Поглавље 109
Исус јавно прекорава своје непријатеље
ИСУС је потпуно посрамио своје религиозне непријатеље, тако да се боје да га питају било шта друго. Зато он предузима иницијативу у разоткривању њиховог незнања. ”Шта мислите о Христу?“ пита он. ”Чији је он син?“
”Давидов“, одговарају фарисеји.
Иако Исус не пориче да је Давид телесни предак Христа, Месије, он пита: ”Како га онда Давид под надахнућем [у 110. псалму] назива ’Господом‘ говорећи: ’Јехова је рекао моме Господу: ”Седи мени здесна док не положим твоје непријатеље под твоје ноге“‘? Ако га, дакле, Давид назива ’Господом‘, како му је онда син?“
Фарисеји ћуте, јер не знају прави идентитет Христа, Помазаника. Месија није само људски потомак Давида, као што фаризеји очигледно верују, већ је живео на небу и био је Давидов претпостављени, или Господ.
Обраћајући се затим мноштву и својим ученицима, Исус их упозорава у вези књижевника и фарисеја. Пошто поучавају Божји закон, и пошто су ”сели на Мојсијеву столицу“, Исус наглашава: ”Све што вам кажу, чините и држите, али не чините према њиховим делима, јер кажу а не извршују.“
Они су лицемери, и Исус их разоткрива већином истим говором као и за време вечере у кући фарисеја, месец дана раније. ”Сва дела која чине“, каже он, ”чине да их виде људи.“ Затим износи пример, спомињући:
”Раширују своје кутије са наводима Писма које носе као заштиту.“ Те сразмерно мале кутије, које су се носиле на челу или на руци, садржавале су четири делића Закона: 2. Мојсијева 13:1-10; 11-16 и 5. Мојсијева 6:4-9; 11:13-21. Али, фарисеји повећавају величину тих кутија да пруже утисак да су ревни с обзиром на Закон.
Исус наставља да они ”проширују ресе својих хаљина“. У 4. Мојсијевој 15:38-40 Израелцима је било наређено да начине ресе на својој одећи, али фарисеји су своје ресе чинили дужима од било чијих. Све је учињено за утисак! ”Воле најистакнутије место“, објављује Исус.
Нажалост, и на његове ученике утицала је жеља за истицањем. Зато он саветује: ”А вас нека не зову Раби, јер је један ваш учитељ, а ви сте сви браћа. Штавише, не зовите никога на земљи својим оцем, јер је један ваш Отац, Небески. Исто тако, нека вас не називају ’вођама‘, јер је један ваш Вођа, Христ.“ Ученици се морају ослободити жеље да буду први! ”Највећи међу вама мора вам бити слуга“, саветује Исус.
Он надаље најављује низ невоља за књижевнике и фарисеје, увек изнова их називајући лицемерима. Они ’затварају краљевство небеско пред људима‘, каже он, и они су ти ’који прождиру куће удовица и као изговор изговарају дуге молитве‘.
”Јао вама, слепе вође“, каже Исус. Он укорава фарисеје због помањкања духовних вредности, што се огледа у произвољним разликама које чине. На пример, они кажу: ’Није ништа ако се ко куне храмом, него неко има обавезу ако се куне храмским златом.‘ Истичући више храмско злато од духовне вредности тог места обожавања, они откривају своје духовно слепило.
Затим, као што је то учинио и раније, Исус укорава фарисеје због занемаривања ’важнијих ствари Закона, наиме, правде и милосрђа и верности‘, док већу пажњу придају давању десетка, или десетог дела, безначајних биљака.
Исус назива фарисеје ’слепим вођама, који цеде комарца а гутају камилу‘! Они цеде комарца из свог вина не само зато што је то инсект, већ и зато што је церемонијално нечист. Да, њихово занемаривање важнијих ствари из Закона може се упоредити са гутањем камиле, такође нечисте животиње. Матеј 22:41–23:24; Марко 12:35-40; Лука 20:41-47; 3. Мојсијева 11:4, 21-24.
▪ Зашто фарисеји ћуте кад их Исус пита о ономе што је Давид рекао у 110. псалму?
▪ Зашто фарисеји повећавају своје кутије са наводима Писма и ресе на својим хаљинама?
▪ Који савет даје Исус својим ученицима?
▪ Које својевољне разлике чине фарисеји, и како их Исус укорава због занемаривања важнијих ствари?