Додатне информације о надахнутом Писму
10. додатак — Библија — тачна и веродостојна
О историјским и географским подацима у Библији и њеном извештају о почетку људског рода; о њеној тачности у појединостима које се тичу науке, културе и обичаја; о искрености библијских писаца, складу њихових записа и њиховој несаломивој верности Богу; о тачности њених пророчанстава.
1. (а) Како људи углавном гледају на Библију? (б) Који је основни разлог зашто се Библија истиче међу свим осталим књигама?
ЉУДИ обично гледају на Библију као на ремек-дело књижевности, као на књигу ненадмашне песничке лепоте и изузетно достигнуће људи који су је писали. Али она је много више од тога. Сами њени писци су посведочили да оно што су написали потиче од Јехове, свемоћног Бога. То је основни разлог зашто текст Библије има такву лепоту и, што је још важније, изузетну вредност, будући да је то књига која нам пружа животодајно знање и мудрост. Божји Син Исус посведочио је да су ’речи које је говорио дух и живот‘ и често је цитирао из древних хебрејских књига Библије. Апостол Павле је изјавио: „Све је Писмо надахнуто од Бога“, а за хебрејске књиге Библије рекао је да су то „Божје свете објаве“ (Јов. 6:63; 2. Тим. 3:16; Римљ. 3:1, 2).
2, 3. Како су писци Библије посведочили да је Бог надахнуо Библију?
2 Апостол Петар је посведочио да је Бог надахнуо своје пророке светим духом. Краљ Давид је написао: „Дух Јеховин говорио је преко мене, Реч његова била је на мом језику“ (2. Сам. 23:2). Пророци су своје објаве приписивали Јехови. Мојсије је рекао да нико не сме ништа додавати нити одузимати од светих речи које му је Јехова дао. Петар је сматрао да су Павлове речи надахнуте, а Јуда је, по свему судећи, цитирао једну Петрову изјаву као надахнуту потврду онога о чему је говорио. И на крају споменимо Јована, писца Откривења, који је написао да га је водио Божји дух и рекао да ће свако ко било шта дода или одузме том пророчанском откривењу морати да одговара, и то не човеку, него самом Богу (1. Петр. 1:10-12; 2. Петр. 1:19-21; П. зак. 4:2; 2. Петр. 3:15, 16; Јуда 17, 18; Откр. 1:1, 10; 21:5; 22:18, 19).
3 Све те предане Божје слуге посведочиле су да је Библија надахнута и истинита. Постоје и бројни други докази за то да је Свето писмо веродостојно. Неке од њих размотрићемо у наставку, а разврстани су у 12 целина.
4. Како су Јевреји одувек гледали на хебрејске библијске књиге?
4 (1) Историјска тачност. Јевреји су одувек прихватали канонске књиге изворно писане хебрејским језиком (такозвани Стари завет) као потпуно веродостојне и надахнуте списе. Тако су у Давидово доба све оно што је писало у књигама од Постанка до 1. Самуилове безрезервно прихватали као веродостојан запис о историји свог народа и о Божјем комуницирању с њима. То се јасно види из 78. псалма, у ком је споменуто више од 35 појединости из те историје.
5. Која су сведочанства у вези с Мојсијем и јеврејским Законом изнели неки древни писци?
5 Противници Библије оштро нападају Пентатеух, у првом реду тако што тврде да није веродостојан и да Мојсије није његов писац. Али поред тога што Јевреји прихватају Мојсија као писца Пентатеуха, постоје и сведочанства древних писаца, од којих су неки били непријатељи Јевреја. Хекатеј из Абдере, египатски историчар Манетон, Лисимах Александријски, Еуполем, Тацит и Јувенал приписују Мојсију увођење законика који је одвајао Јевреје од других народа, а већина тих писаца јасно каже да је он и написао те законе. Нуменије, питагорејски филозоф, чак по имену спомиње Јанија и Јамврија, двојицу египатских свештеника који су се супротставили Мојсију (2. Тим. 3:8). Њихова дела потичу из раздобља од Александра (четврти век пре н. е.), када су Грци почели да се занимају за историју Јевреја, па до времена цара Аурелија (трећи век н. е.). И бројни други древни писци спомињу Мојсија као вођу, владара или законодавца.a Као што је већ било речено у претходном додатку, бројна археолошка открића потврђују историјску тачност библијских записа о догађајима у којима је Божји народ долазио у додир са околним народима.
6. Чије сведочанство потврђује историјску тачност грчких књига Библије?
6 А шта рећи о хришћанским, грчким књигама Библије? Оне не само што потврђују запис из хебрејских библијских књига него су се и саме доказале као историјски тачне, веродостојне и подједнако надахнуте као и хебрејске. Писци су нам пренели оно што су чули и видели, јер су били очевици, а често и актери догађаја које су описали. У њихове извештаје су веровале хиљаде њихових савременика. Њихово сведочанство потврђују бројни наводи других античких писаца, међу којима су Јувенал, Тацит, Сенека, Светоније, Плиније Млађи, Лукијан, Целзус и јеврејски историчар Јосиф Флавије.
7. (а) Којим аргументима је Самјуел Алибоне потврдио тврдњу саме Библије да је веродостојна? (б) У каквој су заблуди, по његовом мишљењу, они који не желе да прихвате доказе?
7 Пишући за The Union Bible Companion, Самјуел Алибоне каже: „Сер Исак Њутн... истицао се и као критичар древних списа, а и с великом је пажњом испитивао Свето писмо. Какав је његов суд о томе? Он каже: ’Налазим више потврда веродостојности у Новом завету него у било ком другом тексту из [световне] историје.‘ Др Џонсон каже да имамо више доказа да је Исус Христ умро на Калварији, као што се наводи у Јеванђељима, него да је Јулије Цезар умро на Капитолу. Имамо их, заиста, много више. Питајте било кога ко сумња у истинитост историјског записа у Јеванђељима зашто верује да је Цезар умро на Капитолу или да је 800. године папа Лав III крунисао цара Карла Великог за цара Западног света... Како знате да је човек попут Чарлса I икада живео, да му је била одрубљена глава и да је Оливер Кромвел завладао уместо њега?... Сер Исаку Њутну се приписује да је открио закон гравитације... Ми верујемо у све наведене тврдње о тим људима, и то зато што имамо историјске доказе о њиховој истинитости... Ако неки ни наочиглед таквих доказа још увек не желе у то да поверују, ми дижемо руке од њих сматрајући их крајње безумним или безнадежно неуким људима. Шта онда да кажемо о онима који наочиглед обиља доказа о веродостојности Светог писма тврде да и даље не могу веровати у њега?... Сигурно имамо разлога да закључимо како им је у заблуди срце, а не ум; да не желе веровати ономе што понизује њихов понос и због чега би морали да воде другачији живот.“b
8. По чему се хришћанство како га описује Библија разликује од свих других религија?
