3. део
Јединствен извор узвишене мудрости
1, 2. Зашто треба да истражимо Библију?
1 Да ли је Библија запис о тој узвишеној мудрости? Да ли она може да нам пружи истините одговоре на важна питања која се односе на сврху живота?
2 Библија је сигурно вредна нашег истраживања. Један разлог је тај што је она најнеобичнија књига икада састављена, веома различита од било које друге књиге. Размотри следеће чињенице.
Најстарија, најшире дистрибуисана књига
3, 4. Колико је Библија стара?
3 Библија је најстарија књига икада написана, чији су делови састављени пре око 3 500 година. Она је много векова старија од било које друге књиге која се сматра светом. Прва од 66 књига које садржи била је написана око хиљаду година пре Буде и Конфуција и око две хиљаде година пре Мухамеда.
4 Историја записана у Библији иде назад до почетка људске породице и објашњава како је дошло до тога да будемо овде на Земљи. Она нас чак одводи до времена пре него што су били створени људи, пружајући нам чињенице о обликовању Земље.
5. Колико много древних манускрипата Библије постоји, у поређењу с древним световним записима?
5 Друге религиозне књиге, такође и нерелигиозне, имају само неколико копија својих старих манускрипата који још увек постоје. Око 11 000 руком писаних копија иблије или њених делова постоји на хебрејском и грчком, од којих неке датирају близу времена првобитног писања. Оне су преживеле иако су против Библије покушавани најконцентрисанији и најснажнији могући напади.
6. Колико је широко дистрибуисана Библија?
6 Исто тако, Библија је кудикамо најшире дистрибуисана књига у историји. Око три милијарде Библија или њених делова дистрибуисано је на око две хиљаде језика. Каже се да 98 посто људске породице може доћи до Библије на свом властитом језику. Ниједна друга књига не приближава се том тиражу.
7. Шта се може рећи о тачности Библије?
7 Поред тога, ниједна друга древна књига не може се упоредити с Библијом по тачности. Научници, историчари, археолози, географи, језички стручњаци, и други непрестано потврђују библијске извештаје.
Научна тачност
8. Колико је тачна Библија што се тиче научних ствари?
8 На пример, иако Библија није написана као научни уџбеник, она је у складу с правом науком кад се бави научним стварима. Али, друге древне књиге које се сматрају светима садрже научне митове, нетачности и директне лажи. Запази само четири од многих примера научне тачности Библије:
9, 10. Уместо да рефлектује ненаучна гледишта свог времена, шта је Библија рекла о потпори Земље?
9 Како се Земља држи у простору. У древна времена кад је Библија била писана, било је много спекулације о томе како се Земља држи у простору. Неку су веровали да Земљу подупиру четири слона која стоје на великој морској корњачи. Аристотел, грчки филозоф и научник из четвртог века пре н. е., научавао је да Земља никако не може да виси у празном простору. Уместо тога, он је научавао да су небеска тела причвршћена на површину чврстих, прозирних сфери, са сваком сфером смештеном унутар друге сфере. Земља је наводно била на најунутрашњијој сфери, а крајња сфера држала је звезде.
10 Ипак, уместо да рефлектује та измишљена, ненаучна гледишта која су постојала у време њеног писања, Библија је једноставно навела (око године 1473. пре н. е.): „[Бог је] земљу објесио ни на чем“ (Јов 26:7, Даничић-Караџић, наглашено од нас). У изворном хебрејском, реч која је овде употребљена за „ни на чем“ значи „ниједна ствар“ и ово је једини пут да се она појављује у Библији. Слику коју она приказује о Земљи која је окружена празним простором изучаваоци признају као изванредну визију за библијска времена. Theological Wordbook of the Old Testament (Теолошки речник Старог завета) каже: „Јов 26:7 изванредно приказује тада познати свет као обешен у простору, очекујући тиме будуће научно откриће.“
11, 12. Када су људи разумели истину из Јоба 26:7?
11 Та тачна изјава Библије претходила је Аристотелу више од 1 100 година. Ипак, Аристотелова гледишта су се и даље научавала као чињеница око 2 000 година након његове смрти! Коначно, године 1687. н. е., Сер Исак Њутн објавио је своја открића да се Земља држи у простору у односу на друга небеска тела узајамном привлачношћу, то јест, гравитацијом. Али, то је било скоро 3 200 година након што је Библија с елегантном једноставношћу изјавила да Земља виси „ни на чем“.
12 Да, пре скоро 3 500 година, Библија је тачно изјавила да Земља нема видљиву потпору, чињеница која је у складу с тек недавно сазнатим законима гравитације и кретања. „Како је Јов знао истину“, рекао је један изучавалац, „питање је које не могу тако лако решити они који поричу надахнуће Светог писма.“
13. Како су људи пре много векова гледали на облик Земље, али шта је променило њихово мишљење?
