Додатне информације о надахнутом Писму

9. додатак — Археологија и надахнути текст

Осврт на археолошка открића и ванбиблијске историјске записе који потврђују Библију

1. (а) Чиме се бави библијска археологија? (б) Шта све убрајамо у археолошки занимљива открића?

БИБЛИЈСКА археологија је научна дисциплина која се бави проучавањем цивилизација и догађаја из библијског доба на темељу записа, предмета, грађевина и других ископина. Прекопавајући тло у потрази за остацима прошлости, научници су на библијским локалитетима морали да спроведу опсежна истраживања и уклоне милионе тона земље. При томе су пронашли бројне човекове творевине које сведоче о његовој активности и животу. У њих убрајамо грнчарију, остатке грађевина, глинене плочице, разне натписе, документа, споменике и записе уклесане у камену.

2. У чему лежи вредност библијске археологије?

² До почетка 20. века археологија се развила у праву науку, а библијске земље су посећивале бројне експедиције чији су покровитељи били велики универзитети и музеји из Европе и Америке. Захваљујући томе, археолози су успели да дођу до изузетно вредних информација која увећавају наше знање о животу у библијска времена. Нека археолошка открића су потврдила оно што стоји у Библији, показујући да је она тачна до најситнијих детаља.

АРХЕОЛОГИЈА И ХЕБРЕЈСКЕ КЊИГЕ БИБЛИЈЕ

3. Које рушевине и записи потврђују да су у старом Вавилону постојали зигурати?

³ Вавилонска кула. Из библијског записа сазнајемо да је Вавилонска кула била огромна грађевина (Пост. 11:1-9). Занимљиво је да су археолози у склопу рушевина старог Вавилона и на околном подручју пронашли неколико места на којима су се налазили зигурати, то јест куле које су служиле као храмови, а биле су налик степенастим пирамидама. Међу њима су и рушевине храма Етеменанки, који се налазио унутар вавилонских зидина. У старим записима који говоре о таквим храмовима често се налазе речи: „Врх ће му сезати до неба.“ Забележено је да је краљ Навуходоносор изјавио: „Да се подигне врх Етеменанки, да се може равнати с небом, ја сам подузео својим рукама.“a Пронађен је и фрагмент једног текста који следећим речима описује пад једног таквог зигурата: „Изградња тог храма увредила је богове. У једној ноћи су срушили оно што је било саграђено. Расејали су људе и дали им туђ језик. Спречили су напредак.“b

4. Шта су археолози пронашли код Гиона и у каквој су вези та открића с библијским записом?

⁴ Тунели за воду код извора Гиона. Године 1867, Чарлс Ворен је на подручју Јерусалима открио тунел за воду који је почињао код извора Гиона, пролазио кроз брдо и на другом крају се успињао у Давидов град. Очигледно су управо тим пролазом Давидови људи продрли у град приликом његовог освајања (2. Сам. 5:6-10). У раздобљу од 1909. до 1911. рашчишћен је цео систем тунела који полазе од извора Гион. Један већи тунел — просечне висине 1,8 метара — исклесан је у дужини од 533 метра кроз чврсту стену. Води од Гиона до језерцета Силоам у Тиропеонској долини (унутар градских зидина). По свему судећи, то је онај тунел који је саградио Језекија. На зиду уског тунела пронађен је натпис на старохебрејском писму, који делимично гласи: ’Ово је начин на који је просечен. Док (су радници) још увек (подизали) пијукове, једни у сусрет другима, и кад је још било остало три лакта да се прокопа, (чуо се) глас једних који су позивали друге, пошто је постојала пукотина у стени с десне стране (и с леве). И кад је тунел био прокопан, резачи стена пробили су се, сваки у сусрет свом сараднику, пијук према пијуку, а вода је потекла од извора ка резервоару 1 200 лаката, а висина стене изнад глава резача стена била је 100 лаката.‘c За градитеље оног времена, то је био прави подвиг! (2. Краљ. 20:20; 2. Лет. 32:30).

