65. библијска књига — Јудина

Писац: Јуда

Место писања: Палестина (?)

Писање завршено: отприлике 65. н. е.

1. Које су околности у хришћанској скупштини навеле Јуду да напише својој браћи ову снажну посланицу?

ЈУДИНА браћа у вери била су у опасности! Од Христове смрти и ускрсења прошло је већ тридесетак година и током тог времена у хришћанску скупштину су се увукли људи којима тамо није било место. Непријатељи су се ушуњали у скупштину како би поткопали веру Божјих слугу, као што је апостол Павле око 14 година пре тога и упозорио хришћане (2. Сол. 2:3). Како су браћа могла да препознају ту опасност и да се заштите од ње? Снажним и одлучним речима, Јудина посланица даје директан одговор на то питање. У 3. и 4. стиху, Јуда је јасно навео зашто је написао ову посланицу: ’Сматрао сам потребним да вам пишем зато што су се међу нас увукли неки људи, безбожници, који незаслужену доброту нашег Бога претварају у изговор за бесрамна дела.‘ Постојала је опасност да се искваре темељна Христова учења и хришћански морал. Јуда је сматрао да је дужан да се бори за добробит своје браће како би их подстакао да се и сами снажно боре за веру.

2. (а) Ко је био Јуда? (б) Који је однос са Исусом Јуда највише ценио?

² Али ко је био Јуда? Уводне речи откривају да је ову посланицу „позванима“ написао „Јуда, роб Исуса Христа, а Јаковљев брат“. Да ли је Јуда био један од апостола, с обзиром на то да су се двојица од првобитне дванаесторице Исусових апостола звали Јуда? (Лука 6:16). Јуда није за себе рекао да је апостол, него је о апостолима говорио у трећем лицу множине, дакле није себе убројао међу њих (Јуда 17, 18). Осим тога, за себе је рекао да је „Јаковљев брат“, очигледно мислећи на писца Јаковљеве посланице, који је био Исусов полубрат (стих 1). Као један од ’стубова‘ скупштине у Јерусалиму, тај Јаков је био добро познат свим хришћанима, па је зато Јуда приликом представљања навео да му је он брат. Из тога произлази да је и Јуда био Исусов полубрат. Осим тога, и у Јеванђељима се наводи да је Исус имао полубрата Јуду (Гал. 1:19; 2:9; Мат. 13:55; Мар. 6:3). Међутим, Јуда није истицао то што је био Исусов полубрат, него је понизно нагласио свој духовни однос са Исусом, описавши себе као ’роба Исуса Христа‘ (1. Кор. 7:22; 2. Кор. 5:16; Мат. 20:27).

3. Шта потврђује да је Јудина посланица надахнута библијска књига?

³ Надахнутост ове библијске књиге потврђује се њеним спомињањем у Мураторијевом фрагменту, који потиче из другог века н. е. Надаље, Климент Александријски (други век  н. е.) сматрао је ту посланицу канонском књигом. Ориген ју је описао као књигу која има „мало стихова, али је пуна здравих речи небеске милости“.a И Тертулијан ју је сматрао канонском. Нема сумње да се она с правом убраја међу надахнуте библијске књиге.

4. Коме је била намењена Јудина посланица, где је вероватно написана и која се година узима као приближна година писања?

⁴ Јуда је своју посланицу упутио „позванима“, не наводећи при том ниједну скупштину нити неког појединца, што значи да је била намењена свим хришћанима. Иако се не спомиње место писања, посланица је највероватније написана у Палестини. Време писања је такође тешко тачно утврдити. Ипак, може се закључити да је у то време хришћанска скупштина већ била прилично напредовала, јер је Јуда својим читаоцима скренуо пажњу на оно што су ’апостоли Господа Исуса Христа говорили‘ и очигледно цитирао 2. Петрову 3:3 (Јуда 17, 18). Осим тога, Јудина посланица је врло слична другом поглављу Друге Петрове посланице. Из тога произлази да ју је написао отприлике у исто време када и Петар своју посланицу, јер су обојица били истински забринути због опасности које су тада претиле скупштинама. Зато се као приближна година писања узима 65. н. е. У прилог томе иде и то што Јуда није споменуо да је Цестије Гал отишао да угуши побуну Јудејаца, што се одиграло 66. н. е., а није споменуо ни пад Јерусалима, до којег је дошло 70. н. е. Јуда је у својој посланици навео неколико конкретних догађаја као пример да је Бог кажњавао грешнике, па је логично да би споменуо и пад Јерусалима да се он већ догодио, јер би тај пример Божје казне дао још већу снагу његовим речима, посебно зато што је Исус прорекао тај догађај (Јуда 5-7; Лука 19:41-44).

САДРЖАЈ ЈУДИНЕ ПОСЛАНИЦЕ

5. (а) Зашто је Јуда сматрао да је потребно да пише позванима да се ’снажно боре за веру‘? (б) Кога је Јуда навео као упозоравајућ пример?

⁵ Упозорења против блуда и непоштовања оних који имају ауторитет (стихови 1-16). Након што је с љубављу поздравио ’позване‘, Јуда је рекао браћи да је најпре желео да им пише ’о њиховом заједничком спасењу‘, али је установио да је потребно да им пише ’како би их подстакао да се снажно боре за веру‘. Зашто је то било потребно? Зато што су се међу хришћане увукли безбожни људи, који су Божју незаслужену доброту претварали у изговор за бесрамна дела. Ти људи су били ’неверни њиховом једином Власнику и Господу, Исусу Христу‘ (стихови 1, 3, 4). Подсетио је хришћане да је Јехова, иако је спасао народ из Египта, касније „побио оне који нису показали веру“. Осим тога, написао је да Јехова чува анђеле који су напустили своје право пребивалиште „за суд великог дана“. Исто тако, вечно уништење Содома и Гоморе и градова око њих служи као пример који показује како ће проћи они који су се ’одали блуду и неприродним полним односима‘ (стихови 5-7).

