Делотворно користити питања

ПОШТО питања захтевају одговоре — било усмене или у мислима — она ти помажу да своје слушаоце подстакнеш на учешће. Питања ти могу помоћи да започнеш разговоре и да имаш корисну размену мисли. Као говорник и учитељ, ти можеш користити питања да би изазвао занимање, да би некоме помогао да размишља о некој теми, или да би дао додатни нагласак ономе што кажеш. Када добро користиш питања, ти подстичеш друге да активно размишљају уместо да пасивно слушају. Имај у мислима одређени циљ, и своја питања постављај тако да те воде том циљу.

Да би подстакао на разговор. Када си у служби на терену, запажај прилике у којима можеш да позовеш људе да се изјасне, ако то желе.

Многи Сведоци започињу занимљиве разговоре тако што једноставно питају: „Да ли сте се икада питали...?“ Када изаберу неко питање о коме многи људи размишљају, они готово увек уживају у служби на терену. Чак и када друга особа није размишљала о том питању, оно може изазвати знатижељу. Разне теме могу се увести помоћу питања као што су: „Шта мислите...?“, „Шта бисте ви рекли о...?“ и „Да ли верујете...?“

Када је јеванђелизатор Филип пришао једном етиопском дворанину који је наглас читао Исаијино пророчанство, он је једноставно питао: „Да ли разумеш то што читаш?“ (Дела 8:30). Ово питање је отворило пут Филипу да објасни истине о Исусу Христу. Користећи неко слично питање, неки данашњи Сведоци су пронашли људе који су заиста жудели за тим да јасно разумеју библијску истину.

Када им даш прилику да изразе своје мишљење, многи људи ће бити спремнији да те саслушају. Након што поставиш питање, пажљиво слушај. Буди љубазан а не критички настројен док допушташ другој особи да одговори. Искрено је похвали кад год је то могуће. У једној прилици, када је један писмозналац „паметно одговорио“, Исус га је похвалио и рекао: „Ниси далеко од Божјег краљевства“ (Мар. 12:34). Чак и ако не делиш мишљење те особе, можеш рећи да ти је драго што се изјаснила. На основу онога што је рекла можеш запазити известан став који треба да узмеш у обзир док јој преносиш библијску истину.

Да би увео важне мисли. Када говориш пред групом људи или разговараш само с једном особом, пробај да користиш питања која их припремају за важне мисли. Води рачуна да твоја питања обухватају ствари које истински занимају твоје слушаоце. Можеш користити и питања која буде знатижељу, зато што одговор на њих није тако очигледан. Ако направиш кратку паузу након што поставиш неко питање, твоји слушаоци ће вероватно с још већим занимањем слушати оно што следи.

Пророк Михеј је у једној прилици користио пуно питања. Након што је питао шта Бог очекује од оних који га обожавају, тај пророк је поставио још три питања, а свако од њих је укључивало и могући одговор. Сва та питања припремају читаоце за дубоки одговор којим је он завршио овај део своје дискусије (Мих. 6:6-8). Да ли би и ти могао урадити нешто слично док поучаваш друге? Пробај.

Да би резоновао о некој теми. Питања се могу користити и да би се другима помогло да увиде зашто је неки аргуменат логичан. Јехова је то урадио када је изрицао једну оштру осуду над Израелом, као што је показано у Малахији 1:2-10. Најпре им је рекао: „Волео сам вас.“ Они нису ценили ту љубав, и зато је он питао: „Не беше ли Исав брат Јакову?“ Јехова је затим указао на опустошено стање Едома као на доказ да Бог није волео тај народ због његове злобе. Након тога је дао поређења у која је понегде убацио питања, да би истакао како Израел није исправно реаговао на његову љубав. Нека питања су тако формулисана као да их постављају неверни свештеници. Друга су питања која Јехова поставља тим свештеницима. Овај дијалог буди емоције и заокупља нашу пажњу; логика је необорива; порука је незаборавна.

Неки говорници на сличан начин делотворно користе питања. Иако се можда не очекује никакав усмени одговор, слушаоци својим мислима учествују, као да су саговорници у једном дијалогу.