13 Облик Земље. The Encyclopedia Americana је рекла: „Најраније позната представа коју су људи имали о Земљи била је та да је она равна, чврста плоча у центру свемира... Концепт о лоптастој Земљи није био шире прихваћен све до Ренесансе.“ Неки рани морепловци чак су се бојали да би могли отпловити преко ивице равне Земље. Али, онда је увођење компаса и других побољшања омогућило дужа океанска путовања. Та „путовања открића“, објашњава друга енциклопедија, „показала су да је свет округао, а не раван како је већина људи веровала“.
14. Како је Библија описала облик Земље, и када?
14 Ипак, давно пре таквих путовања, пре око 2 700 година, Библија је рекла: „Он је који седи над кругом од земље“ (Исаија 40:22, наглашено од нас). Хебрејска реч која је овде преведена ’круг‘ такође може да значи „лопта“, на шта указују разни приручници. Зато други преводи Библије кажу: „кугла земаљска“ (Douay Version) и: „округла земља“ (Moffatt).
15. Зашто на Библију нису утицала ненаучна гледишта о Земљи?
15 Дакле, на Библију нису утицала ненаучна гледишта која су преовладавала у то време с обзиром на Земљину потпору и њен облик. Разлог је једноставан: Аутор Библије је Аутор свемира. Он је створио Земљу и зато треба да зна на чему она виси и какав је њен облик. Дакле, кад је надахнуо Библију, он се побринуо да у њу не буду укључена ненаучна гледишта, ма колико да су други у њих веровали у то време.
16. Како се састав живих бића слаже с библијском изјавом?
16 Састав живих бића: „Господ, Бог, створи човека од праха земаљскога“, наводи Постање 2:7. The World Book Encyclopedia каже: „Сви хемијски елементи од којих се састоје жива бића присутни су и у неживој материји.“ Зато се све основне хемикалије које сачињавају живе организме, укључујући човека, налазе и у самој земљи. То је у складу с библијском изјавом која идентификује материјал који је Бог употребио у стварању људи и свих других живих бића.
17. Шта је истина с обзиром на то како су постала жива бића?
17 „По врстама својим.“ Библија наводи да је Бог створио први људски пар и да затим од њих потичу сви други људи (Постање 1:26-28; 3:20). Она каже да је исти случај био и с другим живим бићима, као што су рибе, птице и сисари, да су настале „по врстама својим“ (Постање 1:11, 12, 21, 24, 25). То је управо оно што су научници пронашли у природном стварању, да свако живо биће долази од родитеља исте врсте. Не постоји изузетак. С обзиром на то, физичар Рејмо примећује: „Живот ствара живот; то се догађа све време у свакој ћелији. Али како је неживот створио живот? То је једно од највећих питања без одговора у биологији, а биолози до сада могу понудити само пука нагађања. Нежива материја је некако успела да постигне да се организује на живи начин... Међутим, аутор Постања имао је право.“
Историјска тачност
18. Шта један адвокат каже о историјској тачности Библије?
18 Библија садржи најтачнију древну историју од свих књига које постоје. Књига A Lawyer Examines the Bible (Адвокат истражује Библију) истиче њену историјску тачност на следећи начин: „Док баладе, легенде и лажна сведочанства настоје да сместе догађаје о којима се говори на неко удаљено место и у неко неодређено време, и тиме крше прва правила доброг заступања која ми адвокати учимо, да ’изјава мора дати време и место‘, библијске приче нам с крајњом прецизношћу дају датум и место онога о чему се говори.“
19. Како један извор коментарише библијске историјске детаље?
19 The New Bible Dictionary (Нови библијски речник) коментарише: „[Писац Дела апостола] ставља своју причу у оквир истовремене историје; његове странице пуне су указивања на градске судије, провинцијалне управитеље, вазалне краљеве, и сличне ствари, а те референце се увек изнова показују истинитим што се тиче места и времена о којима се ради.“
20, 21. Шта један изучавалац Библије каже о библијској историји?
