Тактично али одлучно

ТАКТИЧНОСТ је способност да се према другима опходимо без вређања. Ту би спадало да знамо како и када нешто треба да кажемо. То не значи да морамо компромитовати оно што је исправно или искривити чињенице. Тактичност не треба мешати са страхом од човека (Посл. 29:25).

Плод духа представља најбољи темељ за тактичност. Стога особа која је мотивисана љубављу не жели да иритира друге; она жели да им помогне. Онај ко је љубазан и благе нарави понаша се обзирно. Особа која је мирољубива тражи начине на које може унапређивати добре односе с другима. Чак и када су људи груби у својим манирима, онај ко је дуготрпљив остаје миран (Гал. 5:22, 23).

Међутим, како год да се презентује библијска порука, неки ће се наљутити. Због тога што је већина Јевреја из првог века имала зло срце, њима је Исус Христ био „камен спотицања и стена саблазни“ (1. Петр. 2:7, 8). Исус је у вези са својим делом објављивања Краљевства рекао: „Ја сам дошао да запалим ватру на земљи“ (Лука 12:49). Порука о Јеховином Краљевству, која укључује и то да људи треба да признају суверенитет свог Створитеља, и даље је актуелно питање с којим се човечанство суочава. Многи се љуте на вест да ће Божје Краљевство ускоро уклонити садашњи зли систем ствари. Ипак, ми смо послушни Богу и зато и даље проповедамо. Међутим, док то чинимо, имамо на уму библијски савет: „Ако је могуће, колико до вас стоји, будите у миру са свим људима“ (Римљ. 12:18).

Тактични док сведочимо. Постоје многе околности у којима другима говоримо о истини. Наравно, то радимо када смо у служби на терену, али такође тражимо подесне прилике када смо с рођацима, колегама на послу и школским друговима. У свим тим ситуацијама потребна је тактичност.

Ако поруку о Краљевству презентујемо тако да други имају осећај да им држимо придике, то ће их можда вређати. Када нису затражили помоћ и када можда сматрају да им она није потребна, могу се увредити на било који наговештај да треба да се поправе у нечему. Како можемо избећи да оставимо погрешан утисак? У томе нам може помоћи ако научимо како да пријатељски разговарамо.

Настој да започнеш разговор тако што ћеш покренути неку тему која занима саговорника. Ако је то рођак, колега или школски друг, можда већ знаш шта га занима. Чак и ако ту особу никада раније ниси срео, можеш споменути нешто што си чуо у вестима или прочитао у новинама. Такве теме обично садрже нешто о чему размишљају многи људи. Када радиш од куће до куће, запажај детаље. Кућни украси, играчке у дворишту, религиозни предмети и налепнице на колима паркираним испред куће, могу пружити даљње показатеље тога што занима станара. Када изађе на врата, слушај шта он каже. То ће или потврдити или побити твоје закључке о томе шта га занима и какво гледиште има, и указаће на то шта још треба да узмеш у обзир да би дао сведочанство.

Док разговор одмиче, саопшти мисли из Библије и библијске литературе које се односе на тему о којој разговарате. Међутим, немој доминирати разговором (Проп. 3:7). Укључи станара у разговор, ако жели да разговара. Покажи да тебе занимају његова гледишта и његово мишљење. То могу бити кључне ствари које су ти потребне да би био тактичан.

Пре него што нешто кажеш, размисли како ће то звучати другој особи. Пословице 12:8 похваљују ’разборита уста‘ (NW). Хебрејски израз који је овде употребљен повезан је са увидом и проницљивошћу. Према томе, разборитост укључује опрез и уздржаност у говору, и она је резултат размишљања о нечему с циљем да се мудро поступа. У том истом поглављу Пословица, у 18. стиху, даје се упозорење да не ’говоримо лакомислено, као кад мач пробада‘. Могуће је да заступамо библијску истину а да при томе никога не увредимо.

Једноставно показивање обзирности приликом избора речи може ти помоћи да избегнеш да непотребно поставиш неку баријеру. Ако спомињање речи „Библија“ ствара баријеру, могао би употребити изразе као што су „свети списи“ или „књига која је до сада објављена на преко 2 000 језика“. Ако се осврћеш на Библију, могао би питати особу шта она мисли о Библији и затим узети у обзир њене коментаре током вашег даљњег разговора.

Бити тактичан често укључује и то да утврдимо када је право време да нешто кажемо (Посл. 25:11). Можда се нећеш сложити са свиме што друга особа каже, али нема потребе да расправљаш око сваког небиблијског гледишта које она изрази. Гледај да станару не кажеш све одједном. Исус је рекао својим ученицима: „Још имам много тога да вам кажем, али сада то не можете носити“ (Јов. 16:12).