Када водимо библијске студије, ми користимо једну методу која и од студента изискује да учествује. Наравно, боље је када студент једноставно не понавља штампане одговоре. Љубазним тоном постављај помоћна питања да би резоновао са студентом. Што се тиче кључних мисли, подстакни га да користи Библију као темељ за свој одговор. Могао би такође питати: „Каква веза постоји између овога што осматрамо и онога што смо већ проучили? Зашто је то важно? Како то треба да утиче на наш живот?“ Оваква метода је делотворнија него да говориш о својим личним уверењима или да ти сам дајеш опширно објашњење. На тај начин помажеш студенту да у обожавању Бога користи „снагу свог разума“ (Римљ. 12:1).

Ако студент не схвати одређену мисао, буди стрпљив. Можда покушава да упореди оно што ти говориш са оним у шта је годинама веровао. Можда би користило да тој теми приђеш из једног другог угла. Међутим, понекад је потребно и веома једноставно резоновање. Немој се устезати да користиш Писмо. Такође и илустрације. Поред тога, користи једноставна питања која позивају ту особу да резонује о доказима.

Да би навео друге да се отворе. Када одговарају на питања, људи не откривају увек оно што стварно мисле. Могу једноставно дати одговоре које ти очекујеш. Потребна је разумност (Посл. 20:5). Попут Исуса, и ти можеш питати: „Верујеш ли то?“ (Јов. 11:26).

Када су се многи Исусови ученици увредили због онога што је он рекао и оставили га, Исус је позвао своје апостоле да кажу шта они мисле. Питао је: „Да нећете и ви да одете?“ Петар је своја осећања преточио у речи, рекавши: „Господе, коме ћемо отићи? Ти имаш речи вечног живота; и ми смо поверовали и спознали да си ти Божји Свети“ (Јов. 6:67-69). У једној другој прилици, Исус је питао своје ученике: „Шта говоре људи, ко је Син човечји?“ Затим је поставио питање којим их је позвао да кажу шта им је у срцу. „А ви, шта ви кажете, ко сам ја?“ Петар је у одговору рекао: „Ти си Христ, Син Бога живога“ (Мат. 16:13-16).

Када водиш библијски студиј, корисно је да извесним важним стварима приђеш на сличан начин. Могао би питати: „Како твоји другови у школи (или колеге на послу) гледају на ову ствар?“ Затим би могао питати: „Шта ти мислиш о томе?“ Када знаш шта особа стварно мисли, тада као учитељ можеш више да јој помогнеш.

Да би нешто додатно истакао. Питања се такође могу користити да би се неке мисли додатно истакле. То је урадио апостол Павле, као што је записано у Римљанима 8:31, 32: „Ако је Бог за нас, ко ће бити против нас? Он који није поштедео ни свог сопственог Сина, него га је предао за све нас, зашто нам онда не би с њим љубазно дао и све остало?“ Запази да у оба случаја питање проширује зависни део реченице иза кога се налази.

Након што је записао Јеховину пресуду против краља Вавилона, пророк Исаија је изразио снажно уверење када је додао: „Јехова је над војскама судио, ко ће му се противити? Његова је рука подигнута, ко ће је одвратити?“ (Иса. 14:27). Самим својим садржајем, таква питања показују да се мисао која је изражена не може оповргнути. Није потребан никакав одговор на њих.

Да би разоткрио погрешно размишљање. Пажљиво осмишљена питања такође су снажно средство за разоткривање погрешног размишљања. Пре него што је излечио једног човека, Исус је питао фарисеје и неке који су били упућени у Закон: „Сме ли се на сабат лечити или не сме?“ Након што је излечио човека, он је поставио још једно питање: „Ко од вас неће свог сина или бика, ако му падне у бунар, извући одмах на сабатни дан?“ (Лука 14:1-6). Није се очекивао никакав одговор, нити је ико ишта одговорио. Ова питања су разоткрила њихово погрешно размишљање.

Понекад чак и прави хришћани могу почети да размишљају погрешно о некој ствари. У првом веку у Коринту, неки су одводили своју браћу на суд да би решили проблеме које је требало да решавају међу собом. Како је апостол Павле поступио у тој ситуацији? Поставио је низ конкретних питања да би исправио њихово размишљање (1. Кор. 6:1-8).

Уз вежбање, и ти можеш научити како да делотворно користиш питања. Међутим, немој заборавити да показујеш поштовање, посебно када говориш старијим људима, онима које лично не познајеш и онима који су на неком положају. Користи питања да би библијску истину презентовао на допадљив начин.