5. Шта су археолози пронашли у Карнаку као доказ постојања неких библијских места и истинитости библијског записа о Сисаковом походу?

⁵ Сисаков победнички рељеф. У Библији се седам пута спомиње египатски краљ Сисак. Пошто је краљ Ровоам одбацио Јеховин закон, Јехова је допустио Сисаку да 993. пре н. е. освоји Јуду, али не и да је сасвим разори (1. Краљ. 14:25-28; 2. Лет. 12:1-12). Све донедавно је само Библија извештавала о том походу. Али, тада је на светлост дана дошао запис фараона Шешонка I, ког Библија назива Сисак. Ради се о монументалном рељефу исписаном хијероглифима и сликама на јужном зиду огромног египатског храма у Карнаку (древној Теби). На том великом рељефу приказан је египатски бог Амон који у десној руци држи мач у облику српа. Он фараону Сисаку доводи 156 палестинских заробљеника који су ужетом везани за његову леву руку. Сваки затвореник представља један град или село, чије је име исписано хијероглифима. Међу имена која се још увек могу прочитати и идентификовати спадају: Равит (Ис. Нав. 19:20); Танах, Вет-Сан и Мегидо (Ис. Нав. 17:11); Сунам (Ис. Нав. 19:18); Реов (Ис. Нав. 19:28); Аферајим (Ис. Нав. 19:19); Гаваон (Ис. Нав. 18:25); Вет-Орон (Ис. Нав. 21:22); Ајалон (Ис. Нав. 21:24); Сохот (Ис. Нав. 15:35) и Арад (Ис. Нав. 12:14). У запису се спомиње и „Аврамово поље“, што је најстарији египатски запис који спомиње Аврахама.d

6, 7. Како је Моавски камен доспео у музеј и шта натпис на њему каже о рату између Израела и Моава?

⁶ Моавски камен. Године 1868, немачки мисионар Фредерик Клајн открио је код Дибана (Девона) камени стуб са изузетно вредним натписом. Он је постао познат као „Моавски камен“. Начињен је калуп његовог натписа, али сам камен су разбили бедуини пре него што је био однесен. Међутим, пронађена је већина његових делова и камен се данас чува у париском Лувру, а копија се налази у Британском музеју у Лондону. Првобитно је био подигнут код моавског града Девона, а на њему је краљ Миса исписао своју верзију догађаја везаних за његову побуну против Израела (2. Краљ. 1:1; 3:4, 5). Део натписа гласи: „Ја (сам) Миса, син Хемос-[...], краљ Моава, Девонац... А Амрије, Израелов краљ, понижавао је Моав много година (дословно: дана), јер је Хемос [моавски бог] био љут на своју земљу. Наследио га је син па је и он рекао: ’Понизићу Моав.‘ У моје време је (тако) говорио, али ја сам победио и њега и његов дом, а Израел је заувек нестао!... А Хемос ми је рекао: ’Иди, узми Невон Израелу!‘ И ја сам отишао ноћу и борио сам се против њега од зоре до поднева, те сам га заузео и све побио... И узео сам оданде [посуде] Јахвине, и довукао их пред Хемоса.“e Вреди запазити да се у задњој реченици спомиње Божје име. Оно се може видети на приложеној слици Моавског камена. Написано је тетраграмом у 18. реду текста, на десној страни.

⁷ На моавском камену се спомињу и следећа библијска места: Атарот и Невон (Број. 32:34, 38); Арнон, Ароир, Медева и Девон (Ис. Нав. 13:9); Вамот-Вал, Вет-Вал-Меон, Јаса и Киријатајим (Ис. Нав. 13:17-19); Восор (Ис. Нав. 20:8), Оронајим (Иса. 15:5), Вет-Девлатајим и Кериот (Јер. 48:22, 24). Тиме тај натпис потврђује да су споменута места стварно постојала.

8. Шта Библија извештава о Сенахириму и шта је откривено ископавањима његове палате?