Кад год је могуће, искрено похвали своје саговорнике. Чак и када је станар склон полемици, можда га ипак можеш похвалити што заступа извесно гледиште. То је урадио и апостол Павле када је говорио филозофима на Ареопагу у Атини. Они су му ’противречили‘. Како је Павле успео да каже оно што је хтео, а да их не увреди? Мало пре тога он је приметио многе олтаре које су они саградили својим боговима. Уместо да осуди Атињане што обожавају идоле, он их је тактично похвалио за њихова снажна религиозна осећања. Рекао је: „Видим да се у свему некако више бојите божанстава него други.“ Овакав приступ му је отворио пут да изнесе своју поруку о истинитом Богу. Резултат је био да су неки постали верници (Дела 17:18, 22, 34).

Када станар нешто приговори, немој реаговати бурно. Буди сталожен. На приговоре гледај као на прилике да стекнеш увид у то како та особа размишља. Можеш рећи да ти је драго што износи своја гледишта о неким стварима. Шта ако отресито каже: „Ја имам своју религију“? Тактично можеш питати: „Да ли сте били религиозни целог свог живота?“ Након што одговори, реци: „Шта мислите, да ли ће икада сви људи припадати само једној религији?“ Тиме можеш отворити врата за даљњи разговор.

Када имамо исправно гледиште о себи самима, то нам може помоћи да будемо тактични. Ми смо чврсто убеђени да су Јеховини путеви исправни и да је његова Реч истинита. О тим стварима говоримо са уверењем. Али нема разлога да будемо самоправични (Проп. 7:15, 16). Ми смо захвални што познајемо истину и што имамо Јеховин благослов, али добро знамо да његово признање имамо због његове незаслужене доброте и наше вере у Христа, а не због наше властите праведности (Еф. 2:8, 9). Свесни смо да стално треба да ’испитујемо да ли смо у вери, да проверавамо сами себе‘ (2. Кор. 13:5). И зато, када разговарамо с људима о томе да треба да се повинују Божјим захтевима, библијске савете понизно примењујемо и на себе. Није на нама да судимо свом ближњем. Јехова је „сав суд поверио Сину“, и пред његовом судском столицом морамо одговарати за оно што радимо (Јов. 5:22; 2. Кор. 5:10).

С породицом и сухришћанима. Није довољно да будемо тактични само када смо у служби на терену. Пошто тактичност представља једну фасету плода Божјег духа, треба да будемо тактични и код куће, када смо с члановима породице. Љубав ће нас подстаћи да имамо обзира према туђим осећањима. Муж краљице Јестире није обожавао Јехову, али је она ипак показала поштовање према њему и велику разборитост када му је говорила о стварима које се тичу Јеховиних слугу (Јест. погл. 3-8). У неким случајевима, тактичност у опхођењу с члановима породице који нису Сведоци може изискивати да им пут истине препоручујемо својим понашањем, а не објашњавањем наших веровања (1. Петр. 3:1, 2).

Слично томе, чињеница да добро познајемо чланове скупштине не значи да према њима можемо бити груби или нељубазни. Не смемо резоновати тако да они треба да нас трпе само зато што су зреле особе. Не смемо се ни изговарати речима: „Па, шта ћу кад сам такав.“ Ако видимо да својим начином говора вређамо друге, свакако треба да се мењамо. ’Жарка љубав према другоме‘ треба да нас подстакне да „чинимо добро... онима који су нам сродни по вери“ (1. Петр. 4:8, 15; Гал. 6:10).

Када говориш публици. Они који говоре с подијума такође треба да буду тактични. Они који седе у публици различитог су порекла и имају различите животне околности. Нису сви у истој фази духовног развоја. Неки су у Дворани Краљевства можда први пут. Други можда пролазе кроз неки посебно стресан период, за шта говорник и не зна. Шта ти као говорнику може помоћи да избегнеш да повредиш своје слушаоце?

У складу са саветом који је апостол Павле дао Титу, нека твој циљ буде да ’не говориш лоше ни о коме, да будеш разуман, и да показујеш сваку благост према свим људима‘ (Титу 3:2). Пази да не опонашаш свет што се тиче коришћења израза којима се деградирају људи друге боје коже, који говоре други језик или су друге националности (Откр. 7:9, 10). Отворено изнеси Јеховине захтеве и покажи зашто је мудро да се они примењују; ипак, пази да не омаловажаваш оне који још увек не ходе у потпуности Јеховиним путем. Уместо тога, охрабри све да разаберу шта је Божја воља и да раде оно што се њему свиђа. Савет је лакше прихватити када је попраћен срдачном и искреном похвалом. Својим начином говора и тоном гласа, покажи да имаш братску наклоност — нешто што сви ми треба да имамо међу собом (1. Сол. 4:1-12; 1. Петр. 3:8).