Пето поглавље
Слобода коју имају обожаваоци Јехове
1, 2. (а) Коју је врсту слободе Бог дао првом људском пару? (б) Који су неки од закона по којима су се управљали Адам и Ева?
КАДА је Јехова створио првог човека и жену, они су имали далеко већу слободу од оне коју људи данас имају. Њихов дом је био Рај, прелепи Еденски врт. Никаква болест није кварила њихово уживање у животу, будући да су имали савршен ум и савршено тело. Није их чекала смрт као што чека све нас. Поред тога, нису били роботи, већ су добили чудесан дар у облику слободне воље, то јест имали су способност да самостално одлучују. Међутим, да би и даље имали ту дивну слободу, морали су да поштују Божје законе.
2 Размисли, на пример, о физичким законима које је Бог поставио. Наравно, ти закони нису били изложени у писаном облику, јер су Адам и Ева створени тако да је за њих било сасвим природно да им се покоравају. Када су били гладни, они су јели; када су били жедни, тада су пили; када је Сунце залазило, то је био знак да треба да спавају. Јехова им је такође дао и посао који би обављали. Тај посао је у ствари био једна врста закона, јер је управљао начином на који су поступали. Требало је да одгајају децу, исказују власт над многим животним облицима на Земљи и да проширују границе Раја све док се не би простирао по целој планети (Постање 1:28; 2:15). Како је то само био пријатан и користан закон! Имали су посао који им је доносио изузетно задовољство и који им је омогућавао да на корисне начине у пуној мери користе своје способности. Поред тога, имали су слободу да одлучују на који начин да изврше те задатке. Шта би се више могло пожелети?
3. Како су Адам и Ева могли да науче да мудро користе своју слободу при доношењу одлука?
3 Наравно, када су Адам и Ева добили предност да доносе одлуке, то није значило да ће свака одлука коју буду донели имати добар исход. Ту слободу да доносе одлуке морали су да исказују унутар граница Божјих закона и начела. А како су могли да науче који су то закони и начела? Слушајући свог Творца и посматрајући његова дела. Бог је Адама и Еву обдарио разумом који им је био потребан да би применили оно што уче. Будући да су били створени савршени, било би сасвим нормално да при доношењу одлука одражавају Божје особине. Заиста, они би то и чинили само да су истински ценили оно што је Бог учинио за њих и да су желели да му угоде (Постање 1:26, 27; Јован 8:29).
4. (а) Да ли је заповест да не једу само с једног дрвета лишавала Адама и Еву слободе? (б) Зашто је тај захтев био на месту?
4 Пошто им је дао живот, Бог је с пуним правом одлучио да испита њихову оданост и спремност да остану унутар слободе коју им је он дао. Јехова је Адаму дао следећу заповест: „Једи слободно са сваког дрвета у врту; али с дрвета познања добра и зла не једи, јер у који дан окусиш с њега умрећеш“ (Постање 2:16, 17). Када је створена, и Ева је била упозната с тим законом (Постање 3:2, 3). Да ли их је ово ограничење лишавало слободе? Нипошто. Имали су обиље разноврсне укусне хране и без плода с тог дрвета (Постање 2:8, 9). Било је сасвим на месту то што је требало да признају да Земља припада Богу, јер ју је он створио. Зато он има право да доноси законе који су у складу с његовом намером и који су на корист људима (Псалам 24:1, 10).
5. (а) Како су Адам и Ева изгубили величанствену слободу? (б) Шта је заменило слободу коју су Адам и Ева имали, и како то утиче на нас?
5 Али, шта се десило? Мотивисан себичном амбицијом, један анђео је злоупотребио своју слободну вољу и постао Сатана, што значи „противник“. Он је завео Еву тако што ју је уверио у нешто што је било супротно Божјој вољи (Постање 3:4, 5). Адам се придружио Еви и прекршио Божји закон. Тиме што су узели нешто што им не припада, они су изгубили своју величанствену слободу. Њихов господар је постао грех, и као што их је Бог и упозорио, на крају је уследила смрт. Оно што су пренели на своје потомке био је грех који се испољава у урођеној склоности ка неисправном поступању. Грех је такође донео и слабости које доводе до болести, старости и смрти. Склоност ка неисправном поступању, пропраћена сатанским утицајем, створила је људско друштво с историјом пуном мржње, криминала, тлачења и ратова који су однели милионе живота. Колико се то само разликује од слободе коју је Бог на почетку подарио човечанству! (Поновљени закони 32:4, 5; Јов 14:1, 2; Римљанима 5:12; Откривење 12:9).