⁸ Призма краља Сенахирима. Библија прилично детаљно описује војни поход Асираца који је изведен 732. пре н. е. под заповедништвом краља Сенахирима (2. Краљ. 18:13–19:37; 2. Лет. 32:1-22; Иса. 36:1–37:38). У раздобљу између 1847. и 1851, енглески археолог Остен Лејард је у Ниниви, на подручју некадашње Асирије, ископавао рушевине Сенахиримове велике палате. Откривено је да је палата имала седамдесетак соба и преко 3 000 метара зидова обложених плочама са исклесаним скулптурама. Сенахиримови анали (летописи) били су писани на глиненим цилиндрима, то јест призмама. Последњи анали, који су очигледно настали кратко пре његове смрти, записани су на такозваној Тејлоровој призми, која се чува у Британском музеју, али Институт за оријенталистику Универзитета у Чикагу поседује још бољи примерак тог текста на призми откривеној близу места где се налазила Нинива, престоница Асирског царства.

9. У чему се Сенахиримов запис подудара с библијским и шта Сенахирим ипак није споменуо и зашто?

⁹ У тим последњим аналима Сенахирим даје своју хвалисаву верзију приче о походу на Јуду: „А Језекија, Јеврејин, није се подложио мом јарму, па сам опколио 46 његових утврђених градова, озидана утврђења и безброј мањих села у њиховој околини и освојио сам (их) помоћу набијених (земљаних) насипа и гвоздених овнова донесених (ради тога) близу (зидина), (и) нападом пешака, (који су користили) ровове, пробоје и поткопе. Извукао сам (из њих) 200 150 људи, младих и старих, мушкараца и жена, коња, мула, магараца, камила, небројену крупну и ситну стоку, и сматрао сам (их) пленом. Њега [Језекију] сам затворио у Јерусалиму, његовој краљевској престоници, попут птице у кавезу... Градове његове које сам опљачкао одузео сам његовој земљи и предао сам их Митинтију, краљу Азота, Падију, краљу Акарона, и Силибелу, краљу Газе... Језекија... ми је касније послао у Ниниву, мој краљевски град, уз 30 таланата злата и 800 таланата сребра, драгог камења, антимона, велико клесано црвено камење, постеље (са украсима) од слоноваче, нимеду-столице (са украсима) од слоноваче, слонову кожу, абоносовину, шимшировину (и) разноврсна блага, своје (сопствене) кћери, конкубине, музичаре и музичарке. Да би предао данак и да би се поклонио као роб, послао је свог (личног) гласника.“f Библија у вези с данком који је Сенахирим наметнуо Језекији потврђује да се радило о 30 таланата злата, али спомиње само 300 талената сребра. Осим тога, она говори да је то било пре него што је Сенахирим опсадом запретио Јерусалиму. Сенахирим у свом необјективном запису о асирској историји намерно није споменуо свој тежак пораз у Јуди, који се догодио када је Јеховин анђео у само једној ноћи побио 185 000 асирских војника, након чега је Сенахирим осрамоћен морао да се повуче у Ниниву. Било како било, овај хвалисави запис са Сенахиримове призме потврђује да је асирска војска извршила огроман поход на Јуду пре него што ју је Јехова поразио када је запретила Јерусалиму (2. Краљ. 18:14; 19:35, 36).

10, 11. (а) Шта су Писма из Лахиса, о чему говоре и шта се из њих може разумети? (б) На који начин она потврђују Јеремијин извештај?

