Моралне вредности које заслужују поштовање

РАНИ хришћани су били нарочито храбри. За време оштрих прогона у прва три века, многе од њих су пагански Римљани убили јер су одбијали да обожавају императора. Понекад је у арени био подигнут један олтар. Да би добили слободу, хришћани би морали у знак признања божанске природе императора само да спале онолико тамјана колико се ухвати с два прста. Међутим, мало њих је направило компромис. Већина је радије умрла него се одрекла своје вере.

У савремено доба, Јеховини хришћански сведоци заузимају сличан став у погледу политичке неутралности. На пример, историјска је чињеница њихов чврсти став у суочењу с нацизмом. Пре и за време Другог светског рата, приближно једна четвртина немачких Сведока изгубила је живот, углавном у концентрационим логорима, због тога што су остали неутрални и што су одбијали да кажу „хајл Хитлер“. Мала деца су на силу одвајана од својих родитеља Сведока. Упркос том притиску, млади су остали чврсти и одбили су да буду затровани небиблијским учењима која су други покушали да им наметну.

Поздрављање заставе

Јеховини сведоци данас, уопште узев, нису мета таквог огорченог прогонства. Па ипак, понекад као резултат савесне одлуке младих Сведока да не учествују у патриотским церемонијама, као што је поздрављање заставе, долази до неразумевања.

Деца Јеховиних сведока се поучавају да не одвраћају друге од поздрављања заставе; то сваки појединац треба да одлучи за себе. Међутим, став самих Сведока је чврст: они не поздрављају заставу ниједне нације. То сигурно није намењено томе да се покаже непоштовање. Они заиста поштују заставу сваке земље у којој живе, и то поштовање показују послушношћу према законима те земље. Они се никада не упуштају у било какве антивладине активности. У ствари, Сведоци верују да садашње људске владе сачињавају „поредак Божји“ (Ча) којем је Бог допустио да постоји. Тако они сматрају да су под божанском заповешћу да плаћају порезе и да поштују такве ’више власти‘ (Римљанима 13:1-7). То је у складу с Исусовом познатом изјавом: „Подајте дакле цару царево а божје Богу“ (Матеј 22:21).

’Али‘, неко може питати, ’зашто онда Јеховини сведоци не поштују заставу тиме што би је поздравили?‘ То је због тога што они на поздрављање заставе гледају као на чин обожавања, а обожавање припада Богу; они не могу с чистом савешћу обожавати било кога или било шта осим Бога (Матеј 4:10; Дела апостолска 5:29). Према томе, они цене кад просветни радници поштују ово уверење и дозвољавају деци Сведоцима да живе по својим веровањима.

Не изненађује то што у веровању да је поздрављање заставе повезано с обожавањем Јеховини сведоци нису сами, како показују следећи коментари:

„Прве заставе биле су скоро чисто религиозног карактера... Изгледа да се помоћ религије увек тражила да би се националним заставама пружила светост“ (наглашено од нас; Енциклопедија Британика).

„Застава је света, као и крст... Правила и уредбе које се односе на човеков став према националним стандардима користе снажне, изражајне речи, као што су: ’Служба застави‘... ’Одавање поште застави‘, ’Оданост застави‘“ (наглашено од нас; The Encyclopedia Americana).

„Хришћани су одбијали да... приносе жртве велеумљу [римског] цара — што би се грубо могло упоредити с данашњим одбијањем поздрављања заставе или понављања заклетве на верност... (Those About to Die/1958/, Данијела Маникса/Daniel P. Mannix/страна 135).

Још једном, Јеховини сведоци немају намеру да не поштују било коју владу или њене владаре тиме што одбијају да поздраве заставу. То је само ствар да се они неће, у чину обожавања, поклонити или поздравити неки лик који представља државу. Они на то гледају као на став који су у библијским временима заузела тројица јеврејских младића који су одбили да се поклоне пред кипом што је краљ Навуходоносор подигао у долини Дура (Данило, 3. поглавље). Дакле, док други поздрављају заставу и заклињу се на верност, деца Јеховиних сведока се поучавају да следе своју библијски обликовану савест. Тако ће се она тихо и с поштовањем уздржати од учествовања. Из сличних разлога, деца Сведоци изабирају да немају учешћа кад се певају или свирају националне химне.

Право родитеља̂

Данас, већина земаља поштује право родитеља̂ да својој деци пруже религиозну поуку у складу са својим уверењима. Све религије подупиру то право, што је илустровано канонским правом које је још увек на снази у Католичкој цркви: „Тиме што су дали живот својој деци, родитељи су под врло стриктном обавезом да их образују, и имају право да то учине; због тога првенствено родитељима приличи да својој деци пруже хришћанско образовање у складу с доктрином Цркве“ (Канон 226).

Јеховини сведоци не траже ништа више. Као брижни родитељи, они покушавају да у своју децу усаде истинске хришћанске вредности и да у њима укорене љубав према ближњем и поштовање према туђем власништву. Они желе да следе савет који је апостол Павле дао хришћанима у Ефесу: „Родитељи, немојте се опходити према својој деци на такав начин да их разљутите. Уместо тога, одгајајте их уз хришћанску дисциплину и поуку“ (Ефесцима 6:4, Today’s English Version).

Религиозно раздељени домови

У неким породицама, само један родитељ је Јеховин сведок. У таквој ситуацији, родитељ Сведок се охрабрује да призна право родитеља који није Сведок да такође поучава децу у складу са својим религиозним уверењима. Деца изложена различитим религиозним гледиштима доживљавају мало, или нимало лоших последица.a У пракси, сва деца морају одлучити коју ће религију следити. Природно, не изабирају сви млади да следе религиозне принципе својих родитеља, били они Јеховини сведоци или не.

Право деце на слободу савести

Такође треба да знате да Јеховини сведоци придају велики значај појединачној хришћанској савести (Римљанима, 14. поглавље). Конвенција о правима детета, коју је 1989. усвојила Генерална скупштина Уједињених нација, признаје право детета на „слободу мисли, савести и религије“ и право да слободно изрази своје мишљење и да то мишљење буде узето у обзир у било којој ствари или поступку што се тиче детета.

Не постоје два потпуно иста детета. Према томе, разумно је да можете очекивати неке варијације у одлукама које млади Сведоци или други ученици доносе кад су у питању извесне активности и задаци у школи. Верујемо да се и ви такође слажете с начелом о слободи савести.