Објављивање добре вести о Исусу

1, 2. Како су покушаји да се Божји народ у првом веку заустави у проповедању добре вести имали супротан ефекат?

ИЗНЕНАДА се подиже талас жестоког прогонства и Савле почиње да „пустоши“ скупштину, а та реч на изворном језику означава изузетну окрутност (Дела 8:3, Чарнић). Ученици беже и некима можда изгледа да ће Савле успети да оствари свој циљ и искорени хришћанство. Међутим, захваљујући томе што су се хришћани расејали по свету, долази до неких неочекиваних резултата. О чему је реч?

² Они који су се расејали „објављивали су добру вест“ у земљама у које су побегли (Дела 8:4). Замисли! Прогонство не само што није успело да спречи Божји народ да проповеда добру вест већ је у ствари допринело томе да се та вест шири! Присиливши ученике да побегну из својих домова, прогониоци су ненамерно омогућили да се добра вест о Краљевству проповеда на удаљеним подручјима. Као што ћемо видети, нешто слично се дешава и у савремено доба.

„Ученици који су се расули по другим крајевима“ (Дела апостолска 8:4-8)

3. (а) Ко је био Филип? (б) Зашто се у Самарији углавном није проповедало и шта је Исус прорекао да ће се дешавати на том подручју?

³ Један од ученика „који су се расули по другим крајевима“ био је Филипa (Дела 8:4; видети оквир „Филип – проповедник добре вести“). Он је отишао у Самарију, град у коме већина људи није чула добру вест, будући да је Исус раније апостолима рекао: „Немојте улазити у самарићанске градове, него идите изгубљеним овцама израелског народа“ (Мат. 10:5, 6). Међутим, Исус је знао да ће се у Самарији с временом дати темељно сведочанство јер је пре узласка на небо рекао: „Сведочићете о мени у Јерусалиму, по целој Јудеји и Самарији и до свих крајева земље“ (Дела 1:8).

4. Како су Самарићани реаговали кад им је Филип проповедао и шта је можда допринело томе?

⁴ Филип је видео да је Самарија била „зрела за жетву“ (Јов. 4:35). Добра вест коју је проповедао окрепила је оне који су тамо живели, и стварно није тешко разумети зашто је то било тако. Јудејци нису контактирали са Самарићанима, а многи су их и презирали. Међутим, Самарићани су видели да добра вест пружа наду свима, без икаквих разлика, и да је то нешто сасвим другачије од ускогрудог размишљања фарисеја. Филип им је ревно и непристрасно проповедао и тако показао да није затрован предрасудама попут оних који су их презирали. Није чудо што га је мноштво Самарићана „с великом пажњом“ слушало (Дела 8:6).

5-7. Наведи примере који показују како је прогонство хришћана допринело ширењу добре вести.

⁵ Ни данас, као ни у првом веку, прогонство није спречило Божји народ да проповеда. Кад год су хришћани били присиљени да напусте свој дом и побегну у неку другу земљу или су пак били послати у затвор, то је само допринело ширењу добре вести на новим подручјима. На пример, Јеховини сведоци су током Другог светског рата сведочили чак и када су били у концентрационим логорима. Један Јеврејин који је упознао Сведоке у једном таквом логору каже: „Морална чврстина затвореника који су били Јеховини сведоци уверила ме је да је њихова вера заснована на Писму, па сам и сам постао Сведок.“

⁶ У неким случајевима су добру вест прихватили чак и они који су прогонили Сведоке. На пример, када је Франц Деш као Јеховин сведок био пребачен у логор Гусен у Аустрији имао је прилику да проучава Библију с једним есесовцем. Замисли само колико су били срећни када су се годинама касније срели на једном конгресу Јеховиних сведока и то обојица као објавитељи добре вести!

⁷ Нешто слично се десило када су Јеховини сведоци због прогонства морали да пребегну из једне земље у другу. Примера ради, током 1970-их велико сведочанство је дато у Мозамбику када су Сведоци из Малавија морали да побегну у ту земљу. Проповедање се наставило чак и када је касније у Мозамбику настало прогонство. „Истина, неки од нас су више пута привођени и хапшени због проповедања“, каже Франсиско Коана. „Али будући да су многи прихватили добру вест о Краљевству, били смо сигурни да нам Бог помаже, баш као што је помагао хришћанима у првом веку.“

8. Како политичке и економске промене утичу на ширење добре вести?

