Кад је неки члан породице болестан

1, 2. Како је Сотона употребио трагедију и болест у покушају да сломи Јовов интегритет?

ЧОВЕК Јов сигурно мора бити убројан међу оне који су се радовали срећном породичном животу. Библија га назива ’највиђенијим од свих синова Истока‘. Он је имао седам синова и три кћери, укупно десеторо деце. Такође је имао средстава да се добро брине за своју породицу. Што је најважније, он је преузимао вођство у духовним активностима и био је заинтересован за положај своје деце пред Јеховом. Све то довело је до тесних и срећних породичних веза (Јов 1:1-5).

² Јовове прилике нису измакле пажњи Сотоне, заклетог непријатеља Јехове Бога. Сотона, који непрестано тражи начине да сломи интегритет Божјих слугу, напао је Јова тако што је уништио његову срећну породицу. Затим је ’ударио Јова злим приштем од пете до темена‘. Тако се Сотона надао да ће помоћу трагедије и болести сломити Јовов интегритет (Јов 2:6-8).

3. Какви су били симптоми Јовове болести?

³ Библија не пружа медицински назив Јовове болести. Ипак, она нам говори о симптомима. Његово тело је било покривено црвима, а на његовој кожи која се распадала формирале су се красте. Јовов дах је био одвратан, а његово тело је заударало. Раздирао га је бол (Јов 7:5; 19:17, NW; 30:17, 30). Јов је у агонији сео у пепео и гребао се комадом разбијеног земљаног суда (Јов 2:8). Заиста јадан призор!

4. Какво искуство с времена на време има свака породица?

⁴ Како би ти реаговао кад би био погођен једном таквом озбиљном болешћу? Данас Сотона не погађа Божје слуге болешћу као што је то учинио Јову. Па опет, с обзиром на људску несавршеност, стресове свакодневног живота и све лошију средину у којој живимо, једноставно морамо очекивати да ће се с времена на време чланови породице разболети. Упркос превентивним мерама које можда предузимамо, сви смо ми подложни болести, иако ће мало ко трпети у толикој мери као Јов. Кад болест нападне наш дом, то заиста може бити изазов. Погледајмо зато како нам Библија помаже да се суочимо с тим посвудашњим непријатељем човечанства (Проповедник 9:11; 2. Тимотеју 3:16).

ШТА ТИ МИСЛИШ О ТОМЕ?

5. Како чланови породице обично реагују у случајевима привремене болести?

⁵ Увек је тешко кад се, из било ког разлога, наруши нормална рутина живота, а то је посебно случај ако је то нарушавање изазвано дуготрајном болешћу. Чак и нека краткотрајна болест захтева измене, уступке и жртве. Здрави чланови породице можда морају да ћуте да би омогућили болеснику да се одмори. Можда морају да се одрекну извесних активности. Па ипак, у већини породица чак и мала деца имају саосећања према болесном брату, сестри или родитељу, иако можда повремено морају да се опомену да буду обзирна (Колошанима 3:12). У случају привремене болести, породица је обично спремна да уради оно што је потребно. Осим тога, сваки члан породице се нада да би се према њему показала слична обзирност ако би се он или она разболели (Матеј 7:12).

6. Какве се реакције понекад виде ако је члан породице погођен озбиљном, дуготрајном болешћу?

⁶ Међутим, шта ако је болест веома озбиљна и ако су нарушавања драстична и дуготрајна? На пример, шта ако је неко у породици парализован због мождане капи, онеспособљен Алцхајмеровом болешћу или ослабљен неком другом болешћу? Или шта ако је неки члан породице погођен менталном болешћу, као што је шизофренија? Уобичајена почетна реакција је сажаљење — туга што онај кога волимо толико пати. Међутим, након сажаљења могу уследити друге реакције. Кад чланови породице установе да их болест једне особе веома много погађа и да ограничава њихове слободе, они могу осетити огорчење. Можда се питају: „Зашто то мора да ми се догоди?“

7. Како је Јовова жена реаговала на његову болест, и шта је очигледно заборавила?