¹⁰ Писма из Лахиса. Лахис је познати утврђени град који се више од 20 пута спомиње у Библији. Налазио се 44 километра југозападно од Јерусалима. Његове рушевине су темељно истражене. Године 1935, у стражарници у склопу двоструких градских врата пронађено је 18 остракона, то јест глинених плочица на којима је исписан текст. Године 1938. пронађена су још 3 остракона, тако да цела збирка, позната као Писма из Лахиса, садржи укупно 21 остракон. Текст на њима исписан је старохебрејским писмом. Лахис је био једно од последњих Јудиних утврђења које се одупирало Навуходоносору, а био је разорен и спаљен у раздобљу 609-607. пре н. е. Из писама се јасно види колико су журно писана. То су, по свему судећи, писма која су из преосталих истурених посматрачких положаја јудејске војске била упућена Јаошу, војном заповеднику у Лахису. Део текста на плочици број IV гласи: „Нека ЈХВХ [тетраграм Божјег имена „Јехова“] учини да мој господар данас чује добре вести... Ми пазимо на огњене сигнале из Лахиса, по свим упутствима које даје мој господар, јер не видимо Азику.“ То је снажна потврда Јеремије 34:7, где се каже да су од утврђених градова преостали једино Лахис и Азика. Из писма произлази да је до тада Азика већ пала. У писмима се често користи Божје име у облику тетраграма, што показује да је у то доба било уобичајено да Јевреји користе Божје име „Јехова“ у свакодневној комуникацији.

¹¹ Писмо број III започиње следећим речима: „Нека ЈХВХ [то јест, Јехова] учини да мој господар чује добре вести мира!... Твом слузи је овако било јављено: ’Војни заповедник Хонија, син Елнатанов, сишао је како би кренуо у Египат ка Одуји, сину Ахијином, и послао је своје људе да прибаве [залихе] од њега.‘“ Ово писмо очигледно потврђује библијску тврдњу да су се Јудејци упутили у Египат у потрази за помоћи, чиме су прекршили Јеховину заповест и навукли на себе пропаст (Иса. 31:1; Јер. 46:25, 26). Имена Елнатан и Осаја која се појављују у овом писму налазе се и у Јеремији 36:12 и 42:1. Три друга имена споменута у писмима такође се могу наћи у библијској књизи пророка Јеремије. То су Гемарија, Нирија и Јазанија (Јер. 32:12; 35:3; 36:10).g

12, 13. Шта се описује у Набонидовој хроници и зашто је тај историјски запис изузетно вредан?

¹² Набонидова хроника. У другој половини 19. века приликом ископавања близу Багдада пронађен је велик број глинених плочица и цилиндара који су у знатној мери расветлили историју старог Вавилона. Једна од њих је и Набонидова хроника, врло вредан запис који се чува у Британском музеју. Вавилонски краљ Набонид и његов син Валтасар били су сувладари. Набонид је надживео свог сина, који је био убијен у ноћи 5. октобра 539. пре н. е. када је војска под заповедништвом Кира Персијанца освојила Вавилон (Дан. 5:30, 31). Набонидова хроника, која са зачуђујућом тачношћу бележи пад Вавилона, помаже нам да утврдимо ког дана се одиграо тај догађај. Следи превод једног мањег дела Набонидове хронике: „У месецу ташритуу [тишрију, који обухвата део нашег септембра и октобра], када је Кир напао акадску војску у Опису на Тигру... 14. дана Сипар је био заузет без борбе. Набонид је побегао. Шеснаестог дана [11. октобра 539. пре н. е. по јулијанском календару односно 5. октобра по грегоријанском] Гобрија (Угбару), намесник Гутеје и Кирова војска ушли су у Вавилон без борбе. Након тога Набонид је био ухваћен у Вавилону када се (тамо) вратио... У месецу арахсамнуу [мархешвану, који обухвата део нашег октобра и новембра], трећег дана [28. октобра по јулијанском, односно 17. октобра по грегоријанском календару], Кир је ушао у Вавилон, пред њим су прострли зелене гране — у граду је проглашено стање ’Мира‘ (сулму). Кир је послао поздраве целом Вавилону. Његов намесник Гобрија поставио је (под)намеснике у Вавилону.“h

¹³ Занимљиво је да се у овој хроници не спомиње Дарије Међанин, а до данас није пронађен ниједан други ванбиблијски текст у којем се он спомиње. Осим тога, Дарије Међанин се не спомиње ни у било ком световном историјском документу пре времена Јосифа Флавија (јеврејског историчара из првог века н. е.). Зато су неки навели да би он могао бити Гобрија ког спомиње већ споменута Набонидова хроника. Мада се доступни подаци у вези с Гобријом по свему судећи могу односити и на Дарија, таква идентификација се ипак не може сматрати доказаном.i У сваком случају, световна историја јасно показује да је Кир био важна личност приликом освајања Вавилона и да је он владао у освојеном граду.