20 Пишући у књизи The Union Bible Companion, С. Остин Алибон (S. Austin Allibone) каже: „Сер Исак Њутн... био је истакнут и као критичар древних списа, и с великом пажњом је испитивао Свето писмо. Какав је његов суд о томе? ’Налазим‘, каже он, ’сигурније ознаке аутентичности у Новом завету него у било којој профаној [световној] историји.‘ Др Џонсон каже да имамо више доказа да је Исус Христ умро на Калварији, као што је наведено у Еванђељима, него што имамо да је Јулије Цезар умро на Капитолу. Имамо их, заиста, много више.“
21 Тај извор додаје: „Питајте било кога ко тврди да сумња у истину историје Еванђеља који разлог има за веровање да је Цезар умро на Капитолу, или да је 800. године папа Лав III крунисао цара Карла Великог за цара Запада?... Како знате да је такав човек као Карло I [из Енглеске] икада живео, и да му је била одрубљена глава, и да је Оливер Кромвел постао владар уместо њега?... Сер Исаку Њутну се приписује откриће закона гравитације... Ми верујемо у све те тврдње о тим људима које су сада наведене; и то зато што имамо историјске доказе о њиховој истинитости... Ако неки, након излагања таквог доказа као што је овај, још увек одбијају да верују, напуштамо их као глупо тврдоглаве или безнадно неуке.“
22. Зашто неки одбијају да прихвате аутентичност Библије?
22 Затим тај извор закључује: „Шта ћемо, дакле, рећи о онима који, упркос обиљу доказа који су сада изнесени о аутентичности Светог писма, тврде да нису уверени?... Сигурно имамо разлога да закључимо да је срце пре него глава оно што је у заблуди; — да они не желе веровати ономе што понизује њихов понос и што ће их присилити да воде другачији живот.“
Унутрашњи склад и искреност
23, 24. Зашто је унутрашњи склад Библије тако необичан?
23 Замисли да се с писањем неке књиге почело за време Римског царства, да се наставило кроз средњи век и да се завршило у овом 20. веку, с многим различитим писцима који раде на њој. Какав би резултат очекивао кад би писци били тако различитих занимања као што су војници, краљеви, свештеници, рибари, пастири, и лекари? Да ли би очекивао да та књига буде складна и повезана? ’Тешко!‘ можда кажеш. Па, Библија је написана под тим околностима. Ипак, она је складна у својој целовитости, не само у свеобухватним концептима већ и у сићушним детаљима.
24 Библија је колекција од 66 књига коју је у периоду од 1 600 година написало око 40 различитих писаца, почињући 1513. пре н. е. и завршавајући 98. н. е. Писци су дошли из различитих друштвених слојева и занимања, а многи нису имали никакав контакт с другим писцима. Ипак, књига која је настала следи централну, повезану тему кроз цели свој садржај, као да ју је створио један разум. И насупрот веровању неких, Библија није производ Западне цивилизације, већ су је написали Оријенталци.
25. Коју тврдњу библијских писаца подупиру поштење и искреност Библије?
25 Док је већина древних писаца записивала само своје успехе и врлине, библијски писци су отворено признавали своје властите грешке, као и пропусте својих краљева и вођа. Бројеви 20:1-13 и Деутероном 32:50-52 бележе пропусте Мојсија, а он је написао те књиге. Јона 1:1-3 и 4:1 набрајају пропусте Јоне, који је написао те извештаје. Матеј 17:18-20; 18:1-6; 20:20-28; и 26:56 бележи лоше особине које су показали Исусови ученици. Тако поштење и искреност писаца Библије пружају подршку њиховој тврдњи да су надахнути од Бога.
Њено најизразитије обележје
26, 27. Зашто је Библија тако тачна у научним и другим стварима?
26 Сама Библија открива зашто је она тако тачна у научним, историјским и другим стварима и зашто је тако складна и поштена. Она показује да је Врховно Биће, свемоћни Бог, Створитељ који је начинио свемир, Аутор Библије. Он је само употребио људске библијске писце као своје писаре, подстичући их својом снажном активном силом да напишу оно на шта их је он надахнуо.
27 У Библији апостол Павле наводи: ’Цело је Писмо од Бога надахнуто и корисно је за учење, за уверавање, за поправљање, за поучавање у правди, да буде савршен човек Божји и способан за свако добро дело.‘ А апостол Павле такође је рекао: „Ви, примивши од нас реч Божјег проповедања, примисте је не као реч људску, него (као што заиста и јесте) као реч Божју“ (2. Тимотеју 3:16, 17; 1. Солуњанима 2:13).
28. Дакле, одакле долази Библија?
28 Дакле, Библија долази из ума једног Аутора — Бога. А својом снагом која улива страхопоштовање, њему је било једноставно да обезбеди да целовитост онога што је написано буде сачувана до нашег времена. О томе је водећи ауторитет у вези с библијским манускриптима, Сер Фредерик Кенјон, године 1940, рекао: „Одстрањен је и последњи темељ за сваку сумњу да је Писмо сачувано суштински онако како је било записано.“
29. Како се може приказати Божја способност да комуницира?
29 Људи имају способност да пошаљу радио и телевизијске сигнале на Земљу са хиљада километара у свемиру, чак и с Месеца. Свемирске сонде шаљу на Земљу физичке информације и слике са планета које су удаљене стотине милиона километара. Сигурно је да је човеков Створитељ, Створитељ радио таласа, у најмању руку могао учинити то исто. Заиста, за њега је било једноставно да употреби своју свемоћну снагу да би пренео речи и слике у умове оних које је изабрао да запишу Библију.
