Дошао Је ’час суда‘

ОТКРИВЕЊЕ, последња књига у Библији, скреће нам пажњу на једног анђела који лети посред неба и има „вечну добру вест да је објави као радосну поруку“. Он јаким гласом каже: „Бојте се Бога и дајте му славу, јер дође час његовог суда“ (Откривење 14:6, 7). Тај ’час суда‘ укључује и објаву и извршење Божје пресуде. „Час“ је релативно кратак период. Извршење пресуде долази као врхунац ’последњих дана‘, у којима управо живимо (2. Тимотеју 3:1).

’Час суда‘ је добра вест за правдољубиве особе. То је време када ће Бог ослободити своје слуге, које пате у овом насилном, окрутном систему ствари.

Сада, пре него што се ’час суда‘ оконча уништењем овог злог система ствари, упућује се позив: „Бојте се Бога и дајте му славу.“ Да ли то радите? То значи много више него да само кажемо: „Ја верујем у Бога“ (Матеј 7:21-23; Јаков 2:19, 20). Здрав страх од Бога треба да нас наведе да покажемо страхопоштовање према њему. Треба да нас наведе да се одвратимо од зла (Пословице 8:13). Треба да нам помогне да волимо оно што је добро и да мрзимо оно што је зло (Амос 5:14, 15). Ако поштујемо Бога, пажљиво ћемо га слушати. Нећемо бити презаузети другим стварима због којих нећемо имати времена да редовно читамо његову Реч, Библију. Уздаћемо се у њега увек и целим срцем (Псалам 62:9; Пословице 3:5, 6). Они који га стварно поштују признају да је он као Створитељ неба и земље Суверен целог свемира и драговољно му се подлажу као Ономе ко има право да управља њиховим животом. Ако примећујемо да овим стварима треба да поклонимо више пажње, урадимо то без одлагања.

Време извршења суда о ком је овај анђео говорио познато је и као „дан Јеховин“. Такав један „дан“ је већ дошао на древни Јерусалим 607. пре н. е. зато што његови становници нису послушали упозорења која је Јехова дао преко својих пророка. Тиме што су одлагали Јеховин дан у својим мислима, они су још више угрозили своје животе. Јехова их је упозорио: „Близу је, нагло се примиче“ (Софонија 1:14). Још један „дан Јеховин“ дошао је на древни Вавилон 539. пре н. е. (Исаија 13:1, 6). Сигурни у своја утврђења и своје богове, Вавилонци се нису освртали на упозорења која су била дата преко Јеховиних пророка. Међутим, моћни Вавилон је у једној ноћи пао пред Међанима и Персијанцима.

Шта очекује нас данас? Још један и далеко већи „дан Јеховин“ (2. Петрова 3:11-14). Божја пресуда је објављена против ’Вавилона Великог‘. Према Откривењу 14:8, један анђео говори: „Паде Вавилон Велики.“ То се већ догодило. Вавилон Велики више не може да заустави оне који обожавају Јехову. Разоткривена је његова исквареност и умешаност у ратове. Сада је близу његово коначно уништење. Зато Библија подстиче све људе: „Изађите из ње [Вавилона Великог]... ако не желите да учествујете с њом у њеним гресима, и ако не желите да примите део њених невоља. Јер се њени греси нагомилаше све до неба, и Бог се сети њених неправедних дела“ (Откривење 18:4, 5).

Шта је Вавилон Велики? То је светски религиозни систем који има обележја древног Вавилона (Откривење, поглавља 17, 18). Осмотрите неке сличности:

• Свештеници древног Вавилона били су дубоко уплетени у политику те земље. Исто је и с многим данашњим религијама.

• Вавилонски свештеници су често подупирали ратове њихове земље. Данашње религије су углавном међу првима који благосиљају војнике када полазе у рат.

• Учења и обичаји древног Вавилона увукли су народ у огроман неморал. Данас, када се религиозне вође не обазиру на библијска мерила о моралу, неморал је раширен и међу свештеницима и међу верницима. Вреди још запазити да Откривење представља Вавилон Велики као блудницу зато што чини блуд са светом и његовим политичким елементима.

• Библија такође каже да Вавилон Велики живи „у бесрамној раскоши“. У древном Вавилону, храмовима су припадали велики поседи, а свештеници су били истакнуте особе у трговачким пословима. Данас Вавилон Велики поред места за обожавање поседује велика имања и деонице великих компанија. Његова учења и празници доносе велико богатство и њему и трговцима.

• Обожавање ликова, магија и врачање били су уобичајени у древном Вавилону, као што је то и данас случај на многим местима. На смрт се гледало као на прелазак у други живот. Вавилон је био пун храмова и цркава у част његових богова, али су се Вавилонци противили обожавању Јехове. Вавилон Велики има иста веровања и исте ставове.

У древна времена, Јехова је употребио политичке и војне силе како би казнио оне који су упорно игнорисали њега и његову вољу. Тако су Самарију 740. пре н. е. уништили Асирци. Јерусалим су 607. пре н. е. уништили Вавилонци, а 70. н. е. Римљани. С друге стране, Вавилон су 539. пре н. е. освојили Међани и Персијанци. Што се тиче нашег времена, Библија прориче да ће се политичке владавине, попут дивље звери, окренути против ’блуднице‘ и да ће је оголити, откривајући њено право лице. Оне ће је потпуно уништити (Откривење 17:16).

Да ли ће владавине овог света заиста урадити тако нешто? Библија каже да ће ’Бог ставити у њихова срца‘ мисао о томе (Откривење 17:17). То ће се десити одједном, изненада, и представљаће прави шок; тај догађај неће моћи да се наслути, нити ће се одигравати постепено.