8 Коментар Џорџа Ролинсона показује по чему се хришћанство, као религија чији следбеници обожавају свог Бога у складу са истином, издваја од осталих религија: „Хришћанство — које у себи садржи и старозаветну поруку, која му је темељ — ни по чему се толико не издваја од осталих светских религија колико по својој објективности, то јест историјској веродостојности... Ако се осврнемо било на Стари било на Нови завет, било на јеврејску било на хришћанску поруку, проналазимо скуп веровања која су нераскидиво везана за чињенице, која у потпуности зависе од њих, која без њих постају неважећа и која се могу сматрати сасвим утврђеним за све практичне намене уколико се за чињенице на којима почивају докаже да су прихватљиве.“c
9. Наведи неке географске податке које Библија тачно износи.
9 (2) Географска и геолошка тачност. Многи стручњаци су писали о изузетној тачности библијског описа Обећане земље и околне регије. Примера ради, др Артур Стенли, који је доста путовао по Истоку, овако је коментарисао путовање Израелаца пустињом: „Ретки извори, бунари и потоци одговарају записима о ’водама‘ у Мари; ’изворима‘... у Елиму; ’потоку‘ на Хориву; ’бунару‘ Јоторових кћери у Мадијану, с његовим ’коритима‘ за напајање стоке. Вегетација је и данас онаква како је описана у Мојсијевим записима.“d А тачност записа о Египту не огледа се само у свеобухватном опису подручја — његових родних житних поља, Нила обраслог трском (Пост. 41:47-49; Изл. 2:3), обиља воде у ’рекама, каналима и мочварама‘ (Изл. 7:19), у опису ’лана, јечма, пшенице и крупника‘ (Изл. 9:31, 32) — него и у именима и локацијама градова.
10. Којим су се библијским текстовима неки научници у новије доба водили у свом раду и какве су резултате постигли?
10 У новије доба неки научници су толико веровали геолошким и географским подацима из библијског текста да су се њима водили при својим истраживањима и зато су постигли врло добре резултате. Пре више година, угледни геолог др Бен Тор се приликом свог истраживања водио следећим библијским текстом: „Јер те Јехова, твој Бог, води у добру земљу... у земљу где у стенама има гвожђа“ (П. зак. 8:7, 9). Недалеко од Вирсавеје пронашао је непрегледне литице богате црвено-црном рудом. Било је процењено да садрже око 13,5 милиона тона гвоздене руде слабијег квалитета. Касније су инжењери открили километар и по дугу жилу изврсне руде која избија на површину, а садржи 60 до 65 посто чистог гвожђа. А др Јосиф Вајц, угледни израелски стручњак за пошумљавање рекао је: „Прво дрво које је Аврахам засадио у Вирсавеји био је тамариск.“ „Водећи се његовим примером, ми смо у истом том крају пре четири године посадили два милиона садница [тамариска]. Аврахам је био у праву. Тамариск је једно од малобројних врста дрвећа за које смо установили да успевају на југу, где је годишња количина падавина мања од 150 милиметара.“e Ногах Хареувени у својој књизи додаје: „Очигледно је да патријарх Аврахам по доласку у Вирсавеју није случајно изабрао дрво које ће посадити... Изабрао је дрво чији је хлад већи од хлада другог дрвећа. Осим тога, [тамариск] може преживети врућину и дуго сушно раздобље јер има дубок корен који допире до подземних вода. Није никакво чудо што [тамариск] и дан-данас расте у околини Вирсавеје“f (Пост. 21:33).
11. Шта је професор Вилсон утврдио у погледу тачности Библије?
11 О појединостима као што су хронолошки и географски подаци у Библији, професор Роберт Вилсон је написао следеће: „Ти хронолошки и географски подаци су тачнији и поузданији од података из било ког другог историјског списа, а биографски и други историјски прикази се са задивљујућом тачношћу слажу с подацима из ванбиблијских текстова.“g
12. Које чињенице потврђују библијски запис о пореклу човечанства?
12 (3) Расе и језици човечанства. Бајрон Нелсон каже у својој књизи: „Створен је био човек, а не црнац, Кинез или Европљанин. Била су створена два људска бића која Библија назива Адам и Ева, и од њих су по законима наслеђивања и природним мутацијама настали сви типови људи који данас постоје. Људи свих раса, без обзира на боју коже или висину, припадају истој биолошкој врсти. Они исто размишљају, исто осећају, имају исто грађен организам, могу се међусобно женити и удавати и могу стварати потомство које ће бити попут њих. Све расе потичу од два заједничка претка која је Божја рука створила као потпуно развијене јединке.“h Ова изјава служи као потврда онога што стоји у 1. Мојсијевој 1:27, 28; 2:7, 20-23; 3:20; Делима апостолским 17:26 и Римљанима 5:12.
13. Шта је један археолог рекао у вези са средиштем из ког су се раширили древни језици?
13 О библијском извештају који говори о средишту из ког су се на све стране света раширили древни језици, археолог сер Хенри Ролинсон је рекао: „Ако бисмо се водили само местом где се укрштају различити језички путеви, и то независно од свих библијских података, ипак бисмо на крају дошли до равнице Сенар као до средишта из ког су се језици раширили на све стране“i (Пост. 11:1-9).
14. (а) Шта је само по себи довољан доказ да је Бог надахнуо Библију? (б) Које разумно гледиште се износи једино у Библији и по чему се види да њени практични савети обухватају свако подручје живота?
14 (4) Практичност. Чак и када не би било других доказа веродостојности Библије, њена праведна начела и морална мерила јасно би показала да је она дело Божјег ума. Поврх тога, њена практичност обухвата свако подручје живота. Ниједна друга књига не износи тако разумно гледиште о пореклу људског рода и свега другог што постоји, као и о Створитељевој намери са земљом и човеком (Пост., 1. погл.; Иса. 45:18). Библија објашњава зашто човек умире и зашто постоји зло (Пост., 3. погл.; Римљ. 5:12; Јов, 1. и 2. погл.; Изл. 9:16). Она садржи највиша мерила за правду (Изл. 23:1, 2, 6, 7; П. зак. 19:15-21). Пружа добре савете у вези с пословним стварима (Лев. 19:35, 36; Посл. 20:10; 22:22, 23; Мат. 7:12); морално чистим понашањем (Лев. 20:10-16; Гал. 5:19-23; Јевр. 13:4); међуљудским односима (Лев. 19:18; Посл. 12:15; 15:1; 27:1, 2, 5, 6; 29:11; Мат. 7:12; 1. Тим. 5:1, 2); браком (Пост. 2:22-24; Мат. 19:4, 5, 9; 1. Кор. 7:2, 9, 10, 39); породичним односима и дужностима мужа, жене и деце (П. зак. 6:4-9; Посл. 13:24; Еф. 5:21-33; 6:1-4; Кол. 3:18-21; 1. Петр. 3:1-6); исправним односом према властима (Римљ. 13:1-10; Титу 3:1; 1. Тим. 2:1, 2; 1. Петр. 2:13, 14); поштењем у послу и у односима господар-роб и шеф-радник (Еф. 4:28; Кол. 3:22-24; 4:1; 1. Петр. 2:18-21); добрим друштвом (Посл. 1:10-16; 5:3-11; 1. Кор. 15:33; 2. Тим. 2:22; Јевр. 10:24, 25); решавањем размирица (Мат. 18:15-17; Еф. 4:26) и многим другим стварима које битно утичу на наш свакодневни живот.
