1. део
Да ли живот има сврху?
1. Које се питање често поставља у вези са сврхом живота, и како је једна особа то прокоментарисала?
Пре или касније, скоро свако се пита шта је сврха живота. Да ли се она састоји у томе да напорно радимо да побољшамо наше животне услове, да се бринемо за наше породице, да умремо након можда 70 или 80 година и да затим више никада не постојимо? Једна млада особа која је тако осећала рекла је да живот нема другу сврху него да „живиш, имаш децу, будеш срећан и затим да умреш“. Али, да ли је то тачно? И да ли је смрт заиста крај свега?
2, 3. Зашто стицање материјалног богатства није довољно за сврху живота?
2 Многи како у Источним тако и у Западним земљама сматрају да је главна сврха живљења стећи материјално богатство. Они верују да то може водити до срећног, смисаоног живота. Али, шта је с људима који већ имају материјално богатство? Канадски писац Хари Брус (Harry Bruce) рекао је: „Збуњујући број богатих људи упорно тврди да нису срећни.“ Он је додао: „Анкете указују да је Северна Америка заражена ужасним песимизмом... Да ли је ико на овом свету срећан? Ако јесте, у чему је тајна?“
3 Бивши председник САД Џими Картер изјавио је: „Открили смо да поседовање ствари и њихово трошење не задовољава нашу чежњу за смислом... Згртање материјалних добара не може да испуни празнину живота̂ који немају поуздање или сврху.“ А један други политички лидер је рекао: „Већ неколико година ангажован сам у интензивној потрази за истинама о самом себи и свом животу; многи други људи које знам раде то исто. Више људи него икада пре пита се: ’Ко смо ми? Шта је наша сврха?‘“
Стање је све теже
4. Зашто неки сумњају да живот има икакву сврху?
4 Многи сумњају да живот има сврху кад виде да животни услови постају све тежи. Широм света више од милијарде људи озбиљно је болесно или неисхрањено, што доводи до смрти око десет милиона деце годишње само у Африци. Становништво Земље, које се приближава 6. милијарди, повећава се за преко 90 милиона годишње, а више од 90 посто тог пораста је у земљама у развоју. То стално растуће становништво повећава потребу за храном, стамбеним простором, и индустријом, што наноси даљњу штету земљи, води и ваздуху од индустријских и других загађивача.
5. Шта се догађа с вегетацијом на Земљи?
5 Публикација World Military and Social Expenditures 1991 (Светски војни и социјални издаци за 1991) извештава: „Сваке године уништава се шумско подручје једнако читавој површини [Ве- лике Британије]. По садашњој стопи (крчења) ми ћемо, до 2000. године, уклонити 65 посто шума у влажним тропским зонама.“ У тим подручјима, према једној агенцији УН, на свако засађено дрво посече се 10; у Африци је тај просек више од 1 према 20. Зато се повећавају пустињска подручја, и сваке године се за пољопривредну употребу изгуби подручје величине Белгије.
6, 7. Који су неки проблеми које људске вође нису у стању да реше, и на која питања зато треба одговорити?
6 Исто тако, у овом 20. веку било је четири пута више жртава рата него у претходна четири века заједно. Свуда долази до пораста криминала, посебно насилног криминала. Распад породице, злоупотреба дроге, сида, сексуално преносиве болести, и други негативни фактори такође чине живот све тежим. А светске вође нису у стању да обезбеде решења за те многе проблеме који муче људску породицу. Зато је разумљиво зашто се људи питају: Шта је сврха живота?
7 Како том питању приступају изучаваоци и религиозне вође? Након свих ових многих векова, да ли они пружају задовољавајући одговор?
Шта они кажу
8, 9. (а) Шта је један кинески изучавалац рекао о сврси живота? (б) Шта је изјавио један од преживелих из нацистичког логора смрти?
8 Конфуцијански изучавалац Ту Ваминг (Tu Wei-Ming) је рекао: „Коначни смисао живота налази се у нашем обичном, људском постојању.“ Према том гледишту, људи ће наставити да се рађају, боре за живот и умиру. У таквом изгледу има мало наде. И да ли је уопште тачан?
