Зашто ће доћи до уништења

Исус је на многе начине настојао да покрене људе да размишљају о свом односу с Богом. Још једна прилика за то му се указала након разговора с мноштвом испред куће једног фарисеја.

Неки из народа поменули су један трагичан догађај, наиме, говорили су о „Галилејцима чију је крв Пилат помешао с крвљу жртава које су приносили“ (Лука 13:1). О чему се ту радило?

Могуће је да је био у питању догађај у ком су хиљаде Јудејаца побијени због побуне против римског намесника Пилата. Наиме, он је узео новац из храмске ризнице да би изградио акведукт и довео воду у Јерусалим. Можда је до новца дошао захваљујући сарадњи с храмским старешинама. Они који су се осврнули на овај догађај можда су мислили да је те Галилејце снашла невоља јер су учинили нешто лоше. Исус се није сложио с тим.

Због тога их је упитао: „Мислите ли да су ти Галилејци били већи грешници од свих осталих Галилејаца јер су тако страдали?“ Затим је рекао да то није тачно. Међутим, тај догађај је употребио да упозори Јудејце: „Ако се не покајете, сви ћете тако изгинути“ (Лука 13:2, 3). Затим је указао на још један догађај који је можда био повезан с изградњом поменутог акведукта.

Рекао је: „Оних осамнаест на које је пала кула у Силоаму и убила их, мислите ли да су они били већи грешници од свих осталих људи који живе у Јерусалиму?“ (Лука 13:4). Народ је можда мислио да су они настрадали због неких својих греха. Исус се поново није сложио. Он је знао да су „време невоље и непредвиђени догађаји“ вероватно били одговорни и за ову трагедију (Проповедник 9:11). Па ипак, из овог догађаја народ је могао извући једну поуку. Исус је о томе рекао: „Ако се не покајете, сви ћете тако изгинути“ (Лука 13:5). Али зашто је сада то нагласио?

То је било повезано с тим колико дуго он већ проповеда. Зато је испричао једно поређење: „Један човек је у свом винограду имао засађену смокву и дошао је да тражи плод на њој, али га није нашао. И рекао је виноградару: ’Ево, већ три године долазим да тражим плод на овој смокви, али га не налазим. Посеци је! Зашто да због ње земља стоји бескорисна?‘ Он му је на то рекао: ’Господару, остави је још ову годину, док окопам око ње и нађубрим је. Можда ће убудуће доносити плод. А ако га не донесе, посећи ћеш је‘“ (Лука 13:6-9).

Већ више од три године, Исус је настојао да помогне Јудејцима да развију веру. Па ипак, релативно мало њих су постали његови ученици, за које се може рећи да су плод његовог труда. Сада је била четврта година његове службе и он је улагао још више напора. Симболично говорећи, као да је окопавао и ђубрио јудејску смокву, тако што је проповедао и поучавао у Јудеји и Переји. Како су људи реаговали? Само мали број Јудејаца се одазвао. У целини гледано, народ је одбио да се покаје и због тога га је чекало уништење.

Таква непријемчивост је убрзо поново дошла до изражаја на један сабат. Исус је поучавао у једној синагоги. Тамо је угледао жену која је била опседнута демоном, због кога је 18 година била згрчена. Исус јој је саосећајно рекао: „Жено, ослобођена си своје болести“ (Лука 13:12). Тада је положио своје руке на њу и она се одмах исправила и почела да слави Бога.

То је разбеснело старешину синагоге, па је рекао: „Шест је дана у које треба радити. Дакле, у те дане долазите и лечите се, а не на сабатни дан“ (Лука 13:14). Тај старешина није порекао да Исус има моћ да лечи, већ је осудио народ што је дошао да буде излечен на сабат. На то је Исус изнео необориву логику: „Лицемери, не одвезује ли свако од вас на сабат свог бика или магарца од јасала и одводи га да га напоји? Зар није онда требало ову Аврахамову кћер, коју је Сатана осамнаест година држао свезану, ослободити тих окова на сабатни дан?“ (Лука 13:15, 16).

Његови противници су се постидели, а народ се радовао због дивних дела која је Исус учинио. Након тога је Исус и овде у Јудеји изнео два пророчанска поређења о Краљевству, која је испричао раније из чамца на Галилејском мору (Матеј 13:31-33; Лука 13:18-21).