15. Који практичан савет Библија даје у вези са очувањем душевног и телесног здравља?
15 Библија такође садржи корисне смернице у вези с телесним и душевним здрављем (Посл. 15:17; 17:22). У новије доба, медицинска истраживања су доказала да душевно стање човека утиче на његово телесно здравље. На пример, студије су откриле да многи људи који су склони изливима гнева имају врло висок крвни притисак. Доказано је да гнев може проузроковати поремећаје у раду срца, главобољу, крварење из носа, вртоглавицу или довести до губитка способности говора. Међутим, Библија је то још давно овако објаснила: „Мирно срце живот је телу“ (Посл. 14:30; упоредити с Матејем 5:9).
16. О чему је Библија тачно писала далеко пре него што су научници то открили?
16 (5) Научна тачност. Премда Библија није научни приручник, у оним појединостима у којима се дотиче науке њен текст је тачан и у складу с научним открићима и сазнањима. У њој је још и пре него што је то наука открила писало о редоследу стваралачких периода, укључујући и редослед настанка главних група животиња (Пост., 1. погл.); о томе да је Земља округла, то јест да је кугла (Иса. 40:22) и да је у свемиру ’обешена ни на чем‘ (Јов 26:7). Савремена физиологија је доказала истинитост библијске изјаве да „није свако тело исто тело“, наиме да се ћелијска структура тела једне животне врсте разликује од ћелијске структуре тела друге врсте, а да је „човечје тело“ јединствено (1. Кор. 15:39).j Ту је и зоолошки податак из Левитске 11:6, где се зец сврстава у преживаре. У прошлости су се људи ругали тој изјави, али наука данас зна да зец заиста поново жваће храну коју је појео.k
17. Које медицински оправдане смернице налазимо у Библији?
17 Изјава да је ’живот тела у крви‘ у савремено доба се почела признавати у медицини као једна од суштинских ствари (Лев. 17:11-14). Мојсијев закон је одредио које су птице, рибе и друге животиње „чисте“, то јест погодне за људску исхрану, а забрањивао је потенцијално опасне намирнице (Лев., 11. погл.). Закон је захтевао да се у војном логору измет закопава, чиме су се људи штитили од зараза које преносе муве, као што су дизентерија и тифусна грозница (П. зак. 23:9-14). И данас се у неким земљама појављују озбиљни здравствени проблеми због неодговарајућег уклањања људског измета. Људи у тим земљама били би много здравији када би уважавали библијске савете о хигијени.
18. Који се још библијски савет показао као научно тачан?
18 Библија препоручује да се ’узима по мало вина ради желуца и болести‘ (1. Тим. 5:23). Др Салваторе Лусија, професор медицине на Медицинском факултету Калифорнијског универзитета, пише: „Вино је најстарије пиће које се користило у исхрани и најважније лековито средство које се одувек употребљавало у људској историји.“l
19. Које појединости показују да је Лукин запис тачан?
19 (6) Култура и обичаји. Артур Шорт у једној књизи овако пише о Делима апостолским: „Римљани су владали над провинцијама свог огромног царства тако што су облик државне управе који су у њој затекли задржавали докле год је могао несметано функционисати. Због тога је постојао читав низ назива које су носили управитељи разних покрајина. Нико осим пажљивог путника или темељног истраживача записа не би могао за све те владаре употребити њихове правилне називе. То што Лука толико прецизно наводи те историјске податке један је од најбољих показатеља колико је пажљиво истраживао оно о чему је писао. Понекад нам тек неки новчић или натпис пружи информацију која нам је потребна да бисмо могли да проверимо његов извештај. Угледни римски историчари нису се усудили да закораче на то тешко подручје. Тако Лука назива Ирода и Лисанију тетрарсима; исто чини и Јосиф Флавије. Ирода Агрипу, који је мачем погубио Јакова, а Петра бацио у затвор, назива краљем; Јосиф Флавије пише да се Ирод спријатељио у Риму с Гајем Цезаром (Калигулом) и да је добио титулу краља када је Калигула постао цар. Намесник Кипра Сергије Павле назван је проконзулом... Нешто раније Кипар је био царска провинција и њиме је управљао пропретор или легат, али у Павлово време намесник је носио титулу проконзула, што се види како по грчком тако и по латинском натпису на кипарским кованицама. На једном грчком натпису пронађеном у месту Солои на северној обали Кипра пише да је настао ’током Павловог проконзулства‘... У Солуну су градске вође преузеле прилично необичну титулу „политарси“ [’градски поглавари‘, Дела апостолска 17:6],a која је непозната у класичној литератури. Да се не појављује и на неким натписима, била би нам позната једино на основу Лукиног записа... Ахаја је за време владавине Августа била провинција под управом сената, за време владавине Тиберија била је директно подређена цару, а за време владавине Клаудија, како пише Тацит, поново је била враћена под управу сената и отуда је тачно да је Галион носио титулу проконзула [Дела апостолска 18:12]... Лука се подједнако добро сналази и подједнако је тачан у географским подацима које наводи као и у описима онога на шта је наилазио током својих путовања.“b
20. Које појединости из Павлових записа тачно осликавају време у ком је живео и писао?
20 Павлова писма тачно осликавају свет његовог времена и откривају да је био очевидац догађаја о којима пише. На пример, Филипи су били војна колонија чији су се грађани посебно поносили тиме што су имали статус римских грађана. Павле је подсетио тамошње хришћане да је њихово грађанство на небесима (Дела 16:12, 21, 37; Фил. 3:20). Ефес је био град познат по магији и спиритизму. Павле је тамошњим хришћанима дао савете о томе како се могу заштитити да не би постали плен демона и при том је тачно описао опрему римског војника (Дела 19:19; Еф. 6:13-17). Износећи одређена поређења, описао је и обичај римских победничких генерала да у тријумфалној поворци спроведу заробљенике, од којих су неки били голи (2. Кор. 2:14; Кол. 2:15). У 1. Коринћанима 1:22 споменуо је различита гледишта Јудејаца и Грка. У погледу тога хришћански писци су били тачни баш као и Мојсије, писац Пентатеуха, о којем је Џорџ Ролинсон рекао да ’тачност описа источњачког начина живота и обичаја који налазимо у Пентатеуху никада није била доведена у питање‘.c
21. (а) Који примери откривају искреност библијских писаца? (б) На који начин та искреност јача наше поверење у Библију као књигу која садржи истину?
