Како можеш бити срећан

СВИ волимо да будемо срећни, зар не?— Али мало је људи стварно срећно. Да ли знаш зашто?— Зато што нису научили у чему је тајна среће. Они мисле да човек може да буде срећан само ако има пуно ствари. Али када стекну те ствари, опет нису срећни.

Ево у чему је тајна. Велики Учитељ је рекао: „Више има среће у давању, него у примању“ (Дела апостолска 20:35). Дакле, како можемо да будемо срећни?— Да, тако што ћемо давати другима и чинити нешто за њих. Да ли си раније знао то?—

Хајде да још мало размислимо о томе. Да ли је Исус тиме хтео да каже да онај ко добије поклон неће бити срећан?— Не, није то хтео да каже. Ти волиш да добијаш поклоне, зар не?— Сви то воле. Ми смо срећни кад добијемо неке лепе ствари.

Али Исус је рекао да је још већа радост када дајемо. Шта би ти рекао, ко је тај ко највише даје другима? — Тачно, Јехова Бог.

Библија каже да Бог „даје свима живот и дах и све“. Он нам даје кишу с неба и сунце, тако да биљке могу да расту и да имамо храну (Дела апостолска 14:17; 17:25). Није ни чудо што Библија назива Јехову ’срећним Богом‘! (1. Тимотеју 1:11). Бог је срећан када даје другима. И ми можемо бити срећни када дајемо.

Шта све можемо да дајемо другима? Шта ти мислиш?— Понекад нам за неки поклон треба новац. Ако је то неки поклон из продавнице, мораћеш да га купиш. Онда ако желиш да даш један такав поклон, можда ћеш морати да штедиш новац док не сакупиш колико ти треба.

Али не набављају се сви поклони у продавницама. На пример, када је јако топао дан заиста нам прија чаша хладне воде. Када неком ко је јако жедан даш чашу воде, осетићеш радост која произлази из давања.

Можда бисте једном мама и ти могли да направите колаче. Вероватно би ти то било забавно. Али уместо да их све сам поједеш, шта би могао да урадиш да би био још срећнији?— Наравно, можеш дати мало колача неком од твојих другара или другарица. Да ли би волео да то понекад урадиш?—

Велики Учитељ и његови апостоли су знали да ће бити срећнији ако дају. Да ли знаш шта су они давали другим људима?— Било је то нешто најбоље на свету! Они су знали истину о Богу и радо су преносили ту добру вест другима. Они нису ни од кога узимали новац за то што су радили.

Једнога дана су апостол Павле и његов добар пријатељ Лука срели једну жену која је такође желела да осети радост давања. Срели су је поред једне реке. Павле и Лука су отишли тамо зато што су чули да се људи моле на том месту. И то је стварно било тачно, јер када су дошли видели су многе жене које су се молиле.

Павле је тим женама почео да прича о доброј вести о Јехови Богу и његовом Краљевству. Једна од њих, по имену Лидија, пажљиво је слушала. После тога је желела да уради нешто чиме би показала да јој се заиста допада добра вест коју је чула. Зато је наговарала Павла и Луку: „Ако сте просудили да сам верна Јехови, уђите у мој дом и останите.“ Она их је напросто присилила да дођу код ње (Дела апостолска 16:13-15).

Лидија је била срећна што је у свом дому могла да угости те Божје слуге. Она их је заволела зато што су јој помогли да сазна о Јехови и Исусу, и о томе како људи могу вечно да живе. Била је срећна због тога што је могла да понуди Павлу и Луки храну и место за одмор. Значи, Лидија је била срећна када је давала другима зато што је стварно желела да даје. То је нешто што треба да упамтимо. Неко ће нам можда рећи да нешто треба да дамо другима. Али ако у ствари ми то не желимо да урадимо, онда нећемо бити срећни када дајемо.

Рецимо да имаш неки слаткиш који хоћеш да поједеш. Ако бих ти рекао да мораш мало да даш и неком другом детету, да ли би био срећан када би га поделио с њим?— Али шта би урадио када би, док једеш неки слаткиш, срео другара кога јако волиш? Када би сам дошао на идеју да тај слаткиш поделиш с другаром, зар тада не би био срећан?—

Понекад некога толико пуно волимо да бисмо хтели све да му дамо и да ништа не оставимо за себе. Исто тако, док наша љубав према Богу расте требало би да осећамо жељу да му све дамо.

Велики Учитељ је упознао једну сиромашну жену која је желела све да да̂ Богу. Видео ју је у храму у Јерусалиму. Све што је имала била су два новчића. Али она је оба новчића ставила у кутију као прилог, то јест дар, за храм. Нико је није натерао да то уради. Већина људи који су били тамо чак нису ни знали шта је она урадила. Учинила је то зато што је желела и зато што је стварно волела Јехову. Тако је осетила срећу у давању (Лука 21:1-4).

Постоји пуно начина на које можемо да дајемо. Можеш ли да се сетиш неких?— Ако дајемо зато што то стварно желимо, онда ћемо бити срећни. Зато нам Велики Учитељ и каже: „Имајте навику да дајете“ (Лука 6:38). Ако тако поступамо, онда ћемо и друге учинити срећнима. А ми ћемо бити најсрећнији!