14. Шта пише на Кировом цилиндру?

¹⁴ Киров цилиндар. Неко време након што је Кир почео да влада као краљ персијске светске силе, на једном глиненом цилиндру, то јест ваљку, било је забележено како је 539. пре н. е. освојио Вавилон. И тај врло важан запис се чува у Британском музеју. Следи превод дела његовог текста: „Ја сам Кир, краљ света, велики краљ, законити краљ, краљ Вавилона, краљ Сумера и Акада, краљ четири краја (света)... Вратио сам [неким претходно споменутим] светим градовима с друге стране Тигра, чија су светилишта дуго лежала у рушевинама, ликове који су тамо живели и успоставио сам за њих трајна светилишта. Сакупио сам све њихове (бивше) становнике и вратио (им) њихова пребивалишта.“j

15. Шта с Кировог цилиндра сазнајемо о Киру и како се тај текст подудара с Библијом?

¹⁵ Дакле, Киров цилиндар показује да је краљ имао обичај да враћа поробљене народе у земљу у којој су раније живели. У складу с тим обичајем, Кир је издао проглас којим је дозволио Јудејцима да се врате у Јерусалим и да тамо обнове Јеховин дом. Занимљиво је да је 200 година пре тога Јехова у пророчанству по имену споменуо Кира као човека који ће заузети Вавилон и омогућити обнову Јеховиног народа (Иса. 44:28; 45:1; 2. Лет. 36:23).

АРХЕОЛОГИЈА И ХРИШЋАНСКЕ, ГРЧКЕ КЊИГЕ БИБЛИЈЕ

16. Шта бројне ископине говоре о веродостојности грчких књига Библије?

¹⁶ Као што разна археолошка открића потврђују садржај хебрејских књига Библије, тако има и много оних који потврђују надахнути садржај хришћанских, грчких књига Библије.

17. Како археологија поткрепљује оно што је Исус рекао када је говорио о плаћању пореза?

¹⁷ Денар с Тиберијевим натписом. Библија јасно показује да је Исусова служба трајала за време владавине цара Тиберија. Непријатељи су покушали да ухвате Исуса у замку тако што су му поставили питање у вези с главарином, порезом који се плаћао римском цару. У Библији пише: „Прозревши њихово лицемерство, рече им: ’Зашто ме искушавате? Покажите ми денар.‘ И донели су га. Он им рече: ’Чији је ово лик и натпис?‘ Одговорили су: ’Царев.‘ Исус тада рече: ’Дајте цару царево, а Богу Божје.‘ И дивили су му се“ (Мар. 12:15-17). Археолози су пронашли сребрни денар на ком је приказан лик цара Тиберија. Био је пуштен у оптицај око 15. н. е. То откриће се слаже с подацима о раздобљу Тиберијевог владања, које је започело 14. н. е., и служи као додатна потврда библијског записа у ком стоји да је служба Јована Крститеља започела 15. године цара Тиберија, то јест у пролеће 29. н. е. (Лука 3:1, 2).

18. На ком се археолошком открићу спомиње Понтије Пилат?

¹⁸ Натпис са именом Понтија Пилата. Археолози су тек 1961. пронашли први траг који је указивао на Понтија Пилата. Ради се о каменој плочи из Цезареје на којој је на латинском исписано име Понтија Пилата.

19. Шта још и данас постоји у Атини што потврђује извештај из Дела апостолских 17:16-34?