Где се може пронаћи слобода
6. (а) Где се може пронаћи права слобода? (б) О каквој је слободи Исус говорио?
6 С обзиром на лоше услове који данас посвуда владају, није никакво чудо што људи жуде за већом слободом. Али где се може пронаћи права слобода? Исус је рекао: „Ако останете у мојој речи, заиста сте моји ученици, и упознаћете истину, и истина ће вас ослободити“ (Јован 8:31, 32). То није слобода коју људи очекују кад смене неког владара или промене облик владавине. Уместо тога, та слобода продире у са̂мо језгро људских проблема. То о чему је Исус говорио била је слобода од окова греха (Јован 8:24, 34-36). На тај начин, кад особа постане прави ученик Исуса Христа, она доживљава знатну промену у свом животу — ослобођење!
7. (а) У ком смислу сада можемо бити ослобођени од греха? (б) Шта морамо чинити да бисмо имали ту слободу?
7 То не значи да сада прави хришћани више не осећају последице урођене склоности ка грешном понашању. Будући да су наследили грех, још увек морају водити борбу (Римљанима 7:21-25). Међутим, уколико неко стварно живи у складу с Исусовим учењима, онда више неће робовати греху. Грех више неће бити попут неког диктатора који му издаје наређења која он мора слепо да извршава. Његов живот неће бити без смисла и он неће имати лошу савест. Будући да су му на темељу вере у Христову жртву опроштени прошли греси, он ће имати чисту савест пред Богом. У човеку се могу појавити грешне склоности које би могле и да се укорене, али кад он не поступа по њима јер су му у мислима чиста Христова учења, онда показује да грех више није његов господар (Римљанима 6:12-17).
8. (а) Чега нас све право хришћанство ослобађа? (б) Какав став треба да имамо према световним властима?
8 Размисли чега смо све ми хришћани ослобођени. Ослобођени смо последица лажних учења, окова празноверја и робовања греху. Предивне истине о стању мртвих и ускрсењу ослободиле су нас неразумног страха од смрти. Сазнање да ће Божје праведно Краљевство ускоро заменити несавршене људске владавине ослобађа нас безнађа (Данило 2:44; Матеј 6:10). Међутим, таква слобода нам не даје за право да показујемо непоштовање према државним властима и њиховим законима (Титу 3:1, 2; 1. Петрова 2:16, 17).
9. (а) На који нам начин Јехова с пуно љубави помаже да имамо највећу меру слободе коју људи данас могу имати? (б) Како можемо доносити мудре одлуке?
9 Јехова нас не оставља да испробавањем разних могућности утврдимо који је начин живота најбољи. Он зна како смо створени, шта нам доноси истинско задовољство и шта је за нашу вечну корист. Он зна које размишљање и понашање може покварити наш однос с Њим и другима и чак нас можда спречити да уђемо у нови свет. Преко Библије и своје видљиве организације, Јехова нам с пуно љубави указује на све те ствари (Марко 13:10; Галатима 5:19-23; 1. Тимотеју 1:12, 13). На нама је да на основу слободне воље коју смо добили од Бога одлучимо како ћемо реаговати. Ако примимо к срцу оно што нам Библија говори, онда ћемо за разлику од Адама доносити мудре одлуке. Показаћемо да нам је у животу најважнији добар однос с Јеховом.
Жеља за једном другом врстом слободе
10. За којом врстом слободе теже неки Јеховини сведоци?
10 Каткад неки млади Јеховини сведоци — као и они који нису више тако млади — могу да пожеле једну другу врсту слободе. Свет им се може учинити као нешто сјајно и узбудљиво, и што више о томе размишљају, то већа постаје њихова жеља да се понашају нехришћански, што је популарно у свету. Они можда не планирају да се дрогирају, опијају нити да почине блуд. Али почињу да се друже с некима који нису прави хришћани, и желе да их они прихвате. Можда чак почињу да опонашају њихов говор и понашање (3. Јованова 11).
11. Ко нас понекад може навести на лоше понашање?
