25

Могу ли бити срећан ако живим само с једним родитељем?

„Деца која живе с оба родитеља могу имати засебне собе и нову гардеробу. Ја морам да делим собу и ретко кад добијем нешто од гардеробе што ми се свиђа. Мама каже да ми то не може приуштити. Због свих послова које морам обавити док је она на послу, осећам се као кућна помоћница — као да сам лишена многих ствари које су део детињства“ (Сандра, 13 година)

НЕМА сумње да је идеално имати породицу с оба родитеља. Када су мама и тата заједно онда могу деци пружити боље вођство, заштиту и подршку. „Боље је двоје него један“, каже се у Библији, „јер ће заједничким радом бити много ефикаснији“ (Проповедник 4:9, Today’s English Version).

Међутим, породице с оба родитеља су толико ретке да их можемо упоредити с неком угроженом врстом из животињског света. На пример, у Србији скоро свако пето дете доживи да му се родитељи разведу, а на другим местима је то још чешћи случај.

Иако је то толико уобичајена појава, нека деца која живе у породицама с једним родитељем стиде се својих животних околности. Друга се осећају веома оптерећено због притисака и проблема које им живот намеће. Уколико и ти живиш с једним родитељем, с којим се притисцима суочаваш? Напиши који те проблем највише тишти.

․․․․․

Пошто ти недостаје стална љубав и брига једног од родитеља, да ли то значи да си осуђен да будеш несрећан? Никако! Много зависи од тога како гледаш на свој живот. У Пословицама 15:15 стоји: „Сви су дани невољника зли, задовољно срце вечно је весеље.“ Као што ова пословица каже, на расположење неке особе често више утиче њен став него њене околности. Шта можеш учинити да би се добро осећао и имао „задовољно срце“ упркос својим околностима?

Победи негативна осећања

Као прво, покушај да не допустиш да те негативни коментари других наведу да се лоше осећаш. Примера ради, неки наставници су веома безосећајни према ђацима који живе са самохраним родитељем. Неки тврде да је лоше понашање тих ђака у школи одраз тога што живе у таквој породици. Али постави себи следећа питања: ’Да ли они који тако говоре заиста познају мене и моју породицу? Или само као папагаји понављају оно што су од других чули о самохраним породицама?‘

Вредно је запазити да се у Библији реч „сироче“ [„дечак без оца“ у фуснотама] појављује много пута. Ни на једном месту тај појам није поменут у неком понижавајућем смислу. Заправо, на скоро сваком месту где се тај појам помиње, Јехова открива своју посебну бригу за децу која одрастају у породицама с једним родитељем.a

С друге стране, неке добронамерне особе могу бити превише обазриве када с тобом разговарају. На пример, могу избегавати речи као што су „отац“, „брак“, „развод“ или „смрт“, плашећи се да те не повреде или учине да се осећаш непријатно. Да ли ти смета њихово понашање? Ако да, тада им тактично објасни да нема потребе да то раде. Четрнаестогодишњи Тони никада није упознао свог правог оца. Он каже да је некима непријатно да пред њим изговарају неке речи везане за његову ситуацију. Међутим, он их намерно употреби док разговара с њима. „Желим да знају да се не стидим својих околности“, каже он.

Избегавај размишљање „шта би било, кад би било“

Посве разумљиво, туга и осећање губитка су сасвим природни уколико су ти родитељи разведени или је један од њих умро. Али, на крају се мораш помирити с тим. Библија нуди следећи савет: „Не говори: ’Зашто су пређашња времена била боља од ових?‘“ (Проповедник 7:10). Тринаестогодишња Сара, чији су се родитељи развели када је имала 10 година, пружа следећи савет: „Немој да тугујеш над својим животом размишљајући шта би било да су ствари другачије. Такође, немој да мислиш како имаш проблема зато што живиш с једним родитељем и да је живот деце с оба родитеља бајан.“ Ово је добар савет. На крају крајева, ни „идеална“ породица није лишена проблема.

Пробај да своју породицу замислиш као екипу веслача. Идеално би било када би посада била комплетна. У породицама с једним родитељем, један члан екипе недостаје и зато се остали морају мало више напрезати. Да ли то значи да је породица осуђена на пропаст? Не! Док год остатак породице заједно „весла“, чамац ће и даље пловити и доћи до жељеног циља.

Да ли чиниш свој део?