21 (7) Искреност писаца Библије. Крајња искреност писаца која је очигледна у целој Библији служи као снажан доказ њене веродостојности. Мојсије је, рецимо, отворено говорио о свом греху и о томе да је Бог њега и његовог брата Арона казнио тако што им није дозволио да уђу у Обећану земљу (Број. 20:7-13; П. зак. 3:23-27). Библија отворено говори о два Давидова тешка греха и о отпадништву његовог сина Соломона (2. Сам., погл. 11, 12, 24; 1. Краљ. 11:1-13). Јона је писао о својој непослушности и њеним последицама. А скоро сви писци хебрејских библијских књига, премда су и сами били Јевреји, осуђивали су израелски народ као целину због његове непослушности Богу. Учинили су то управо у оним текстовима које су Јевреји изузетно ценили и прихватали као Божју поруку и истинит запис о историји свог народа. Хришћански писци нису били ништа мање искрени. Сва четири писца Јеванђеља описују како се Петар одрекао Христа. Павле је споменуо како се Петар тешко огрешио о верска начела када је у антиохијској скупштини проузроковао поделу између хришћана јеврејског и нејеврејског порекла. Ако имамо на уму да писци Библије нису штедели никога — чак ни себе — како би саставили тачан запис, то јача наше поверење у Библију као књигу која садржи истину (Мат. 26:69-75; Мар. 14:66-72; Лука 22:54-62; Јов. 18:15-27; Гал. 2:11-14; Јов. 17:17).
22. Шта још доказује да је Библија заиста Божја Реч и с којом сврхом је написана?
22 (8) Склад међу записима разних писаца. Премда је писање Библије трајало више од 1 600 година и у томе је учествовало 40 писаца, она је потпуно складна. Штампана је у огромном тиражу и може се наћи у целом свету упркос изузетно снажном противљењу и огромним напорима непријатеља да је униште. Све те чињенице поткрепљују тврдњу да је она управо оно што за себе и каже — Реч свемоћног Бога — и да је заиста ’корисна за поучавање, за укоравање, за поправљање, за васпитавање у праведности‘ (2. Тим. 3:16).d
23. Шта је главна тема Библије, чиме се такође потврђује њена надахнутост? Представи то примерима.
23 Доказ њене надахнутости јесте и потпуна доследност у истицању главне теме: посвећења Јеховиног имена путем Краљевства којим влада Христ. Наведимо неколико упечатљивих примера који то потврђују:
Пост. 3:15 Обећање о Потомку који ће
уништити Змију
Пост. 22:15-18 Сви народи ће се благословити
преко Аврахамовог потомства
Изл. 3:15; 6:3 Бог истиче своје знаменито име
— Јехова
Изл. 9:16; Римљ. 9:17 Божја намера је да му се име
објави по целој земљи
Јов, 1. и 2. погл. Јеховино право да буде врховни
владар; човеков став и верност
Јехови као врховном владару
Јов 32:2; 35:2; 36:24; 40:8 Божје оправдање најважније
Иса. 9:7 Бог свесрдно подупире вечно
Краљевство свог Сина
Дан. 2:44; 4:17, 34; Важност Божјег Краљевства
Дан 7:13, 14 којим влада „син човечји“
Језек. 6:10; 38:23 „Тада ће знати да сам ја Јехова.“
Та изјава се у Језекиљевом пророчанству
појављује више од 60 пута
Мал. 1:11 Божје име ће бити велико међу народима
Мат. 6:9, 10, 33 Најважније је посвећење Божјег имена
путем његовог Краљевства
Јов. 17:6, 26 Исус је објавио Божје име
Дела 2:21; Римљ. 10:13 Морамо призивати Јеховино име да
бисмо били спасени
Римљ. 3:4 Бог се показује истинит, а сваки
човек лажов
1. Кор. 15:24-28 Краљевство ће бити поново предато
Богу; Бог ће бити све свима
Јевр. 13:15 Хришћани морају објављивати Јеховино име
Откр. 15:4 Сви народи ће славити Јеховино име
Откр. 19:6 Хваљење Јеховиног имена након уништења
Вавилона Великог
24. (а) Због чега се може рећи да несаломива верност првих хришћана служи као потврда истинитости ’хришћанске поруке‘? (б) Како се још може доказати да су библијски писци записали чињенице, а не митове?
24 (9) Несаломива верност Божјих сведока. Што се тиче снаге сведочанства првих хришћана — како писаца надахнутих хришћанских књига тако и других хришћана — Џорџ Ролинсон пише: „Рани обраћеници су знали да би због своје вере у сваком тренутку могли да буду погубљени... Сваки древни писац који је бранио хришћанство, самим тим што га је бранио пркосио је државној власти и могао је доживети исту судбину. Када вера постане питање живота и смрти, људи нису склони да олако прихвате прву вероисповест која им се свиди нити да отворено приступе некој прогоњеној секти, осим ако нису добро одвагнули веровања која она заступа и ако се нису уверили да је то истина. Јасно је да су рани обраћеници имали много више могућности него што их ми имамо да испитају историјску тачност хришћанске поруке. Могли су о свему испитати сведоке, упоредити њихове разне исказе, утврдити како су на њихове изјаве реаговали непријатељи, проучити паганске списе свог доба, темељно и до краја испитати доказе... Све то — а морамо имати на уму да се ту ради о мноштву доказа — сачињава доказни материјал који се ретко кад може прибавити у вези с неким давним догађајем, и не оставља никаквог оправданог разлога за сумњу у хришћанску поруку. Ни у једном једином детаљу... та порука нема обележје мита. Ради се о једном једином извештају, који није испричан у различитим верзијама, док су, с друге стране, митови подложни променама и јављају се у различитим варијантама. Хришћански извештај је прожет чињеницама из световне историје оног доба, које на свим местима износи са запањујућом тачношћу, док митови искривљују или потискују световну историју. Он је препун појединости из свакодневног живота, које се у митовима пажљиво избегавају. Хришћански извештај обилује практичним поукама које су крајње јасне и једноставне, док митови поучавају помоћу алегорије... Простодушни жар, поштење, крајња тачност, искрена љубав према истини — то су најистакнутије особине писаца Новог завета, који су се очигледно бавили чињеницама, а не бајкама... Они су писали ’да бисмо се ми уверили у истинитост речи‘ у које се ’чврсто веровало‘ у њихово доба.“e (Упоредити с Луком 1:1, 4.)