⁷ Изгледа да је нешто слично пролазило кроз мисли Јовове жене. Присети се, она је већ била доживела губитак своје деце. Док су се одвијали ти трагични догађаји, она је несумњиво осећала све већу збуњеност. Коначно, кад је видела како је њен некада активан и крепак муж погођен мучном, одвратном болешћу, изгледа да је изгубила из вида битан фактор који је засењивао све трагедије — однос који су она и њен муж имали с Богом. Библија каже: „Рече му [Јову] жена његова; Још устрајеш у доброћудности својој! Проклињи Бога и умри!“ (Јов 2:9).

8. Кад је неки члан породице веома болестан, који ће стих помоћи другим члановима породице да задрже исправно гледиште?

⁸ Многи се осећају фрустрирано, чак љутито, кад се њихов живот из корена промени због болести неког другог. Па ипак, хришћанин који резонује о тој ситуацији на крају треба да увиди да му то пружа прилику да покаже истинитост своје љубави. Права љубав је „стрпљива, пуна доброте ... [и] није користољубива ... све подноси, увек верује, сваку наду чува, све сноси“ (1. Коринћанима 13:4-7). Према томе, уместо да дозволимо да нама овладају негативна осећања, неопходно је да урадимо све што можемо да их држимо под контролом (Пословице 3:21).

9. Каква засигурања могу породици помоћи духовно и емоционално кад је неки члан озбиљно болестан?

⁹ Шта може да се учини да би се сачувало духовно и емоционално добро породице кад је један њен члан озбиљно болестан? Наравно, свака болест захтева своју специфичну негу и лечење, и не би било подесно да се у овој публикацији препоручују било које процедуре медицинског или кућног лечења. Међутим, у духовном смислу, Јехова „прихвата све који падају“ (Псалам 145:14). Краљ Давид је писао: „Благо ономе који се за сироте брине! њега ће Господ у зли дан избавити. Господ ће га гледати и живот му чувати! ... Господ ће га болна на одру крепити“ (Псалам 41:2-4). Јехова одржава своје слуге на духовном животу, чак и кад су емоционално искушани изнад својих граница (2. Коринћанима 4:7). Многи чланови породице који се суочавају с озбиљном болешћу у свом домаћинству понављају речи псалмисте: „У великој сам жалости; оживи ме, Господе, по речи својој!“ (Псалам 119:107).

ИСЦЕЉУЈУЋ ДУХ

10, 11. (а) Шта је битно да би се породица успешно суочила с болешћу? (б) Како се једна жена суочила с болешћу свог мужа?

¹⁰ „Дух човека у болести подржава“, каже једна библијска пословица, „али дух оборен ко ће подигнути?“ (Пословице 18:14). Траума може погодити дух породице као и „дух човека“. Ипак, „мирно срце живот јесте телу“ (Пословице 14:30). Да ли ће се породица успешно суочити с озбиљном болешћу или неће у великој мери зависи од става, или духа њених чланова. (Упореди с Пословицама 17:22.)

¹¹ Једна хришћанка је морала да поднесе да гледа како је њен муж ослабљен можданим ударом само шест година након што су се узели. „Говор мог мужа је био страшно нарушен и постало је скоро немогуће да се разговара с њим“, присећа се она. „Требало ми је веома много душевног напора да покушам да разумем шта се борио да каже.“ Замисли такође душевну патњу и фрустрацију коју је сигурно доживљавао њен муж. Шта је тај пар радио? Иако су живели доста далеко од хришћанске скупштине, та сестра је радила све што је могла да би остала духовно јака тиме што је држала корак са свим најновијим организационим информацијама као и са сталним приливом духовне хране у часописима Кула стражара и Пробудите се!. То јој је пружало духовну снагу да се брине за свог драгог мужа до његове смрти четири године касније.

12. Као што је видљиво у Јововом случају, како болесник понекад доприноси?

¹² У Јововом случају управо је он, који је погођен, остао јак. „Добро смо примили од Бога, а зло зар да не примамо?“, питао је он своју жену (Јов 2:10). Зато не чуди што је ученик Јаков касније навео Јова као изванредан пример стрпљивости и подношења! У Јакову 5:11 читамо: „Трпљење Јобово чусте, и крај који му удели Господ видесте. Јер је Господ милосрдан и смилује се.“ Слично томе, и данас је у многим случајевима храбар став болесног члана породице помогао другима у домаћинству да задрже позитивно становиште.

13. Шта породица која доживљава озбиљну болест не сме да упоређује?