11 Понекад нас неко ко каже да служи Јехови може навести на нехришћанско понашање. То се десило и неким раних хришћана, а исто се може десити и у наше време. Такве особе желе да чине оно што мисле да ће им донети задовољство, али те ствари су у супротности с Божјим законима. Они подстичу друге да се мало ’проведу‘. ’Обећавају им слободу, а сами живе као робови распадљивости‘ (2. Петрова 2:19).
12. Које су жалосне последице понашања које се коси с Божјим законима и начелима?
12 Оно што таква назовислобода доноси са собом увек је лоше, будући да је у питању кршење Божјих закона. Примера ради, недопуштени полни односи могу изазвати емоционални немир, болест, смрт, нежељену трудноћу и можда распад брака (1. Коринћанима 6:18; 1. Солуњанима 4:3-8). Коришћење дроге може довести до раздражљивости, неразговетног говора, помућеног вида, вртоглавице, отежаног дисања, халуцинација и смрти. Такође води и до зависности због које неко постаје криминалац, јер мора да финансира такву навику. Последице су веома сличне и са злоупотребом алкохола (Пословице 23:29-35). Они који се упусте у такво понашање можда мисле како су слободни, али онда прекасно открију како су постали робови греха. А како је грех само суров господар! Уколико о томе размишљамо сада, можемо избећи таква искуства (Галатима 6:7, 8).
Где настају проблеми
13. (а) На који се начин често распламсавају жеље које воде до проблема? (б) Чије гледиште треба да имамо да бисмо разумели која су ’друштва лоша‘? (в) Док одговараш на питања из 13. одломка, нагласи Јеховино гледиште.
13 Размисли о томе где често настају проблеми. Библија објашњава: „Свакога искушава његова сопствена жеља тако што га одвлачи и мами. Затим жеља, кад постане плодна, рађа грех; а грех пак, кад се учини, доноси смрт“ (Јаков 1:14, 15). Шта може да распламса неку жељу? Оно што долази у мисли. Често је то последица дружења с онима који не примењују библијска начела. Наравно, свима нам је познато да треба да избегавамо „лоша друштва“ (1. Коринћанима 15:33). Али која су друштва лоша? Како Јехова гледа на то? Размишљање о следећим питањима и осматрање наведених стихова треба да нам помогне да дођемо до исправних закључака.
Да ли чињеница да неки људи делују честито значи да су они добро друштво? (Постање 34:1, 2, 18, 19).
Да ли њихови разговори, или можда шале, показују да нам је место поред њих? (Ефешанима 5:3, 4).
Како се Јехова осећа кад смо присни с људима који га не воле? (2. Летописа 19:1, 2).
Иако можда радимо или идемо у школу заједно с особама које не деле наша веровања, зашто треба да будемо опрезни? (1. Петрова 4:3, 4).
Гледање телевизије и филмова, коришћење Интернета и читање књига, часописа и новина јесте начин на који се дружимо с другима. Каквог материјала из таквих извора треба да се чувамо? (Пословице 3:31; Исаија 8:19; Ефешанима 4:17-19).
Шта наш избор друштва говори Јехови о томе какве смо особе? (Псалам 26:1, 4, 5; 97:10).
14. Која величанствена слобода очекује оне који сада верно примењују савете из Божје Речи?
14 Непосредно пред нама је Божји нови свет. Божје небеско Краљевство ће ослободити човечанство од утицаја Сатане и његовог целокупног злог система ствари. Постепено ће послушни људи бити ослобођени свих последица греха, што значи да ћемо имати савршен ум и тело и онда ћемо моћи да уживамо у вечном животу у Рају. Напокон ће целокупно стварство уживати у слободи која је у потпуној хармонији с ’Јеховиним духом‘ (2. Коринћанима 3:17). Има ли смисла да ризикујемо да све то изгубимо зато што сада занемарујемо савете из Божје Речи? Мудро користећи хришћанску слободу данас, сви јасно покажимо да је оно што стварно желимо ’славна слобода Божје деце‘ (Римљанима 8:21).
Питања за понављање
• Коју је врсту слободе имао први људски пар? Како се то разликује од онога што човечанство данас доживљава?
• Коју слободу имају прави хришћани? Која разлика постоји између те слободе и онога што свет сматра слободом?
• Зашто је толико важно да избегавамо лоше друштво? За разлику од Адама, чије одлуке о томе шта је лоше прихватамо?
[Слике на 46. страни]
Божја Реч упозорава: „Немојте се заваравати. Лоша друштва кваре корисне навике“