25. Шта на истакнут начин потврђује веродостојност Библије?
25 Пророчанства су даљње подручје на ком Библија показује да је надахнута и вредна дивљења. Ништа друго не може тако снажно потврдити веродостојност Библије као што су то бројна испуњена пророчанства. Сва она показују да Јехова има запањујућу моћ да предвиди будућност. Та пророчанска Реч је заиста попут ’светиљке која светли на тамном месту‘. Ако јој поклонимо пажњу, то ће ојачати веру свих нас који желимо да живимо у Божјем вечном и праведном новом свету, у ком ће се испунити сва пророчанства везана за Краљевство. Три табеле у наставку садрже даљње доказе веродостојности Библије јер наводе испуњења бројних пророчанстава и описују међусобни склад хебрејских и грчких књига Библије. Како време пролази, тако Библија све сјајније светли као књига која је стварно ’надахнута од Бога и корисна‘ (2. Петр. 1:19; 2. Тим. 3:16).
[Фусноте]
a The Historical Evidences of the Truth of the Scripture Records, 1862, Џорџ Ролинсон, стране 54 и 254-258.
b 1871, стране 29-31.
c The Historical Evidences of the Truth of the Scripture Records, стране 25-26.
d Sinai and Palestine, 1885, стране 82-83.
e Reader’s Digest, март 1954, стране 27 и 30.
f Tree and Shrub in Our Biblical Heritage, 1984, страна 24.
g A Scientific Investigation of the Old Testament, стране 213-214.
h After Its Kind, 1968, стране 4-5.
i The Journal of the Royal Asiatic Society of Great Britain and Ireland, Лондон, 1855, 15. том, страна 232.
j Insight on the Scriptures, 2. том, страна 246.
k Insight on the Scriptures, 1. том, стране 555-556 и 1035.
l Wine as Food and Medicine, 1954, страна 5.
a Видети фусноту за Дела апостолска 17:6 у издању Нови свет — с референцама (није објављено на српском).
b Modern Discovery and the Bible, 1955, стране 211-213.
c The Historical Evidences of the Truth of the Scripture Records, страна 290.
e The Historical Evidences of the Truth of the Scripture Records, стране 225 и 227-228.
(10) ВАЖНИЈА ПРОРОЧАНСТВА КОЈА СУ СЕ ИСПУНИЛА НА ИСУСУ
Пророчанство Догађај Испуњење
Пост. 49:10 Рођен у Јудином племену Мат. 1:2-16;
Мих. 5:2 Рођен у Витлејему Лука 2:4-11; Јов. 7:42
Иса. 7:14 Родила га девица Мат. 1:18-23;
Јер. 31:15 Мала деца побијена Мат. 2:16-18
након његовог рођења
Ос. 11:1 Позван из Египта Мат. 2:15
Мал. 3:1; 4:5; Пут му је био унапред Мат. 3:1-3; 11:10-14;
Иса. 40:3 припремљен Мт 17:10-13; Мар. 1:2-4;
Дан. 9:25 Долази као Месија након (Лука 3:1, 21, 22 )
69 „недеља“ Крштен и
помазан тачно на време,
29. н. е.
Иса. 61:1, 2 Опуномоћен Лука 4:18-21
Иса. 9:1, 2 Због његове службе људи Мат. 4:13-16
у Нефталимовој и
Завулоновој земљи
видели велико светло
Пс. 78:2 Говорио у поређењима Мат. 13:11-13, 31-35
Иса. 53:4 Понео наше болести Мат. 8:16, 17
Иса. 42:1-4 Као Јеховин слуга није Мат. 12:14-21
се свађао на улицама
Иса. 53:1 Нису веровали у њега Јов. 12:37, 38;
Зах. 9:9; Улазак у Јерусалим на Мат. 21:1-9;
Пс. 118:26 магарету; поздрављен Мар. 11:7-11;
као краљ и онај који Лука 19:28-38;
долази у Јеховино име Јов. 12:12-15
Иса. 28:16; 53:3; Одбачен, али постаје Мат. 21:42, 45, 46;
Пс. 41:9; 109:8 Један апостол неверан; Мат. 26:47-50;
издао Исуса Јов. 13:18, 26-30;
Зах. 11:12 Издат за 30 сребрника Мат. 26:15; 27:3-10;
Зах. 13:7 Ученици се разбежали Мат. 26:31, 56;
Пс. 2:1, 2 Римске власти и израелске Мат. 27:1, 2;
вође заједно се Мар. 15:1, 15;
успротивили Јеховином Лука 23:10-12;
помазанику Дела 4:25-28
Пс. 27:12 Доведени лажни сведоци Мат. 26:59-61;
Иса. 50:6; Ударали га и пљували Мат. 26:67; 27:26, 30;
Пс. 22:18 Бацан жреб за хаљине Мат. 27:35;
Иса. 53:12 Убројан међу грешнике Мат. 26:55, 56; 27:38;
Пс. 22:7, 8 Вређан док је био на стубу Мат. 27:39-43;
Пс. 69:21 Понуђени му сирће и жуч Мат. 27:34, 48;
Пс. 22:1 Бог га оставио непријатељима Мат. 27:46; Мар. 15:34
Пс. 34:20; Није му сломљена ниједна кост Јов. 19:33, 36
Ис 53:11, 12 Умро жртвеном смрћу да Мат. 20:28; Јов. 1:29;
однесе грехе и омогући Римљ. 3:24; 4:25;
људима да буду проглашени 1. Кор. 15:3;
праведнима пред Богом Јевр. 9:12-15;
Иса. 53:9 Сахрањен с богатима Мат. 27:57-60;
Јона 1:17; 2:10 У гробу био непуна три Мат. 12:39, 40; 16:21;
Пс. 16:8-11 Ускрснут пре почетка Дела 2:25-31;
распадања Дел 13:34-37
Пс. 2:7 Јехова га је прогласио Мат. 3:16, 17;
за свог Сина након Мар. 1:9-11;
духовног рођења и ускрсења Лука 3:21, 22;
Питања за табелу „Важнија пророчанства која су се испунила на Исусу“:
(а) Која су пророчанства у вези са Исусовим рођењем потврдила да је био прави Месија?
(б) Која су се пророчанства испунила на почетку Исусове службе?
(в) Која је пророчанства Исус испунио у току своје службе?
(г) Која су се пророчанства испунила у неколико дана који су претходили Исусовом суђењу?
(д) Која су се пророчанства испунила током његовог суђења?
(ђ) Која су се пророчанства односила на његово прибијање на стуб, смрт и ускрснуће?