⁸ Наравно, није само прогонство допринело напретку правог хришћанства у неким земљама. Протеклих деценија политичке и економске промене су такође омогућиле да се добра вест о Краљевству шири на многим језицима и међу многим народима. Неки који су живели у ратним подручјима или сиромашним земљама побегли су у стабилније државе и тамо почели да проучавају Библију. Због прилива избеглица настала су подручја на многим језицима. Да ли се и ти трудиш да на свом подручју сведочиш људима „из свих народа, племена, народности и језика“ (Откр. 7:9).

„Дајте и мени ту моћ“ (Дела апостолска 8:9-25)

9. Ко је био Симон и шта га је очигледно привукло Филипу?

⁹ Филип је чинио многа чуда у Самарији. На пример, лечио је болесне и чак је истеривао зле духове (Дела 8:6-8). Један човек је био посебно одушевљен даровима које је Филип имао. Био је то Симон који се бавио магијом и који је био толико уважен међу људима да су за њега говорили: „У овом човеку је велика Божја сила.“ Али Симон је сада видео праву Божју силу која је била очигледна у чудима које је Филип чинио, па је и сам постао верник (Дела 8:9-13). Међутим, нешто касније били су испитани његови мотиви. Како?

10. (а) Шта су Петар и Јован радили у Самарији? (б) Шта је Симон урадио када је видео да нови ученици примају свети дух кад Петар и Јован положе руке на њих?

¹⁰ Када су апостоли сазнали да проповедање добро напредује у Самарији, послали су тамо Петра и Јована. (Видети оквир „Петар употребљава кључеве Краљевства“.) Та двојица апостола су полагала руке на нове ученике и они су примали свети дух.b Симон је био задивљен оним што је видео. „Дајте и мени ту моћ“, рекао је апостолима, „да свако на кога положим руке прими свети дух.“ Чак им је понудио и новац надајући се да може да купи ту моћ коју даје Бог (Дела 8:14-19).

11. Како је Петар прекорио Симона и како је Симон реаговао?

¹¹ Петар је отворено рекао Симону: „Нека твоје сребро пропадне заједно с тобом, јер си мислио да новцем можеш стећи Божји дар! Ти немаш ништа са овом службом, јер Бог види да ти срце није искрено.“ Затим је подстакао Симона да се покаје и да се моли за опроштај. „Усрдно моли Јехову“, рекао му је Петар, „да ти опрости што у срцу имаш ту злу мисао.“ Симон очигледно није био зао човек. Он је желео да чини оно што је исправно, али у том тренутку није исправно разумео ствари. Зато је преклињао апостоле: „Усрдно се молите Јехови за мене да ми се не догоди ништа од онога што сте рекли“ (Дела 8:20-24).

12. Шта је „симонија“ и како су јој многи у хришћанству подлегли?

¹² Оно што је Петар рекао Симону служи као упозорење данашњим хришћанима. Заправо, на основу овог догађаја је и настала реч „симонија“. Она се односи на куповање или продавање положаја, нарочито у цркви. Историја отпадничког хришћанства је препуна таквих примера. У једној енциклопедији пише следеће: „Проучавање историје папских конклава оставља човека у уверењу да ниједан избор папе није прошао без симоније, при чему се она у великом броју случајева појављивала на најгрубљи, најбесрамнији и најотворенији начин“c (The Encyclopædia Britannica, 1878, девето издање).

13. У којим ситуацијама се прави хришћани морају чувати симоније?

¹³ Прави хришћани се морају чувати симоније јер је то грех. На пример, не би смели да покушавају да великодушним поклонима или претераним похвалама стекну наклоност оних за које мисле да су у позицији да дају другима неке одговорности у скупштини. С друге стране, они за које се сматра да су у позицији да другима дају неке одговорности морају пазити да не буду пристрани према богатима. Обе ситуације потпадају под симонију. Сви ми као Божје слуге треба да се понашамо као „мањи“ и да чекамо да Јехова преко свог духа изврши наименовања у скупштини (Лука 9:48). У Божјој организацији нема места за оне који траже „част за себе“ (Посл. 25:27).

