3. ПИТАЊЕ
Како да побољшам комуникацију с родитељима?
ШТА БИ ТИ УРАДИО?
Замисли следећу ситуацију: Среда је поподне. Седамнаестогодишњи Џеф је обавио кућне послове и спреман је да заслужено одахне — коначно! Укључио је ТВ и сручио се у омиљену фотељу.
Баш у том тренутку, на вратима се појављује отац и није одушевљен оним што види.
„Џефри! Зашто траћиш време гледајући ТВ када треба да помогнеш брату око домаћег? Никада не радиш оно што ти се каже!“
„Опет иста прича“, гунђа Џеф, довољно гласно да га отац чује.
Отац се нагиње ка њему и пита га: „Шта си то рекао?“
„Ништа“, каже Џеф с дубоким уздахом, преврћући очима.
Сада је отац стварно љут. „Не обраћај ми се таквим тоном!“
Да си ти на Џефовом месту, како би спречио да дође до овог сукоба?
ЗАСТАНИ И РАЗМИСЛИ!
Комуникација с родитељима се може упоредити с вожњом колима. Ако наиђеш на препреку на путу, ти не одустајеш већ тражиш други пут.
ПРИМЕР:
„Тешко ми је да разговарам с татом“, каже девојка по имену Леа. „Понекад му нешто говорим, а онда ми он каже: ’Извини, нешто си рекла?‘“
ЛЕА ИМА БАРЕМ ТРИ МОГУЋНОСТИ.
1. Бурно реаговати.
Леа би могла почети да виче: „Тата, слушај ме, важно ми је!“
2. Прекинути разговор.
Леа би једноставно могла дићи руке и престати да разговара с татом о својим проблемима.
3. Сачекати прави тренутак и поново споменути проблем.
Могла би касније разговарати с татом или му проблем објаснити у писму.
Коју би ти могућност препоручио Леи?
РАЗМИСЛИ: Леин тата је толико заокупљен својим мислима да не примећује њену узнемиреност. Ако Леа изабере могућност под 1, он можда неће разумети зашто она одједном виче на њега. Поред тога што га тиме вероватно не би подстакла да је пажљивије слуша, такође не би показала поштовање према њему (Ефешанима 6:2). Према томе, ова могућност је не би никуда одвела.
Као што не би дозволио да те препрека на путу спречи да дођеш до циља, тако немој дозволити да се ишта испречи између тебе и твојих родитеља
Премда се на први поглед чини да је могућност под 2 најлакша, она није и најмудрија. Зашто? Да би Леа решила своје проблеме, важно је да разговара с татом. А да би јој он могао помоћи, мора да зна шта се дешава у њеном животу. Повлачењем у себе ништа се не постиже.
Међутим, уколико се определи за могућност под 3, Леа неће дозволити да је препрека на путу спречи да дође до циља. Она ће покушати да разговара о свом проблему неки други пут. Уколико изабере да напише тати писмо, вероватно ће јој одмах бити лакше.
Писање писма јој такође може помоћи да јасније изрази оно што би му рекла. Док буде читао писмо, Леин тата ће схватити шта је она желела да каже, што ће му помоћи да боље разуме оно што је мучи. Могућност под 3 би могла да помогне и Леи и њеном тати. Било да разговара с њим лицем у лице или му напише писмо, то ће бити у складу с библијским саветом да „унапређујемо мир“ (Римљанима 14:19).
Које још могућности Леа има?
Покушај да се сетиш и запиши их испод. Затим напиши до чега би то могло довести.
НЕ СТВАРАЈ РЕБУС КОД СВОЈИХ РОДИТЕЉА
Запамти да оно што кажеш и оно што твоји родитељи чују није увек исто.
ПРИМЕР:
Родитељи те питају зашто си нерасположен. Ти им одговараш: „Не желим о томе да причам.“
Али твоји родитељи чују: „Не желим да вам се поверим. О томе могу да разговарам са својим пријатељима, али не и с вама.“
Замисли да имаш један велики проблем и родитељи ти нуде помоћ. Ти им кажеш: „Ништа не брините. Сам ћу то решити.“
Твоји родитељи можда чују:
Можда би боље звучало да кажеш: