Изазов религиозне разноликости

ТОКОМ целог средњег века, грађани исте земље обично су практиковали исту религију. Све до самог краја 19. века Европа је познавала само неколико већих религија: католицизам и протестантизам на западу, православље и ислам на истоку, и јудаизам. Данас је разноликост, несумњиво, много уобичајенија у Европи и широм света. Непознате религије су пустиле корене, било тако што су их неки од домаћег становништва усвојили или тако што су их донели исељеници и избеглице.

Тако данас, у земљама као што су Аустралија, Британија, Немачка, Сједињене Америчке Државе и Француска, налазимо многе муслимане, будисте и хиндусе. Истовремено, Јеховини сведоци, као хришћани, активно служе у преко 239 земаља и територија. У 14 земаља број активних чланова износи преко 150 000. (Видите оквир „Јеховини сведоци светска религија“.)

Разноликост локалних религиозних пракси може за просветног радника представљати изазов. На пример, могу се поставити нека важна питања у вези с популарним прославама: да ли сваком ученику треба наметнути све прославе — без обзира на његову религију? Већина неће имати никакав приговор на такве прославе. Међутим, зар не би требало поштовати гледиште породица које припадају мањини? И постоји још један фактор који треба узети у обзир: у земљама где закон раздваја религију од државе и где се религиозна поука не треба укључити у наставни програм, зар не би било недоследно учинити такве прославе обавезнима у школи?

Рођендани

Неспоразуми могу чак настати и у вези с прославама које изгледају као да имају мало, или нимало везе с религијом. То је случај с рођенданима, који се славе у многим школама. Иако Јеховини сведоци поштују право других да славе рођендане, ви сте несумњиво добро свесни тога да они изабирају да у таквим прославама не учествују. Али можда нисте свесни из којих разлога су они и њихова деца одлучили да не узму учешћа у овим прославама.

Књига религија (Le livre des religions), енциклопедија која је нашироко распрострањена у Француској, назива овај обичај ритуалом и убраја га међу „световне обреде“. Иако се рођенданске прославе данас сматрају безазленим световним обичајем, оне у ствари вуку корене из паганизма.

The Encyclopedia Americana (издање из 1991.) наводи: „Стари свет Египта, Грчке, Рима и Персије славио је рођендане богова, краљева и племића.“ Аутори Ралф (Ralph) и Аделин Линтон откривају темељни разлог за то. У својој књизи Традиција рођендана (The Lore of Birthdays), они пишу: „Месопотамија и Египат, колевке цивилизације, такође су и прве земље у којима су мушкарци памтили и држали у части своје рођендане. У древним временима бележење датума рођења било је значајно првенствено због тога што је датум рођења био суштински битан за искрајање хороскопа.“ Ова директна повезаност с астрологијом јако се тиче свакога ко астрологију избегава због онога што Библија каже о њој (Исаија 47:13-15).

Онда, не изненађује што у Светској енциклопедији (The World Book Encyclopedia) читамо: „Рани хришћани нису славили Његово [Христово] рођење зато што су сматрали да је прослава било чијег рођења пагански обичај“ (том 3, страна 416).

С овим на уму, Јеховини сведоци изабирају да не учествују у рођенданским свечаностима. Свакако, рођење детета је срећан, диван догађај. Природно је да се сви родитељи радују кад њихова деца расту и када се развијају са сваком годином која прође. Јеховини сведоци такође проналазе велику радост у показивању своје љубави према породици и пријатељима тиме што им дарују поклоне и заједнички се проводе. Међутим, с обзиром на порекло рођенданских прослава, они више воле то да раде у неко друго време током године (Лука 15:22-25; Дела апостолска 20:35).

Божић

Божић се слави широм света, чак и у многим нехришћанским земљама. Пошто овај празник прихвата већина религија хришћанског света, може изгледати прилично изненађујуће да Јеховини сведоци изабирају да га не славе. Откуд то?

Као што многе енциклопедије јасно говоре, за Исусов рођендан је намерно изабран 25. децембар како би се подударио с једним римским паганским празником. Запазите следеће изјаве које су преузете из различитих референтних дела:

„Датум Христовог рођења није познат. Јеванђеља не указују нити на дан нити на месец“ (Нова католичка енциклопедија, том III, страна 656).

„Већина божићних обичаја који сада преовладавају у Европи, или који су забележени из ранијих времена, нису прави хришћански обичаји, већ пагански обичаји које је Црква апсорбовала или толерисала... Сатурналије у Риму пружиле су мустру за већину празничних обичаја у доба Божића“ (Енциклопедија религије и етике, Единбург, 1910, коју је уредио Џејмс Хејстингс, том III, стране 608, 609; Encyclopædia of Religion and Ethics — James Hastings).

„Божић се слави 25. децембра у свим хришћанским црквама још од четвртог века. У то време, то је био датум паганског зимскосолстицијског празника званог ’Рођење (латински, natale) Сунца‘, јер је изгледало као да се сунце поново рађало кад је дан још једном почео да се продужава. У Риму, Црква је усвојила овај изузетно популаран обичај... тиме што му је дала једно ново значење“ (Encyclopædia Universalis ⁄на француском⁄, 1968, том 19, страна 1375).

„Упоређивање с паганским прославама Sol Invictusa (Митре) утицало је на развој божићног празника. С друге стране, 25. децембар, будући дан зимског солстиција, спојен је са светлом које је кроз Христа продрло у свет, и тако је та симболика Sol Invictusa пренесена на Христа“ (Брокхаус енциклопедија ⁄на немачком⁄, том 20, страна 125).

Како су неки реаговали кад су сазнали чињенице о Божићу? Енциклопедија Британика примећује: „Године 1644. енглески пуританци су одлуком Парламента забранили било какво слављење или било какве религиозне службе, на темељу тога што је то [Божић] пагански празник, и заповедили су да се он држи као пост. Чарлс II је поново оживео ову светковину, али Шкоти су приањали уз пуританско гледиште.“ Рани хришћани нису славили Божић, а ни Јеховини сведоци га данас не славе нити узимају учешћа у активностима које су повезане с Божићем.

Међутим, Библија похвално говори о давању поклона или позивању породица и пријатеља на радостан оброк у неким другим приликама. Она охрабрује родитеље да васпитавају своју децу да буду истински дарежљива, уместо да дају поклоне само кад друштво то од њих очекује (Матеј 6:2, 3). Деца Јеховиних сведока се поучавају да буду толерантна и да имају поштовање, а то укључује и признавање права других да славе Божић. За узврат, они цене кад се поштује њихова одлука да не учествују у божићним прославама.

Остале прославе

Јеховини сведоци заузимају исти став према осталим религиозним или полурелигиозним празницима који се празнују у току школске године у различитим земљама, као што су Јунске свечаности у Бразилу, Богојављење у Француској, Карневал у Немачкој, Сетсубун у Јапану и Вече уочи Свих светих у Сједињеним Америчким Државама. С обзиром на ове или било које друге специфичне празнике који овде нису именовани, родитељи Сведоци или њихова деца сигурно ће радо одговорити на било која питања која бисте могли имати.