9 Ели Визел, један од преживелих из нацистичких логора смрти у Другом светском рату, приметио је: „’Зашто смо овде?‘ је најважније питање с којим се мора суочити људско биће... Верујем да живот има смисао упркос бесмисленој смрти коју сам видео.“ Али, он није могао рећи који је смисао живота.
10, 11. (а) Како је један редактор показао да човек нема одговоре? (б) Зашто гледиште једног еволуционистичког научника није задовољавајуће?
10 Редактор Вермонт Ројстер (Vermont Royster) је изјавио: „У размишљању о самом човеку... о његовом месту у овом свемиру, ми смо мало даље од почетка времена. Још увек стојимо пред питањима ко смо и зашто смо и куда идемо.“
11 Еволуционистички научник Стивен Џеј Гулд (Stephen Jay Gould) је приметио: „Ми можемо жудети за ’вишим одговором‘ — али не постоји ниједан.“ За такве еволуционисте, живот је борба за преживљавање најспособнијих, а све завршава смрћу. Ни у том гледишту нема наде. И, опет, да ли је то тачно?
12, 13. Каква су гледишта црквених вођа, и да ли она имало више задовољавају од гледишта̂ световних посматрача?
12 Многе религиозне вође кажу да је сврха живота да се добро живи како би душа особе приликом смрти могла отићи на небо и тамо проводити вечност. Алтернатива понуђена за лоше људе је вечно мучење у пакленој ватри. Ипак, према том веровању, на Земљи ће и даље постојати исти незадовољавајући живот који је преовладавао кроз целу историју. Али, ако је Божја намера била да људи живе на небу попут анђела, зашто их једноставно није створио такве у почетку, као што је створио анђеле?
13 Чак и свештеници имају тешкоћа с таквим гледиштима. Др В. Р. Инге (W. R. Inge), бивши декан катедрале Светог Павла у Лондону, једном је рекао: „Целог свог живота борим се да пронађем сврху живљења. Покушавам да одговорим на три проблема која су ми увек изгледала фундаменталним: проблем вечности; проблем људске личности; и проблем зла. Нисам успео. Нисам решио ниједан од њих.“
Последица
14, 15. Како на многе људе утичу противречна гледишта?
14 Каква је последица толико много различитих идеја изучавалаца и религиозних вођа у вези с питањем о сврси живота? Многи одговарају попут једног старијег човека који је рекао: „Целог свог живота питам се зашто сам овде? Ако постоји нека сврха, више ми ништа није важно.“
15 Приличан број оних који примећују обиље гледишта међу светским религијама закључује да у ствари није важно шта неко верује. Они сматрају да је религија једноставно разонода за разум, нешто што пружа мало душевног мира и утехе како би се особа могла суочити са животним проблемима. Други сматрају да религија није ништа друго него празноверје. Они сматрају да векови религиозне спекулације нису одговорили на питање о сврси живота, нити је то побољшало живот обичних људи. Заиста, историја показује да религије овог света често спречавају човечанство од напретка и да су узрок мржње и ратова.
16. Колико важно може да буде проналажење сврхе живота?
16 Ипак, да ли је уопште важно да се пронађе истина о сврси живота? Стручњак за ментално здравље Виктор Франкл (Viktor Frankl) је одговорио: „Настојање да се пронађе смисао нечијег живота примарна је мотивациона снага у човеку... На свету нема ништа, усуђујем се да кажем, што некоме може тако ефикасно помоћи да преживи чак и најгоре услове, као спознање да његов живот има смисао.“
17. Која питања сада треба да поставимо?
17 Пошто људске филозофије и религије нису на задовољавајући начин објасниле шта је сврха живота, где можемо поћи да пронађемо шта је то? Да ли постоји неки извор више мудрости који нам може рећи истину у вези с тим питањем?
[Слика на 4. страни]
„Сваке године уништава се шумско подручје једнако читавој површини [Велике Британије]“
[Слика на 5. страни]
„Целог свог живота питам се зашто сам овде“