¹⁹ Ареопаг. Један од својих најпознатијих забележених говора Павле је одржао у грчком граду Атини 50. н. е. (Дела 17:16-34). То је било након што су га неки Атињани ухватили и одвели на Ареопаг. Ареопаг или Аресов (Марсов) брежуљак име је голог, стеновитог брда високог 113 метара, које се уздиже одмах уз атински Акропољ, с његове северозападне стране. Степенице уклесане у стену воде до врха, где се још увек могу видети грубо исклесане камене клупе које с три стране затварају четвороугаони простор. Ареопаг и дан-данас сведочи да Библија реално описује амбијент у ком је Павле одржао говор.

20. О чему и на који начин Титов славолук и дан-данас сведочи?

²⁰ Титов славолук. Римљани којима је заповедао генерал Тит разорили су Јерусалим и његов храм 70. н. е. Следеће године Тит је заједно са својим оцем, царем Веспазијаном, славио у Риму своју победу. У тријумфалној поворци је прошло седам стотина изабраних заробљених Јудејаца. У поворци је био приказан и ратни плен, међу којим је било и благо из храма. Тит је касније постао римски цар и владао је од 79. до 81. н. е., а након његове смрти довршен је велики споменик, Титов славолук, који носи посвету divo Tito („божанском Титу“). Барељефом израђеним на обе стене у пролазу кроз славолук приказана је његова тријумфална поворка. На једној страни су приказани римски војници с ловоровим венцем на глави и копљима која немају врх. Они носе свете предмете из јерусалимског храма, између осталог седмокраки свећњак и сто за хлебове који су се стављали пред Бога, као и свете трубе. Рељеф на другој страни пролаза приказује Тита који стоји као победник на четворопрегу којим управља жена, симбол града Рима.k Сваке године хиљаде посетилаца долазе да виде Титов славолук, који још увек стоји у Риму и без речи сведочи о испуњењу Исусовог пророчанства и о страшном извршењу Јеховине пресуде над бунтовним Јерусалимом (Мат. 23:37–24:2; Лука 19:43, 44; 21:20-24).

21. (а) У чему се међусобно надопуњују пронађени стари рукописи и друга археолошка открића? (б) Како треба да гледамо на археологију?

²¹ Као што су пронађени стари рукописи омогућили да се реконструише прави, изворни библијски текст, тако су бројне ископине потврдиле да је тај текст историјски, хронолошки и географски тачан до најмањих појединости. Међутим, не треба мислити да се археологија у свему слаже с Библијом. Не смемо заборавити да археологија није непогрешива наука. Човек тумачи археолошка открића онако како он сматра да је исправно, а нека тумачења се понекад и промене. У неким случајевима археологија је послужила као додатна потврда истинитости Божје Речи. Заправо, као што је то рекао покојни сер Фредерик Кењон, дугогодишњи директор и главни библиотекар Британског музеја, археологија је учинила Библију „разумљивијом јер нам је пружила бољи увид у њен свет и прилике у којима је настала“.l Ипак, наша вера се мора заснивати на самој Библији, а не на археологији (Римљ. 10:9; Јевр. 11:6).

22. Какве ћемо доказе размотрити у следећем додатку?

²² У самом библијском тексту налазимо необориве доказе да је та књига веродостојна ’реч живог и вечног Бога‘ (1. Петр. 1:23). О њима ће говорити следећи додатак.

[Фусноте]

[Слике на 333. страни]

Моавски камен

Увећана слика тетраграма написаног старохебрејским писмом који се налази у 18. реду текста, на десној страни

[Слика на 334. страни]

Призма краља Сенахирима

[Слика на 335. страни]

Набонидова хроника

[Слика на 336. страни]

Денар с Тиберијевим ликом и натписом

[Слика на 337. страни]

Титов славолук

[Извори слика на 337. страни]

Извори фотографија из 9. додатка:

страна 333: Musée du Louvre, Paris;

страна 334: Courtesy of the Oriental Institute, University of Chicago;

страна 335: Photograph taken by courtesy of the British Museum;

страна 336: Copyright British Museum;

страна 337: Soprintendenza Archeologica di Roma.