[Табела на странама 344-346]
(11) ПРИМЕРИ ДРУГИХ ИСПУЊЕНИХ БИБЛИЈСКИХ ПРОРОЧАНСТАВА
Пророчанство Догађај Испуњење
Пост. 15:13, 14; Израелци ће изаћи из Египта Изл. 12:35, 36;
Изл. 3:21, 22 с великим благом кад Бог Пс. 105:37
пресуди народу који их је
поробио
Пост. 17:20; Од Исмаила ће потећи 12 Пост. 25:13-16;
Пст 21:13, 18 кнезова и велик народ 1. Лет. 1:29-31
Пст 27:39, 40 Едомци ће пребивати далеко од Пост. 36:8;
плодне земље, служиће П. зак. 2:4, 5;
Израелцима, али ће у више 2. Сам. 8:14;
наврата успети да се ослободе 2. Краљ. 8:20;
њихове власти 1. Лет. 18:13;
Пост. 48:19, 22 Јефрем ће постати већи од Број. 1:33-35;
Манасије и свако племе ће П. зак. 33:17;
добити наследство Ис. Нав. 16:4-9;
Пост. 49:7 Симеон и Левије биће расути Ис. Нав. 19:1-9;
по Израелу ИН 21:41, 42
Пост. 49:10 Краљ ће потећи из Јудиног 2. Сам. 2:4;
племена 1. Лет. 5:2;
П. зак. 17:14 Израел ће тражити краља 1. Сам. 8:4, 5, 19, 20
П. зак. 28:52, 53, Израел ће бити кажњен за Испунило се на Самарији
Пз 28: 64-66, 68 неверност; непријатељ ће 740. пре. н. е.
му опколити градове, (2. Краљ. 17:5-23), а
одвешће га у ропство на Јерусалиму 607.
пре. н. е. (Јер. 52:1-27)
и поново 70. н. е.
Ис. Нав. 6:26 Казна за обнављање Јерихона 1. Краљ. 16:34
1. Сам. 2:31, 34; Проклетство над Илијевим 1. Сам. 4:11, 17, 18;
1Са 3:12-14 потомством 1. Краљ. 2:26, 27, 35
2. Лет. 7:20, 21 Храм ће бити разорен ако 2. Краљ. 25:9;
Израел остави Јехову 2. Лет. 36:19; Јер. 52:13;
1. Краљ. 13:1-3 Јеровоамов олтар биће 2. Краљ. 23:16-18
оскрнављен
1. Краљ. 14:15 Крај десетоплеменског 2. Краљ. 17:6-23;
краљевства Израел 2Кр 18:11, 12
Иса. 13:17-22; Пад Вавилона; врата Вавилона Дан. 5:22-31; испуњење
Ис 45:1, 2; остаће отворена; освојиће потврдила историја. Кир је
Јер. 50:35-46; га Међани и Персијанци под заузео Вавилон када су
Јер 51:37-43 Кировим заповедништвом врата остала отворенаf
Иса. 23:1, 8, Град Тир уништиће Халдејци под Историја бележи да је копнени
Ис 23:13, 14; заповедништвом Навуходоносора део града био уништен, а
Језек. 26:4, 7-12 острвски део предао се
Навуходоносору након
13-годишње опсадеg
Иса. 44:26-28 Јудејци који се врате из 2. Лет. 36:22, 23;
изгнанства обновиће Јерусалим Језд. 1:1-4
и његов храм; Кирова улога
у томе
Јер. 25:11; Остатак ће се вратити у своју Дан. 9:1, 2; Зах. 7:5;
Јер 29:10 земљу након 70-годишњег ропства 2. Лет. 36:21-23
Јер. 49:2; Амонски градови ће се Амонци су нестали као народi
Језек. 25:1-7; претворити у гомиле
Соф. 2:8, 9 рушевина
Јер. 49:17, 18; Едомци ће бити истребљени као Едомци су као народ нестали
Језек. 25:12-14; да никада нису ни постојали након уништења Јерусалима
Да 7:2-7 Пророчанство говори о четири Историја потврђује испуњење
краљевства: Вавилону, пророчанстава о успону
Персији, Грчкој и Риму и и паду тих силаk
садржи бројне пророчанске
појединости
Дан. 8:1-8, 20-22; Након краљевства Персије, Александар Велики освојио
Да 11:1-19 завладаће моћно краљевство је Персијско царство.
— Грчка. То краљевство ће Након његове смрти,
се распасти на четири дела, власт су преузела његова
из којих ће настати две силе четири генерала. На крају
— краљ севера и краљ југа су настала два краљевства
— селеукидско и птолемејско
— која су стално међусобно
ратовалаl
Дан. 11:20-24 Владар ће наредити попис. Наредба о попису становништва
За време владавине његовог у Палестини била је издата за
наследника, „Вођа савеза“ време владавине цара Августа;
биће сломљен Исус је био убијен за време
владавине његовог наследника,
цара Тиберијаa
Соф. 2:13-15; Нинива ће опустети На њеном месту је остала
Зах. 9:3, 4 Острвски град Тир биће разорен Разорио га је Александар
332. пре. н. е.c
Мат. 24:2, 16-18; Јерусалим ће бити окружен Разорили су га Римљани 70. н. е.d
Лука 19:41-44 оградом од колаца и разорен
Мат. 24:7-14; Пророчанство о нарочито На земљи је након почетка
Мар. 13:8; тешким временима која ће Првог светског рата 1914.
Лука 21:10, 11; наступити пре коначног започело време невоља
краја овог поретка; каквих није било никада
2. Тим. 3:1-5 обележиће их ратови, глад, до тада. Сада се о
земљотреси, пошасти, безакоње, Краљевству проповеда у
проповедање добре вести о преко 230 земаља
Краљевству свим народима
[Фусноте]
f Херодот, 1. књига, одломци 191, 192; Insight on the Scriptures, 1. том, страна 567.
g Cyclopedia, Џон Маклинток и Џејмс Стронг, репринт из 1981, 10. том, страна 617; Insight on the Scriptures, 2. том, стране 531 и 1136.
h Insight on the Scriptures, 2. том, стране 421-422.
i Insight on the Scriptures, 1. том, страна 95.
j Insight on the Scriptures, 1. том, стране 681-682.
k „Нека буде воља твоја на земљи“ (енгл.), стране 104-125, 166-177, 188-195 и 220-229.
l „Нека буде воља твоја на земљи“, стране 121-122, 172-174, 194-195. и 220-263; Insight on the Scriptures, 1. том, стране 70. и 71.
a „Нека буде воља твоја на земљи“, стране 248-253; Insight on the Scriptures, 1. том, страна 220.
b Видети 5. и 6. одломак на 159. страни ове књиге.
c Cyclopedia, Џон Маклинток и Џејмс Стронг, репринт из 1981, 10. том, стране 618-619.
d Видети 9. одломак на 188. страни ове књиге.