„Да ли разумеш то што читаш?“ (Дела апостолска 8:26-40)

14, 15. (а) Ко је био етиопски дворанин и како га је Филип пронашао? (б) Како је Етиопљанин реаговао на оно што му је Филип говорио и зашто његово крштење није било исхитрено? (Видети фусноту.)

¹⁴ Јеховин анђео је рекао Филипу да крене путем који води од Јерусалима до Газе. Било му је јасно зашто је тамо кренуо чим је срео једног етиопског дворанина који је наглас читао „књигу пророка Исаије“. (Видети оквир „Евнух или дворанин?“.) Јеховин свети дух је подстакао Филипа да притрчи колима у којима је био тај човек. „Да ли разумеш то што читаш?“, упитао је Етиопљанина. „Како бих могао ако ми неко не објасни?“, одговорио је (Дела 8:26-31).

¹⁵ Етиопљанин је позвао Филипа да се попне у његова кола. Замисли само какав је разговор уследио! Дуго се није знало на кога се у Исаијином пророчанству односе изрази „овца“, то јест „слуга“ (Ис. 53:1-12). Али док су путовали, Филип је објаснио етиопском дворанину да се ово пророчанство испунило на Исусу Христу. Попут оних који су се крстили на Педесетницу 33. н. е., тај Етиопљанин који је већ био прозелит одмах је знао шта треба да ради. „Ево воде!“, рекао је Филипу. „Шта ме спречава да се крстим?“ Филип га је без оклевања крстио!d (Видети оквир „Крштење у води“.) Јеховин дух је после тога одвео Филипа у Азот где је наставио да објављује добру вест (Дела 8:32-40).

16, 17. Како анђели данас учествују у проповедању?

¹⁶ Данашњи хришћани имају јединствену прилику да учествују у делу које је обављао и Филип. Често могу да сведоче онима које срећу у неформалним приликама, као на пример кад негде путују. У многим ситуацијама се испостави да нису случајно наишли на неку искрену особу. Тако нешто треба очекивати јер Библија јасно каже да анђели воде проповедање како би добра вест стигла до људи из свих народа, племена, језика и народности (Откр. 14:6). Вођство анђела у проповедању је управо оно што је Исус прорекао. Исус је у поређењу о пшеници и кукољу рекао да ће током времена жетве, то јест на крају овог поретка, анђели бити жетеоци. Још је рекао да ће та духовна створења „сакупити из његовог Краљевства све који друге наводе на грех и оне који чине безакоње“ (Мат. 13:37-41). У исто време анђели ће сакупити и оне који ће бити будући владари у небеском Краљевству и касније „велико мноштво“ које сачињавају „друге овце“ које Јехова жели да привуче својој организацији (Откр. 7:9; Јов. 6:44, 65; 10:16).

¹⁷ Доказ да се тако нешто дешава јесте и чињеница да неки од оних којима прилазимо у служби проповедања кажу да су се молили Богу за помоћ. Погледајмо шта су доживеле две наше сестре у служби проповедања. Једна од њих је са собом повела и свог синчића. Када су хтеле да заврше са службом за то преподне, дете је ипак желело да покуца на још једна врата. Заправо, са̂мо је отишло и покуцало! Када је врата отворила једна млада жена, сестре су пришле и поразговарале с њом. Веома су се изненадиле кад им је рекла да се управо молила да дође неко ко ће јој помоћи да разуме Библију. Тако су почеле да проучавају Библију с њом!

18. Зашто никада не бисмо смели да олако схватамо нашу службу?

¹⁸ Будући да си део хришћанске скупштине, имаш част да заједно са анђелима учествујеш у проповедању које се у наше време обавља у невероватним размерама. Никада немој олако схватати такву част. Сигурно ћеш бити срећан ако се и даље будеш трудио да истрајно објављујеш „добру вест о Исусу“ (Дела 8:35).