¹³ Већина оних који морају да се носе с болешћу у породици слаже се да није необично да је члановима породице у почетку тешко да се суоче с чињеницама. Они такође указују да је изузетно важан начин на који неко гледа на ту ситуацију. У почетку је можда тешко извршити промене и прилагођавања у кућној рутини. Али, ако се особа заиста потруди, она се може навикнути на нову ситуацију. Код тога је важно да своје околности не упоређујемо с околностима других који немају болест у породици, мислећи да је њима лакше и да ’то једноставно није поштено!‘ У ствари, нико заиста не зна какве терете други морају да носе. Сви хришћани налазе утеху у Исусовим речима: „Дођите к мени ви сви који се трудите и који сте оптерећени, и ја ћу вам одмор дати“ (Матеј 11:28).

ПОСТАВИТИ ПРИОРИТЕТЕ

14. Како се могу поставити исправни приоритети?

¹⁴ Упркос озбиљној болести, било би добро да породица задржи на уму надахнуте речи: „[Намере] тврдо стоје гдје је много савјетника“ (Приче Соломунове 15:22, ДК). Да ли би чланови породице могли да се састану и разговарају о ситуацији коју је изазвала болест? Сигурно би било подесно да се то учини уз молитву и да се у Божјој Речи потражи вођство (Псалам 25:4). Шта треба осмотрити у таквом разговору? Па, треба донети медицинске, финансијске и породичне одлуке. Ко ће се бринути за основну негу? Како породица може сарађивати у пружању подршке тој нези? Како ће ти договори утицати на сваког члана породице? Како ће бити збринуте духовне и друге потребе главног старатеља?

15. Какву подршку Јехова пружа породицама које доживљавају озбиљну болест?

¹⁵ Усрдна молитва за Јеховино вођство, медитирање о његовој Речи и храбро држање пута на који указује Библија често доводи до благослова изнад наших очекивања. Болест неког члана породице можда неће увек попустити. Али, ослањање на Јехову увек води до најбољег исхода у било којој ситуацији (Псалам 55:23). Псалмиста је писао: „Прихвати ме, Господе, милост твоја. Кад се у срцу моме умноже бриге, утехе твоје ублажују душу моју“ (Псалам 94:18, 19; види такође Псалам 63:7-9).

ПОМАГАТИ ДЕЦИ

16, 17. Које се тачке могу истаћи кад се с малом децом разговара о болести брата или сестре?

¹⁶ Озбиљна болест може проузроковати проблеме за децу у породици. Важно је да родитељи помажу деци да разумеју потребе које су се појавиле и шта она могу учинити да би помогла. Ако се разболело дете, браћи и сестрама се мора помоћи да разумеју да додатна пажња и брига коју прима болесник не значи да се друга деца мање воле. Уместо да дозволе да се развије огорчење или ривалство, родитељи могу помоћи другој деци да формирају теснију везу међу собом и да имају истинску наклоност док сарађују у поступању у ситуацији коју је изазвала болест.

¹⁷ Мала деца обично спремније реагују кад родитељи апелују на њихова осећања него кад опширно или компликовано објашњавају здравствено стање. Зато им се може донекле представити кроз шта пролази болесни члан породице. Ако здрава деца виде како болест спречава болесника да чини многе ствари које су за њих саме сасвим нормалне, вероватније је да ће имати више „братске љубави“ и да ће бити ’милосрдна‘ (1. Петрова 3:8).

18. Како се старијој деци може помоћи да разумеју проблеме које изазива болест, и како би то њима могло да користи?

¹⁸ Старијој деци треба помоћи да разумеју да постоји тешка ситуација и да то захтева жртве од стране свих у породици. Уз плаћање лекара и медицинских рачуна, родитељи можда не могу да се брину за другу децу како би то она желела. Хоће ли се деца љутити на то и осећати да су нечега лишена? Или ће разумети ситуацију и бити спремна да учине потребне жртве? Много зависи од начина на који се разговара о тој ствари и духа који се негује у породици. Заиста, у многим породицама је болест неког члана породице помогла да се деца васпитају да следе Павлов савет: „Ништа не чините за пркос или за празну славу, него понизност нека чини да сматрате друге већим од себе. И сваки од вас уместо да гледа само своју корист, нека узме у обзир и туђу корист“ (Филипљанима 2:3, 4).

