су гомиле пепела‘ (4:5). Та казна је била већа и од казне за грех Содома. Назиреји, који су некада били ’чистији од снега и бељи од млека, сада су изгледали тамније од чађи‘, а кожа им се прилепила за кости (4:7, 8). Боље су прошли они који су били побијени мачем него они који су умирали од глади. Глад је била толика да су жене кувале своју децу! Јехова је излио свој жестоки гнев. Догодило се оно што је изгледало невероватно — непријатељ је ушао на врата Јерусалима! Због чега? „Због греха пророка његових и преступа свештеника његових“, који су проливали крв праведних (4:13). Јехова више није благонаклоно гледао на њих. Међутим, кћи сионска је била довољно кажњена, тако да након те невоље неће поново бити одведена у изгнанство. Дошао је ред на кћер едомску да и она испије горку чашу Јеховину.

12. Коју понизну молбу садржи пета песма?

¹² Пета песма започиње молитвом Јехови да се сети свог народа који је остао попут сирочета. Описује се шта говоре становници Јерусалима. Њихови праочеви су згрешили и народ је трпео због њихових преступа. Слуге су господариле над њима и мучила их је ужасна глад. Нестало је радости у њиховом срцу, а играње им се претворило у туговање. Срце им је било болесно. Тада су понизно признали Јехови: „Ти ћеш, Јехова, на престолу седети довека. Престо твој из нараштаја у нараштај стоји.“ Усрдно су га молили: „Доведи нас натраг к себи, и ми ћемо се радо вратити. Дај нам нове дане попут оних што су некад били. Али ти си нас заиста одбацио. Много си се на нас разгневио“ (5:19-22).

ЗАШТО ЈЕ ОВА КЊИГА КОРИСНА

13. У кога и зашто се уздао писац Тужбалица и зашто је корисно што је описано колико је Бог тешко казнио свој народ?

¹³ У Тужбалицама Јеремија исказује своје потпуно поуздање у Бога. У дубокој тузи и суочен с потпуним поразом када нико од људи није могао да пружи наду и утеху, пророк се узда у то да ће спас донети рука великог Бога Јехове, који влада над свиме. Тужбалице пружају подстицај свим правим Јеховиним слугама да му буду послушни и верни, али истовремено и пружају застрашујуће упозорење онима који омаловажавају највеће име и Божју вољу. У историји није забележено да је иједан други разорени град неко оплакивао тако осећајним и дирљивим речима. Сасвим сигурно је корисно што је описано колико је Бог тешко казнио упорне и тврдоглаве бунтовнике који се не кају.

14. Која су се Божја упозорења и пророчанства обистинила у догађајима описаним у Тужбалицама и шта повезује Тужбалице с другим надахнутим списима?

¹⁴ Тужбалице су корисне и зато што показују да су се обистинила бројна Божја упозорења и пророчанства (Тужб. 1:2 — Јер. 30:14; Тужб. 2:15 — Јер. 18:16; Тужб. 2:17 — Лев. 26:17; Тужб. 2:20 — П. зак. 28:53). Вреди запазити и то да у Тужбалицама налазимо снажну потврду испуњења Поновљених закона 28:63-65. Исто тако, у књизи се на више места указује на речи из других делова Светог писма (Тужб. 2:15 — Пс. 48:2; Тужб. 3:24 — Пс. 119:57). Данило 9:5-14 поткрепљује речи из Тужбалица 1:5 и 3:42 јер показује да је трагедија задесила народ због њихових преступа.

15. На које „нове дане“ указују Тужбалице?

¹⁵ Заиста је потресно читати о трагедији која је задесила Јерусалим! Међутим, усред све те боли Тужбалице уливају поверење у то да ће Јехова ипак исказати милост и милосрђе Сиону, да ће га се сетити и вратити његове изгнанике (Тужб. 3:31, 32; 4:22). Оне пружају наду у „нове дане“ који ће бити попут оних када су у Јерусалиму владали краљеви Давид и Соломон. Још увек је на снази савез који је Јехова склопио с Давидом, обећавши му да ће његово краљевство заувек трајати! „Милосрђа његовог неће нестати. Обнављају се сваког јутра.“ Јехова ће га исказивати онима који га воле све док не дође дан када ће под праведном владавином његовог Краљевства све живо захвално узвикнути: „Јехова је наследство моје“! (5:21; 3:22-24).

[Фусноте]