64. библијска књига — 3. Јованова

Писац: апостол Јован

Место писања: Ефес или околина

Писање завршено: отприлике 98. н. е.

1. Коме је упућена Трећа Јованова и шта знамо о тој особи?

ОВА посланица је упућена Гају, верном хришћанину ког је Јован стварно волео. У време првих хришћана, име Гај је било веома често. Оно се четири пута спомиње у другим грчким књигама Библије и односи се барем на три, а ако не и на четири различита човека (Дела 19:29; 20:4; Римљ. 16:23; 1. Кор. 1:14). Нема података на темељу којих би се могло утврдити да ли је Гај ком је Јован писао био једна од тих раније наведених особа. Све што се зна о Гају јесте то да је био члан хришћанске скупштине, да је био Јованов драги пријатељ и да је ова посланица упућена лично њему, пошто се Јован обраћа читаоцу у једнини.

2. Како се могу утврдити писац, време и место писања Треће Јованове?

² С обзиром на то да су уводни и закључни поздрави писани истим стилом као и поздрави у Другој Јовановој посланици и да се писац и овде представио као „старешина“, нема сумње да је и ову посланицу написао апостол Јован (2. Јов. 1). Сличан садржај и начин изражавања указују на то да је, као и друге две посланице, написана у Ефесу или његовој близини отприлике 98. н. е. Пошто је врло кратка, раноцрквени писци су је ретко цитирали, али се она налази у старим пописима надахнутих библијских књига, заједно с Другом Јовановом.a

3. Шта је Јован истакао у својој трећој посланици и шта из те посланице сазнајемо о братству првих хришћана?

³ У својој трећој посланици, Јован је истакао да цени гостољубивост коју је Гај показивао према браћи која су посећивала скупштине, а споменуо је и проблеме које је стварао извесни амбициозни Диотреф. Димитрије који се спомиње у посланици вероватно је био брат који је ту посланицу донео Гају, тако да је могуће да га је Јован послао и да је требало да га Гај угости, као што је био подстакнут у Јовановој посланици. О Диотрефу и Димитрију, као и о Гају, не зна се ништа осим онога што у посланици пише о њима. Међутим, посланица пружа летимичан увид у то како је изгледало међународно братство првих хришћана и колика је блискост владала међу њима. Између осталог, види се да су хришћани имали обичај да покажу гостољубивост према онима који су путовали „због Божјег имена“, иако их лично можда нису ни познавали (стих 7).

САДРЖАЈ ТРЕЋЕ ЈОВАНОВЕ

4. За шта је Јован похвалио Гаја, какво понашање је осудио и који мудар савет је дао?

⁴ Апостолов подстрек на гостољубивост и добра дела (стихови 1-14). Јован је написао да се обрадовао када је чуо да Гај још увек ’живи по истини‘. Похвалио га је за верност коју је показивао тиме што је с љубављу бринуо за браћу која су била у путујућој служби. „Зато смо дужни“, рекао је, „да такве примамо гостољубиво, да бисмо били сарадници у истини.“ Јован је и раније писао скупштини, али Диотреф, који се самовољно узвисивао, није ништа с поштовањем примао од њега или од друге одговорне браће. Зато је Јован написао да ће, ако дође, позвати Диотрефа на одговорност због ’злих речи којима је говорио‘ о Јовану и о другој браћи. Вољеном Гају је саветовао: „Не опонашај оно што је зло, него оно што је добро.“ Затим се похвално изразио о Димитрију, описавши га као узорног хришћанина. На крају је навео да не жели да пише о много чему, него да се нада да ће ускоро видети Гаја и разговарати с њим лицем у лице (3. Јов. 4, 8, 10, 11).

ЗАШТО ЈЕ ОВА КЊИГА КОРИСНА

5. (а) Како се Јован показао као узоран надгледник и какав дух је требало сачувати у скупштини? (б) Зашто је Јован отворено осудио Диотрефа? (в) Шта данашњи хришћани треба горљиво да раде и које начело наведено у овој посланици при том треба да имају на уму?

⁵ Апостол Јован се показао као узоран надгледник јер је ревно штитио скупштину од свега што ју је могло упрљати. Било је похвално што је у тој скупштини владала љубав и гостољубивост и браћа су била дужна да сачувају ту добру атмосферу, како би чланови скупштине заједно са ’онима које не познају‘ (хришћанима из других скупштина који би дошли у посету) служили као „сарадници у истини“ (3. Јов. 5, 8). Међутим, Диотреф је имао „охоле очи“, што Јехова мрзи, па није поштовао теократски ауторитет, него је чак злобно говорио о апостолу Јовану (Посл. 6:16, 17). Покушавао је да спречи браћу у скупштини да буду гостољубиви према другој браћи. Уопште не чуди што је Јован отворено осудио таква зла дела и подстакао хришћане да искрено воле своју браћу у вери. И данашњи хришћани треба исто тако горљиво да се труде да остану понизни, да живе по истини, да воле своју браћу и буду великодушни, у складу с начелом које је Јован изнео: „Ко чини добро, потиче од Бога. Ко чини зло, није видео Бога“ (3. Јов. 11).

[Фуснота]