(а) Која су се пророчанства испунила када су Израелци ушли у Ханан?
(б) Које су се пророчанске осуде Израела и Јуде обистиниле и када је то било?
(в) Шта је било проречено у вези с повратком? Да ли се то обистинило?
(г) Наведи неке од народа којима су биле упућене пророчанске осуде и објасни како су се оне испуниле.
(д) Наведи неке од важнијих историјских догађаја које су прорекли Данило и Исус.
(12) НЕКИ СТИХОВИ ИЗ ХЕБРЕЈСКИХ КЊИГА БИБЛИЈЕ ЧИЈУ СУ
ПРИМЕНУ РАЗЈАСНИЛИ ПИСЦИ ГРЧКИХ КЊИГА
(НАПОМЕНА: У овом попису се не налазе стихови који су већ обрађени на претходним странама
у табели „Важнија пророчанства која су се испунила на Исусу“)
Библијски Садржај Примена
стихови
Пост. 1:3 Бог заповеда да засја светлост 2. Кор. 4:6
Пост. 1:26, 27 Човек је начињен као сличан Јак. 3:9;
Богу; створени мушкарац и жена Мар. 10:6
Пост. 2:7 Адам створен као жива душа 1. Кор. 15:45
Пост. 2:24 Човек ће оставити своје Мат. 19:5; Мар. 10:7, 8;
родитеље и прионуће уз своју 1. Кор. 6:16;
жену; двоје ће постати Еф. 5:31
једно тело
Пост. 12:3; 18:18 Сви народи ће се благословити Гал. 3:8
преко Аврахама
Пост. 15:5 Аврахамово потомство биће Римљ. 4:18
многобројно
Пост. 15:6 Бог сматра Аврахама Римљ. 4:3; Гал. 3:6;
праведним због његове вере Јак. 2:23
Пост. 18:10, 14 Сари обећан син Римљ. 9:9
Пост. 18:12 Сара назива Аврахама 1. Петр. 3:6
„господарем“
Пост. 21:12 Обећано Аврахамово потомство Римљ. 9:7;
доћи ће преко Исака Јевр. 11:18
Пост. 22:16, 17 Бог се заклиње самим собом Јевр. 6:13, 14
да ће благословити Аврахама
Изл. 3:6 Бог није Бог мртвих, него живих Мат. 22:32; Мар. 12:26;
Изл. 9:16 Разлог због ког је Бог Римљ. 9:17
оставио фараона у животу
Изл. 13:2, 12 Сваки прворођенац посвећен Лука 2:23
је Јехови
Изл. 16:18 Бог врши ’изједначавање‘ 2. Кор. 8:15
код сакупљања мане
Изл. 19:5, 6 Израел треба да постане 1. Петр. 2:9
краљевство свештеника
Изл. 19:12, 13 Јехова улива страхопоштовање Јевр. 12:18-20
на гори Синај
Изл. 20:12-17 Пета, шеста, седма, осма, Мат. 5:21, 27; 15:4;
девета и десета заповест Мт 19:18, 19;
Изл. 21:17 Казна за кршење пете заповести Мат. 15:4; Мар. 7:10
Изл. 21:24 Око за око и зуб за зуб Мат. 5:38
Изл. 22:28 „Не говори лоше о поглавару Дела 23:5
свог народа“
Изл. 24:8 Склапање савеза Закона — „крв Јевр. 9:20; Мат. 26:28;
савеза“ Мар. 14:24
Изл. 32:6 Израелци устају да се веселе 1. Кор. 10:7
и забављају
Изл. 33:19 Бог ће се смиловати коме год Римљ. 9:15
жели да се смилује
Лев. 11:44 „Будите свети, јер сам ја свет!“ 1. Петр. 1:16
Лев. 19:18 Воли свог ближњег као самог себе Мат. 19:19; 22:39;
Лев. 26:12 Јехова је био Бог Израела 2. Кор. 6:16
Број. 16:5 Јехова познаје оне који 2. Тим. 2:19
су његови
П. зак. 6:13 „Јехову, свог Бога, обожавај“ Мат. 4:10; Лука 4:8
П. зак. 6:16 „Не искушавајте Јехову“ Мат. 4:7; Лука 4:12
П. зак. 8:3 Човек не сме да живи само Мат. 4:4; Лука 4:4
од хлеба
П. зак. 18:15-19 Бог ће подићи пророка Дела 3:22, 23
попут Мојсија
П. зак. 23:21 „Испуни своје завете Јехови“ Мат. 5:33
П. зак. 24:1 Пропис Мојсијевог закона у Мат. 5:31
вези с разводом
П. зак. 25:4 „Не завезуј уста бику који 1. Кор. 9:9;
врши жито“ 1. Тим. 5:18
П. зак. 27:26 Израелци који се нису држали Гал. 3:10
Закона били су проклети
П. зак. 29:4 Мало Израелаца је прихватило Римљ. 11:8
добру вест
П. зак. 31:6, 8 Бог никада неће напустити Јевр. 13:5
свој народ
П. зак. 32:17, 21 Бог је изазвао љубомору Римљ. 10:19;
Израелаца позивајући 1. Кор. 10:20-22
незнабошце. Израелци су
изазвали Јеховину љубомору
својим идолопоклонством
П. зак. 32:35, 36 Освета је Јеховина Јевр. 10:30
П. зак. 32:43 „Веселите се, народи, Римљ. 15:10
с народом његовим“
1. Сам. 13:14; Давид, човек по Божјем срцу Дела 13:22
1. Сам. 21:6 Давид и његови људи једу Мат. 12:3, 4;
хлебове који су били Мар. 2:25, 26;
стављени пред Јехову Лука 6:3, 4
1. Краљ. 19:14, 18 Само остатак Израелаца је Римљ. 11:3, 4
остао веран Богу
2. Лет. 20:7 Аврахам назван „Јеховиним Јак. 2:23
пријатељем“
Јов 41:11 ’Ко је први дао нешто Богу?‘ Римљ. 11:35
Пс. 5:9 „Грло им је гроб отворен“ Римљ. 3:13
Пс. 8:2 Бог прибавља себи хвалу Мат. 21:16
„из уста мале деце“
Пс. 8:4-6 „Шта је човек да на њега Јевр. 2:6, 7;
мислиш“? Бог је све подложио 1. Кор. 15:27
под Христове ноге
Пс. 10:7 „Уста су им пуна проклињања“ Римљ. 3:14
Пс. 14:1-3 „Нема праведног човека“ Римљ. 3:10-12
Пс. 18:49 Људи из незнабожачких народа Римљ. 15:9
славиће Бога
Пс. 19:4 Божја стваралачка дела сведоче Римљ. 10:18
о његовом постојању, па на
тај начин сви имају прилику
да чују ту истину
Пс. 22:22 „Објавићу име твоје браћи Јевр. 2:12
својој“
Пс. 24:1 Земља припада Јехови 1. Кор. 10:26