6. Шта су радили безбожници и како је Јуда описао њих и исход њиховог понашања?

⁶ Затим је написао да безбожници сада исто тако „прљају тело и не поштују ауторитет и погрдно говоре о славнима“. Објаснио је да чак ни арханђео Михаило није говорио погрдне речи Ђаволу када је имао спор с њим око Мојсијевог тела, већ је само рекао: „Нека те Јехова прекори!“ А ти људи су користили погрдне речи и понашали се попут безумних животиња, што их је водило у још већу поквареност. Јуда је рекао да су пошли путем којим су ишли Каин, Валам и бунтовни Кореј. Написао је да су они као подводне стене, као безводни облаци, као дрвеће које је потпуно увенуло и ишчупано из корена, као дивљи морски таласи који као пену избацују на видело оно чега би требало да се стиде и да су као звезде без утврђене путање. За њих је „заувек сачувана црна тама“ (стихови 8, 9, 13). Енох је прорекао да ће Јехова судити тим безбожницима. Јуда их је затим описао као људе који приговарају, који се жале на своје животне околности и из себичних побуда ласкају истакнутим људима.

7. (а) Како су апостоли упозорили хришћане на ругаче? (б) Шта је требало да Јудина вољена браћа раде „надајући се вечном животу“?

⁷ Остати у Божјој љубави (стихови 17-25). Јуда је подсетио браћу на то да су апостоли Господа Исуса Христа упозоравали: „У последње време биће ругача, који ће живети по својим безбожним жељама.“ Те људе који су уносили немир у скупштину Јуда је назвао ’телесним људима, који немају Божјег духа‘. Зато је саветовао својој вољеној браћи да се изграђују у вери и да се одрже у Божјој љубави док чекају Христово милосрђе „надајући се вечном животу“. Затим их је подстакао да и сами буду милосрдни према другима и да помажу онима које муче сумње. Посланицу је закључио славећи ’Бога, нашег Спаситеља преко Исуса Христа‘, Бога који их је могао сачувати да не падну (стихови 18-21, 25).

ЗАШТО ЈЕ ОВА КЊИГА КОРИСНА

8. Како се Јуда послужио Божјом надахнутом Речи и призорима из природе да би опоменуо своју браћу?

⁸ Јуда је увидео да је Божја надахнута Реч корисна за упозоравање, подстицање, охрабривање, поучавање и опомињање ’вољене браће‘. Да би разоткрио велики грех безбожника који су се увукли у скупштину, послужио се упечатљивим примерима из хебрејских књига Библије; упоредио је те људе с неверним Израелцима, са анђелима који су згрешили и са становницима Содома и Гоморе. Тиме је показао да ће сви који попут њих греше Богу бити попут њих и кажњени. Упоредио је те покварене људе с безумним животињама и рекао је да су пошли путем којим је ишао Каин и да су ради награде срљали у грех као Валам и изгинули због бунтовних речи као Кореј. Да би их описао, употребио је и многе живописне призоре из природе. Јудина врло директна посланица постала је део ’надахнутог Писма‘, да би се проучавала заједно са осталим библијским књигама и да би подстицала читаоце на исправно владање „у последње време“ (Јуда 17, 18, 5-7, 11-13; Бр. 14:35-37; Пост. 6:4; 18:20, 21; 19:4, 5, 24, 25; 4:4, 5, 8; Бр. 22:2-7, 21; 31:8; 16:1-7, 31-35).

9. Зашто се може рећи да упозорења која је Јуда дао важе и за данашње хришћане и шта све хришћани треба да раде?

⁹ Ни противљење ни разне невоље које су хришћани доживљавали ван скупштине нису успели да зауставе ширење хришћанства, али сада је скупштина била у опасности да се изнутра исквари. Људи који су били подмукли попут подводних стена угрожавали су целу скупштину. Схвативши да од њих прети велика опасност, Јуда је подстакао хришћане да се ’снажно боре за веру‘. Његова посланица је данас подједнако важна као и онда када је била написана. Иста упозорења важе и данас. И данашњи хришћани треба да чувају своју веру и боре се за њу, морају у потпуности одбацити неморално поступање и треба милосрдно да помажу онима које муче сумње и да их ’грабе из ватре‘ ако је могуће. Да би били честити, духовно активни и да би исправно служили Богу, данашњи хришћани треба да се изграђују у најсветијој вери. Морају се непоколебљиво држати исправних начела и приближавати се Богу у молитви. Осим тога, треба да „поштују ауторитет“ — оне које је Бог поставио да воде хришћанску скупштину (Јуда 3, 23, 8).

10. (а) Како скупштина треба да се понаша према телесним људима и шта ће се тиме постићи? (б) Каква награда очекује наследнике Краљевства и с којим Јудиним речима се они слажу?

¹⁰ „Телесни људи, који немају Божјег духа“, нипошто не могу ући у Божје Краљевство, а уз то и угрожавају друге који се труде да добију вечни живот (Јуда 19; Гал. 5:19-21). Браћу треба упозоравати на такве људе и треба их одстранити из скупштине! Тако ће се „милосрђе, мир и љубав“ умножити међу браћом, па ће се одржати у Божјој љубави ’док чекају милосрђе свог Господа Исуса Христа надајући се вечном животу‘. Бог, који је Спаситељ, поставиће наследнике Краљевства „у великој радости, пред своју славу“. Они се несумњиво слажу с Јудиним речима да Богу припадају „слава, величанство, моћ и власт“ преко Исуса Христа (Јуда 2, 21, 24, 25).

[Фуснота]