КАКО ГЛЕДАТИ НА МЕДИЦИНСКО ЛЕЧЕЊЕ

19, 20. (а) Какве одговорности носе поглавари породице кад је неки члан породице болестан? (б) Премда није неки медицински приручник, на који начин Библија пружа вођство у поступању с болешћу?

¹⁹ Уравнотежени хришћани не приговарају медицинском лечењу све док оно није супротно Божјем закону. Кад се неки члан њихове породице разболи, они брзо траже помоћ да би болеснику олакшали патњу. Па ипак, можда постоје противречна професионална мишљења која се морају одвагнути. Поред тога, у задњим годинама се појављују нове болести и нови поремећаји, а за многе од њих не постоји опште прихваћена метода лечења. Понекад је тешко добити чак и тачне дијагнозе. Шта, онда, хришћанин треба да уради?

²⁰ Премда је један писац Библије био лекар а апостол Павле је свом пријатељу Тимотеју пружио користан медицински савет, Писмо је морални и духовни водич, а не неки медицински приручник (Колошанима 4:14; 1. Тимотеју 5:23). Зато у питањима медицинског лечења, поглавари хришћанске породице морају доносити властите уравнотежене одлуке. Можда могу сматрати да треба да добију више професионалних мишљења. (Упореди с Пословицама 18:17.) Они ће сигурно желети најбољу доступну помоћ за свог болесног члана породице, и већина то тражи међу редовним лекарима. Некима је лакше с алтернативним здравственим терапијама. И то је лична одлука. Ипак, кад решавају здравствене проблеме, хришћани не престају да допуштају да ’реч Божја буде жижак њиховој нози и светлост њиховој стази‘ (Псалам 119:105). Они и даље следе смернице изложене у Библији (Исаија 55:8, 9). Зато се они клоне дијагностичких метода које миришу на спиритизам и избегавају третмане који крше библијска начела (Псалам 36:10; Дела апостолска 15:28, 29; Откривење 21:8).

21, 22. Како је једна Азијаткиња резоновала о једном библијском начелу, и како се одлука коју је она донела показала исправном у њеној ситуацији?

²¹ Осмотримо случај једне младе Азијаткиње. Неко време након што је почела да учи о Библији кроз проучавање с једним Јеховиним сведоком, она је прерано родила женску бебу која је имала само 1 470 грама. Та жена је била страшно погођена кад јој је лекар рекао да ће беба бити тешко ретардирана и да никада неће моћи да хода. Он јој је саветовао да бебу преда у један санаторијум. Њен муж је био несигуран у свему томе. Коме је могла да се обрати?

²² Она каже: „Сећам се да сам из Библије сазнала да су ’деца наслеђе које од Бога долази; награда је плод утробе материне‘ “ (Псалам 127:3). Одлучила је да то „наслеђе“ однесе кући и брине за њега. У почетку је било тешко, али уз помоћ хришћанских пријатеља из локалне скупштине Јеховиних сведока, та жена је могла да изађе на крај и обезбеди детету специјалну помоћ која је била потребна. Дванаест година касније, то дете је ишло на састанке у Дворану Краљевства и тамо је уживало у друштву младих. Мајка коментарише: „Тако сам захвална што су ме библијска начела навела да учиним оно што је исправно. Библија ми је помогла да задржим чисту савест пред Јеховом Богом а не да жалим до краја свог живота.“

23. Какву утеху Библија пружа болеснима и онима који брину за њих?

²³ Болест нас неће пратити заувек. Пророк Исаија је унапред указао на време кад „нико од житеља не говори: Болестан сам“ (Исаија 33:24). То обећање ће се испунити у новом свету који се брзо приближава. Међутим, до тада морамо да живимо с болешћу и смрћу. На срећу, Божја Реч нам пружа вођство и помоћ. Темељна правила понашања која пружа Библија су трајна и она надмашују гледишта несавршених људи која се стално мењају. Зато се мудра особа слаже с псалмистом који је писао: „Савршен је закон Господњи, — он душу крепи. Сведочанство Господње је верно, — даје мудрост невиноме. ... Све су пресуде Господње истините и праведне. ... Ко их држи, велику награду има“ (Псалам 19:8, 10, 12).