Никодим код Исуса

Била је 30. година н. е. Исус је био у Јерусалиму ради прославе Пасхе и учинио је још нека чуда. Због тога су многи почели да верују у њега. Међу њима је био и Никодим, фарисеј и члан јеврејског врховног суда, такозваног Синедриона. Он је био импресиониран оним што је Исус учинио и желео је да сазна нешто више. Зато је, када је пао мрак, отишао код Исуса. То је учинио под окриљем ноћи, вероватно зато што се плашио да би његова репутација међу верским вођама могла бити нарушена уколико би се сазнало за његову посету.

„Учитељу“, обратио се Исусу, „знамо да си ти учитељ који је дошао од Бога, јер нико не може да чини чудесне знакове које ти чиниш ако Бог није с њим.“ Исус му је тада говорио о томе да се човек мора ’поново родити‘ да би ушао у Божје Краљевство (Јован 3:2, 3).

Али како је то могуће? „Зар [човек] може по други пут да уђе у утробу своје мајке и да се роди?“, питао га је Никодим (Јован 3:4)

Међутим, Исус није мислио на то. Он је рекао: „Ако се неко не роди од воде и духа, не може ући у Божје краљевство“ (Јован 3:5). Исус се родио „од воде и духа“ када се крстио и када је на њега сишао свети дух. Том приликом су се чуле следеће речи: „Ово је мој Син, вољени, који је по мојој вољи“ (Матеј 3:16, 17). На тај начин, Бог је објавио да се Исус родио као његов духовни Син, који ће ући у небеско Краљевство. Касније, на Педесетницу 33. н. е., свети дух ће бити изливен и на друге крштене особе, и оне ће бити поново рођене као помазани Божји синови (Дела апостолска 2:1-4).

Никодиму је било тешко да разуме све те поуке о Краљевству. Зато му је Исус говорио о још нечему што ће учинити као Божји Син. Он му је рекао: „Као што је Мојсије у пустињи подигао змију на стуб, тако и Син човечји мора бити подигнут, да би свако ко верује у њега имао вечни живот“ (Јован 3:14, 15).

У далекој прошлости, због бунтовног става Израелаца, Бог је на њих пустио змије отровнице. Змијске уједе су могли преживети само они који су гледали у бакарну змију коју је Мојсије начинио (Бројеви 21:9). Слично томе, и данас се људи могу избавити из свог грешног стања и добити вечни живот само ако верују у Божјег Сина. Истичући колико у том избављењу велику улогу има Јеховина љубав, Исус је рекао Никодиму: „Бог је толико волео свет да је дао свог јединорођеног Сина, да нико ко исказује веру у њега не буде уништен, него да има вечни живот“ (Јован 3:16). Тако је Исус, шест месеци од почетка своје службе, баш у Јерусалиму јасно изнео да ће спасење доћи преко њега.

Исус је још рекао Никодиму: „Бог није послао свог Сина у свет да он осуди свет.“ То значи да Исус није дошао да осуди све људе на уништење. Уместо тога, он је рекао да је послат да се „свет спасе преко њега“ (Јован 3:17).

Пошто је Никодим дошао код њега по ноћи, Исус је свој разговор с њим завршио следећим речима: „Ово је основа за осуду: светлост [то јест Исус] је дошла у свет, али људи су волели таму, а не светлост, јер су им дела била зла. Јер ко чини зло, мрзи светлост и не долази к светлости, да се његова дела не би разоткрила. Али ко ради оно што је право, долази к светлости, да би се видело да су његова дела учињена у складу с Божјом вољом“ (Јован 3:19-21).

Сада је било на Никодиму, фарисеју и израелском учитељу, да размишља о оном што је чуо о Исусовој улози у остварењу Божје воље.