Шта ви треба да урадите? Питајте се: ’Да ли се још увек држим неке религије која је упрљана учењима и обичајима који је означавају као део Вавилона Великог?‘ Чак и ако нисте члан такве религије, могли бисте да се питате: ’Да ли сам дозволио да њени ставови утичу на мене?‘ Који су то ставови? То су толерисање слабог морала, већа љубав према материјалним стварима и задовољствима него према Богу или намерно необазирање на Јеховину Реч макар и у наизглед малим стварима. Пажљиво размислите пре него што одговорите.

Да бисмо имали Јеховину наклоност, неопходно је да и делима и жељама свог срца пружимо доказ да стварно нисмо део Вавилона Великог. Нема времена за одлагање. Упозоравајући нас на крај који ће изненада доћи, Библија каже: „Хитрим замахом [ће] бити збачен Вавилон, велика варош, и више се никад неће наћи“ (Откривење 18:21).

Али то није све. Јехова Бог ће у том ’часу суда‘ позвати на одговорност и светски политички систем, његове владаре и све који се не обазиру на његово законско право да влада путем свог небеског Краљевства са Исусом Христом на челу (Откривење 13:1, 2; 19:19-21). Пророчанска визија која је забележена у Данилу 2:20-45 описује политичке владавине од времена древног Вавилона до данашњег дана као огроман кип који је направљен од злата, сребра, бакра, гвожђа и глине. Што се тиче нашег времена, проречено је следеће: „Бог ће небески подигнути краљевство које се неће никад уништити.“ А што се тиче тога шта ће то Краљевство још учинити током Јеховиног ’часа суда‘, Библија каже: „Оно ће разбити и уништити сва та [људска] краљевства, а оно ће вечно постојати“ (Данило 2:44).

Библија упозорава праве обожаваоце да не воле „оно што је у свету“ — начин живота који унапређује овај свет који је отуђен од истинитог Бога (1. Јованова 2:15-17). Да ли ваше одлуке и ваши поступци показују да сте апсолутно за Божје Краљевство? Да ли га заиста стављате на прво место у свом животу? (Матеј 6:33; Јован 17:16, 17).

[Оквир на 14. страни]

Када ће доћи крај?

„Син човечји долази у час када то не мислите“ (Матеј 24:44).

„Бдите... јер не знате ни дан ни час“ (Матеј 25:13).

„Неће одоцнити“ (Авакум 2:3, ДК).

[Оквир на 14. страни]

Да ли би било другачије ако бисте знали?

Ако бисте знали да предстојеће извршење Божје пресуде неће доћи за још неколико година, да ли би то утицало на ваш начин живота? Уколико према вашим очекивањима крај овог старог система већ касни, да ли сте дозволили да вас то успори у Јеховиној служби? (Јеврејима 10:36-38).

То што не знамо када ће тачно доћи крај пружа нам прилику да покажемо да Богу служимо из чистих потицаја. Они који познају Јехову схватају да показивање ревности у последњем тренутку неће импресионирати Бога, будући да он види шта нам је у срцу (Јеремија 17:10; Јеврејима 4:13).

Јехова је увек на првом месту код оних који га стварно воле. Као и други људи, и прави хришћани углавном имају неки световни посао. Међутим, њихов циљ није да се обогате, него да имају колико им је потребно и можда још мало преко тога да би нешто могли да поделе с другима (Ефешанима 4:28; 1. Тимотеју 6:7-12). Они такође уживају у здравој рекреацији и повременој промени рутине, али с циљем да се окрепе, а не да једноставно раде оно што раде сви други (Марко 6:31; Римљанима 12:2). Попут Исуса Христа, они налазе задовољство у вршењу Божје воље (Псалам 37:4; 40:9).

Прави хришћани желе да заувек живе и служе Јехови. Та нада није ништа мање драгоцена зато што на извесне благослове морају да чекају нешто дуже него што су можда очекивали.

[Оквир⁄Слика на 15. страни]

Питање суверенитета

Да бисмо разумели зашто Бог допушта толико патње, потребно је да разумемо питање суверенитета. Шта је суверенитет? То је врховни ауторитет.

Пошто је Јехова Створитељ, он има право да влада над земљом и свима који живе на њој. Међутим, Библија објашњава да је на почетку људске историје Јеховин суверенитет био доведен у питање. Сатана Ђаво је тврдио да је Јехова прекомерно ограничавао друге, да је лагао наше прародитеље у вези с последицама које ће уследити уколико се не буду обазирали на Божје законе и уколико буду радили по своме. Такође је тврдио да ће им заиста бити боље ако буду живели независно од Бога (Постање, поглавља 2, 3).

Да је Бог одмах уништио бунтовнике, дошла би до изражаја његова моћ, али се тиме не би пружио одговор на оптужбе. Уместо да истог трена уништи бунтовнике, Јехова је допустио да сва интелигентна бића виде исход побуне. Иако је патња била неизбежна, тиме се пружила прилика да се и ми родимо.

Осим тога, Јехова је у својој великој љубави, и по велику цену, учинио неке ствари како би људи који га буду слушали и који буду исказивали веру у откупну жртву његовог Сина могли да буду ослобођени од греха и његових последица, као и да добију могућност да живе у Рају. Ако буде потребно, то ће моћи да се оствари и путем ускрсења из мртвих.

Време које је остављено за решавање тог питања такође је пружило Божјим слугама прилику да покажу да се могу одазвати на Божју љубав и остати беспрекорни Јехови под свим околностима. Решавање питања Божјег суверенитета, као и с тим повезаног питања људске беспрекорности, од пресудног је значаја да би се поштовао закон у целом свемиру. Без тога, прави мир не би био могућ.a

[Фуснота]

[Слика]

Светски политички систем ће доћи свом крају