Пс. 32:1, 2 „Срећан је човек коме Јехова Римљ. 4:7, 8
не урачунава грех“
Пс. 34:12-16 „Очи Јеховине гледају 1. Петр. 3:10-12
праведнике“
Пс. 36:1 „Страха од Бога нема пред Римљ. 3:18
очима њиховим“
Пс. 40:6-8 Богу више нису по вољи жртве Јевр. 10:6-10
које се приносе по Мојсијевом
Закону; жртва по којој долази
посвећење јесте Исусово тело,
које је по Божјој вољи једном
заувек принесено
Пс. 44:22 „Сматрају нас овцама за клање“ Римљ. 8:36
Пс. 45:6, 7 „Бог је [Христов] престо у сву Јевр. 1:8, 9
вечност“
Пс. 69:22, 23 Сто Израелцима постаје замка Римљ. 11:9, 10
Пс. 78:24 Хлеб с неба Јов. 6:31-33
Пс. 82:6 „Ви сте богови“ Јов. 10:34
Пс. 94:11 „Јехова зна да су размишљања 1. Кор. 3:20
мудрих испразна“
Пс. 95:7-11 Непослушни Израелци нису ушли Јевр. 3:7-11;
Пс. 102:25-27 „Ти си, Господе... положио Јевр. 1:10-12
темеље земљи“
Пс. 104:4 „Своје анђеле чини духовима“ Јевр. 1:7
Пс. 110:1 Господ ће сести с десне Мат. 22:43-45;
стране Јехови Мар. 12:36, 37;
Пс. 110:4 Христ је заувек свештеник Јевр. 7:17
попут Мелхиседека
Пс. 116:10 „Веровао сам, зато сам говорио“ 2. Кор. 4:13
Пс. 117:1 „Хвалите Јехову, сви народи“ Римљ. 15:11
Пс. 118:6 „Јехова је мој помоћник, Јевр. 13:6
нећу се бојати“
Пс. 140:3 „Змијски отров им је иза усана“ Римљ. 3:13
Посл. 26:11 „Пас се враћа на бљувотину своју“ 2. Петр. 2:22
Иса. 1:9 Да није било остатка, Израел Римљ. 9:29
би био као Содом
Иса. 8:17, 18 „Ево, ја и деца коју ми је Јевр. 2:13
Јехова дао“
Иса. 10:22, 23 Само ће се остатак Израела Римљ. 9:27, 28
спасти
Иса. 22:13 „Једимо и пијмо, јер ћемо 1. Кор. 15:32
сутра умрети“
Иса. 25:8 „Смрт је уништена заувек“ 1. Кор. 15:54
Иса. 29:13 Опис лицемерства писмозналаца Мат. 15:7-9;
и фарисеја Мар. 7:6-8
Иса. 29:14 Бог ће уништити мудрост мудрих 1. Кор. 1:19
Иса. 40:6-8 Реч коју Јехова изговори 1. Петр. 1:24, 25
заувек остаје
Иса. 40:13 ’Ко је Јеховин саветник?‘ Римљ. 11:34
Иса. 42:6; 49:6 „Поставио сам те да будеш Дела 13:47
светлост народима“
Иса. 45:23 Свако колено ће се савити Римљ. 14:11
пред Јеховом
Иса. 49:8 Јехова услишава „у време 2. Кор. 6:2
милости... у дан спасења“
Иса. 52:7 Лепе су ноге оних који Римљ. 10:15
доносе добру вест
Иса. 52:11 „Изађите из њихове средине 2. Кор. 6:17
и одвојте се“
Иса. 52:15 Добра вест објављена Римљ. 15:21
незнабошцима
Иса. 54:13 „Сви ће бити поучени од Јехове“ Јов. 6:45
Иса. 59:7, 8 Опис људске покварености Римљ. 3:15-17
Иса. 65:1, 2 Јехова се објавио незнабожачким Римљ. 10:20, 21
народима
Иса. 66:1, 2 „Небо је мој престо, а земља Дела 7:49, 50
је подножје мојим ногама“
Јер. 5:21 Имају очи, а не виде Мар. 8:18
Јер. 9:24 „Ко се хвали, нека се 1. Кор. 1:31;
хвали Јеховом“ 2. Кор. 10:17
Јер. 31:31-34 Бог ће склопити нови савез Јевр. 8:8-12; 10:16, 17
Дан. 9:27; 11:31 „Гадост која пустоши“ Мат. 24:15
Ос. 1:10; 2:23 И незнабошци треба да постану Римљ. 9:24-26
Божји народ
Ос. 6:6 „Милосрђе хоћу, а не жртву“ Мат. 9:13; 12:7
Ос. 13:14 „Смрти, где је твој жалац?“ 1. Кор. 15:54, 55
Јоило 2:28-32 „Свако ко призове Јеховино Дела 2:17-21;
име биће спасен“ Римљ. 10:13
Амос 9:11, 12 Бог ће опет изградити Давидову Дела 15:16-18
сеницу која је пала
Авак. 1:5 „Гледајте, ви који презирете, Дела 13:40, 41
чудите се“
Авак. 2:4 „Мој ће праведник живети Јевр. 10:38; Римљ. 1:17
због вере“
Хаг. 2:6 Уздрмаће се небо и земља Јевр. 12:26, 27
Мал. 1:2, 3 Бог је волео Јакова, а Римљ. 9:13
Исава је замрзео
Питања за табелу „Неки стихови из хебрејских књига Библије чију су примену разјаснили писци грчких књига“:
(а) Које се изјаве из грчких књига Библије односе на извештај Постанка о стварању и служе као његова потврда?
(б) Како је у грчким књигама Библије разјашњено пророчанско значење извештаја Постанка о Аврахаму и његовом потомству?
(в) Које су речи из Изласка у вези с Десет заповести и другим појединостима Закона цитирали грчки писци Библије?
(г) На ком месту у Библији су првобитно записане две највеће заповести — волети Јехову свим срцем и душом и волети ближњега као самог себе?
(д) Наведи нека од темељних начела која су првобитно изнесена у Пентатеуху, а потом цитирана у грчком делу Библије. Како су писци објаснили њихову примену?
(ђ) Који одломци Псалама, цитирани у грчким књигама Библије, величају Јехову (1) као Створитеља и Власника планете Земље? (2) као Бога који пази на праведнике и брине о њима?
(е) На које су се одломке из Исаије и других пророка писци хришћанских, грчких књига Библије освртали када су говорили о (1) проповедању добре вести? (2) одбијању неких да прихвате добру вест? (3) придруживању нејеврејских верника израелском остатку? (4) благословима који произлазе из вере у добру вест?