30. Да ли Бог жели да људи установе која је његова намера за њих?
30 Осим тога, постоје многе ствари у вези са Земљом и животом на њој које пружају доказ о Божјем интересовању за човечанство. Према томе, разумљиво је да би он желео да помогне људима да установе ко је он и која је његова намера за њих тако што би те ствари јасно изразио у једној књизи — трајном документу.
31. Зашто је надахнута порука која је записана далеко супериорнија од информација које се преносе усменом речју?
31 Узми у обзир и супериорност књиге чији је аутор Бог, у поређењу с информацијама које су људи преносили само усменом речју. Усмена реч не би била поуздана, пошто би људи парафразирали поруку и кроз известан временски период, њено значење било би искривљено. Они би преносили информације говорном речју у складу с властитим гледиштем. Али, много је мања вероватноћа да од Бога надахнути, трајни писани запис садржи грешке. Исто тако, књига може бити репродукована и преведена како би људи који читају различите језике могли да извуку корист из ње. Зар зато није разумно што је наш Створитељ употребио такво средство да обезбеди информације? Заиста, то је више него разумно, пошто Створитељ каже да је он урадио управо то.
Испуњено пророчанство
32-34. Шта Библија има што ниједна друга књига не садржи?
32 Поред тога, Библија носи знак божанског надахнућа на један јединствено изванредан начин: Она је књига пророчанстава која су се испунила и која настављају да се непогрешиво испуњавају.
33 На пример, уништење древног Тира, пад Вавилона, поновна изградња Јерусалима, и успон и пад краљева Медо-Персије и Грчке проречени су у важним детаљима у Библији. Та пророчанства била су тако тачна да су неки критичари покушали, али узалуд, рећи да су она била написана након што су се ти догађаји одиграли (Исаија 13:17-19; 44:27–45:1; Езекјел 26:3-6; Данијел 8:1-7, 20-22).
34 Пророчанства која је дао Исус у вези с уништењем Јерусалима 70. н. е. тачно су се испунила (Лука 19:41-44; 21:20, 21). А пророчанства о ’последњим данима‘ која су дали Исус и апостол Павле испуњавају се у детаље управо у нашем времену (2. Тимотеју 3:1-5, 13; Матеј 24; Марко 13; Лука 21).
35. Зашто библијско пророчанство може да дође само од Створитеља?
35 Ниједан људски ум, ма како да је интелигентан, не би тако тачно могао предвидети будуће догађаје. То би могао да уради само ум свемоћног и свемудрог Створитеља свемира, као што читамо у 2. Петровој 1:20, 21: „Ни једно пророштво Писма не може сваки по себи казивати, јер није никад пророштво донето вољом неког човека, него су проговорили свети Божји људи покренути Духом Светим.“
Она пружа одговор
36. Шта нам Библија говори?
36 Дакле, Библија на много начина доказује да је надахнута Реч Врховног Бића. Као таква, она нам говори зашто су људи на Земљи, зашто има тако много патње, куда идемо, и како ће се стање променити на боље. Она нам открива да постоји врховни Бог који је створио људе и Земљу с одређеном намером и да ће се његова намера испунити (Исаија 14:24). Библија нам такође открива шта је права религија и како је можемо пронаћи. Зато је она једини извор узвишене мудрости који нам може рећи истину о свим важним животним питањима (Псалам 146:3; Пословице 3:5; Исаија 2:2-4).
37. Које се питање мора поставити у вези с хришћанским светом?
37 Иако постоје обилни докази о аутентичности и истинитости Библије, да ли сви који кажу да је прихватају следе њене науке? На пример, узмимо у обзир нације које тврде да практикују хришћанство, то јест, хришћански свет. Оне много векова лако могу доћи до Библије. Али, да ли њихово размишљање и поступци заиста рефлектују Божју узвишену мудрост?
[Слике на 11. страни]
Сер Исак Њутн је веровао да се Земља држи у простору у односу на друга небеска тела помоћу гравитације
Слику коју Библија приказује о Земљи окруженој празним простором изучаваоци признају као изванредну визију за њено време
[Слика на 12. страни]
Неки рани морепловци чак су се бојали да би могли отпловити преко ивице равне Земље
[Слика на 13. страни]
Постоји више доказа да је постојао Исус Христ него да су живели Јулије Цезар, цар Карло Велики, Оливер Кромвел или папа Лав ІІІ
[Слика на 15. страни]
Испуњење пророчанстава која је Исус дао у вези с уништењем Јерусалима 70. н. е. потврђује Титов славолук у Риму