Шта конкретно можеш учинити да би засигурао да, заједно с осталим члановима своје породице, чиниш свој део? Размисли о следећа три предлога:

Научи да будеш штедљив. Новац је велика брига у већини самохраних породица. Шта можеш учинити да би олакшао тај терет? Раније поменути Тони каже: „Моји школски другови траже од родитеља маркиране патике и одећу. Неће да иду у школу без тога. Ја не носим најмодернију одећу, али сам чист и уредан и чувам оно што имам. Мама даје све од себе, не желим да је додатно оптерећујем.“ Уз мало труда, можеш научити да опонашаш апостола Павла, који је рекао: „Научио сам да у свим околностима будем задовољан“ (Филипљанима 4:11, 12, Савремени српски превод).

Још један начин на који можеш показати да си штедљив јесте да избегаваш расипање (Јован 6:12). Тинејџер по имену Роберт каже: „Пазим да нешто не разбијем или загубим будући да је потребан новац да би се то поправило или купило ново. Трудим се да искључим електричне уређаје и светла када их не користим. Због тога су рачуни за струју мањи.“

Преузми иницијативу. Многи самохрани родитељи избегавају да постављају кућна правила или да од своје деце траже да раде по кући. Зашто? Неки од њих мисле да треба да надоместе родитеља који није ту тако што ће својој деци учинити живот лакшим. Можда размишљају: ’Не желим да моја деца буду лишена игре и забаве.‘

Можда можеш доћи у искушење да злоупотребиш таква осећања кривице свог родитеља. Али тиме би му само отежао, никако олакшао. Уместо тога, зашто се не би са̂м понудио да помогнеш? Запази шта је Тони спреман да уради. „Моја мајка ради у болници и зато њена униформа мора бити увек испеглана“, каже он. „Зато ја узмем да испеглам њену униформу.“ Зар то није женски посао? „Неки мисле тако“, каже Тони, „али ја схватам да тиме помажем мами и зато то радим.“

Покажи захвалност. Поред практичне помоћи, можеш свог родитеља охрабрити и једноставним изразима цењења. Једна самохрана мајка је написала: „Када се деси да сам баш нерасположена или нервозна због изузетно тешког дана на послу често кући затекнем како је моја ћерка поставила сто и приставила вечеру.“ Затим додаје: „А син ми пружа руке и грли ме.“ Како на њу утиче таква обзирност њене деце? „Врате ми осмех на лице“, каже она.

Напиши на којој од три наведене тачке мораш највише да радиш. ✎

Живот с једним родитељем пружа ти могућност да развијаш саосећање, несебичност и поузданост. Поред тога, Исус је рекао: „Више усрећује давање него примање“ (Дела апостолска 20:35). Зато можеш осетити велику срећу уколико се дајеш како би помогао свом самохраном родитељу.

Наравно, с времена на време пожелећеш да је у породици и други родитељ. Међутим, без обзира на ту жељу ти можеш научити да будеш радостан и успешан упркос својим околностима. То је установила и Нина. „Након очеве смрти“, каже она, „неко ми је рекао да је ’живот онакав каквим га ми обликујемо‘ и те су ми се речи заиста урезале. Оне су ме подсетиле да не треба да дозволим животним околностима да диктирају моју срећу.“ И ти можеш изградити сличан поглед на ствари. Запамти да твоја срећа не зависи од околности у којима се налазиш већ од тога како гледаш на њих — и шта чиниш поводом тога.

ВИШЕ О ОВОЈ ТЕМИ У 1. ТОМУ, 4. ПОГЛАВЉУ

[Фуснота]

КЉУЧНИ СТИХ

„Не гледајте само на своју корист него и на корист других“ (Филипљанима 2:4)

САВЕТ ПЛУС

Уколико осећаш да не можеш обавити све додељене послове по кући, тактично предложи свом родитељу да:

● направи списак кућних послова с именима чланова породице који ће их обавити

● уколико је то потребно, расподели послове међу способнијим члановима

ДА ЛИ СИ ЗНАО... ?

Прихватање одговорности у кући може ти помоћи да сазриш пре него млади у породицама с оба родитеља, који обично имају мање одговорности.

ВРЕМЕ ЈЕ ЗА АКЦИЈУ!

Своја негативна осећања победићу тако што ћу ․․․․․

Уколико су људи према мени превише обазриви због мојих околности, рећи ћу ․․․․․

Шта бих о овој теми волео да питам свог родитеља ․․․․․

ШТА БИ РЕКАО?

● Зашто неки имају предрасуде према деци самохраних родитеља?

● Зашто твој родитељ може избегавати да те замоли за помоћ у кући?

● Како можеш показати цењење према свом родитељу?

[Истакнути текст на 211. страни]

Након развода мојих родитеља, мајка и ја смо више разговарале и постале смо веома блиске‘‘(Мелани)

[Слика на странама 210, 211]

Самохрана породица је као чамац у ком недостаје један члан екипе и зато се остали морају мало више напрезати, али могу успети уколико заједно „веслају“