„Ево човека!“

Пилат је мноштву које је тражило Исусову смрт рекао: „Нисам нашао да је овај човек крив за оно за шта га оптужујете. А није нашао ни Ирод“ (Лука 23:14, 15). Пилат је покушавао да поштеди Исуса, па је прибегао нечем другом. Рекао је народу: „Код вас је обичај да вам на Пасху пустим некога. Хоћете ли дакле да вам пустим јудејског краља?“ (Јован 18:39).

Знао је да је у затвору био Варава, који је био познат као разбојник, побуњеник и убица. Зато је упитао: „Кога хоћете да вам пустим, Вараву или Исуса кога називају Христом?“ Свештенички главари су нахушкали људе да траже Вараву, а не Исуса. Након тога, Пилат је још једном упитао: „Кога од ове двојице хоћете да вам пустим?“ Мноштво је викало: „Вараву!“ (Матеј 27:17, 21).

Тада је Пилат запањено упитао: „Шта онда да учиним с Исусом кога називају Христом?“ Разјарена руља је викала: „На стуб с њим!“ (Матеј 27:22). Срамно су тражили смрт невиног човека. Међутим, Пилат је стао у његову одбрану: „Па какво је зло он учинио? Нисам нашао на њему ништа чиме би заслужио смрт. Зато ћу га казнити и пустити“ (Лука 23:22).

И поред свих Пилатових покушаја, мноштво је још јаче викало: „На стуб с њим!“ (Матеј 27:23). Под утицајем верских вођа, побеснело су тражили крв. И то не крв неког злочинца, убице, већ недужног човека, који је пре само пет дана у Јерусалиму дочекан као Краљ! Ако су се ученици налазили међу мноштвом, били су тихи и неприметни.

Пилат је схватио да ништа не може постићи. Метеж је бивао све већи, па је узео воду и опрао руке пред мноштвом. Након тога је рекао: „Нисам крив за крв овог човека. То је ваша ствар.“ Чак ни то их није зауставило. Уместо тога, рекли су: „Његова крв нека падне на нас и на нашу децу“ (Матеј 27:24, 25).

Међутим, овај намесник је више желео да удовољи народу него да уради оно што је исправно. Зато је у складу с њиховим захтевима ослободио Вараву. Наредио је да се Исусу скину хаљине и да се избичује.

Након тог ужасног бичевања, војници су га одвели у Пилатов двор. Око њега се окупила цела чета која је наставила да га понижава. Исплели су му венац од трња и ставили му на главу. У десну руку су му ставили трску и огрнули га скерлетним плаштем, какав су носили краљеви. Затим су му се ругали: „Здраво, јудејски краљу!“ (Матеј 27:28, 29). Пљували су га и шамарали. Узели су трску из његове руке и ударали га по глави, због чега су му се оштри трнови „круне“ још дубље заривали у кожу.

Исусово изванредно достојанство и снага оставили су дубок утисак на Пилата, па је он још једном покушао да се ослободи кривице, рекавши: „Ево, изводим вам га да знате да на њему не налазим никакву кривицу.“ Да ли је можда мислио да ће се народ сажалити када буде видео Исуса у модрицама и како крвари? Док је Исус стајао пред тим бездушним мноштвом, Пилат је узвикнуо: „Ево човека!“ (Јован 19:4, 5).

Иако је био измучен и у ранама, Исус је одражавао тихо достојанство и мир, што је чак и Пилат морао да призна, јер су се у његовим речима могли видети поштовање и сажаљење.