Јездра поучава народ Божјем закону

Прошло је око 70 година откад се већина Израелаца вратила у Јерусалим, али неки су и даље живели у разним деловима Персијског царства. Један од њих био је и свештеник Јездра, који је поучавао народ Јеховином закону. Он је чуо да народ у Јерусалиму не поступа по Јеховином закону и желео је да оде тамо и да им помогне. Артаксеркс, краљ Персије, рекао му је: „Бог ти је дао мудрост да можеш поучавати народ његовом закону. Иди и поведи са собом све који желе да пођу.“ Јездра се састао са свима који су желели да се врате у Јерусалим. Помолили су се Јехови да их чува на том дугом путовању, а затим су кренули.

Стигли су у Јерусалим четири месеца касније. Кнезови су Јездри рекли: „Израелци нису слушали Јехову и женили су се женама које служе лажним боговима.“ Шта је Јездра тада учинио? Пред целим народом је клекнуо на колена и помолио се: „Јехова, ти си много тога учинио за нас, а ми смо ти згрешили.“ Народ се покајао, али му је и даље био потребан неко ко би му помогао да чини оно што је исправно. Јездра је изабрао старешине и судије који ће решити тај проблем. У наредна три месеца отпустили су све оне који нису служили Јехови.

Од тада је прошло дванаест година. У међувремену су биле обновљене зидине Јерусалима. Јездра је окупио народ на тргу да би му читао Божји закон. Када је отворио књигу, народ је устао. Он је хвалио Јехову, а цео народ је подигао руке у знак одобравања. Затим је читао и објашњавао закон, а народ је пажљиво слушао. Признали су да су поново окренули леђа Јехови и плакали су. Сутрадан им је опет читао закон. Из онога што су чули разумели су да се ближи Празник сеница. Зато су одмах почели с припремама за прославу тог празника.

Током седам дана празника, народ се радовао и захваљивао Јехови за добру жетву. Празник сеница се није тако славио још од времена Исуса Навина. Народ се након празника окупио и помолио: „Јехова, ти си нас избавио из ропства, хранио си нас у пустињи и дао си нам ову плодну земљу. Али ми смо те много пута изневерили. Слао си нам пророке да нас опомињу, али ни њих нисмо слушали. А ти нас и даље трпиш. Одржао си обећање које си дао Аврахаму. А ми ти сада обећавамо да ћемо те слушати.“ Записали су оно што су обећали, а кнезови, Левити и свештеници ставили су на то свој печат.