54 | АПОСТОЛ ЈОВАН
Остао је храбар и у најмрачнијим временима
„ПОСЛЕДЊИ је час“, написао је апостол Јован. И сам је био зашао у године, свестан да се једној ери ближи крај и да ускоро више неће бити ниједног апостола. Деценијама раније су Исус и апостол Павле упозорили да ће отпадништво узети маха. Апостоли су се свим силама борили против њега, али како су умирали један за другим, тако су лажни учитељи имали све већи утицај у скупштини (Мат. 7:15; Дела 20:29, 30; 2. Сол. 2:6, 7). Јован је очигледно био последња линија одбране. Не можемо ни да замислимо колико се беспомоћно осећао док је гледао како отпадништво као гангрена захвата једну скупштину за другом. Међутим, он се није дао заплашити нити је пао у очај.
Шта је помогло Јовану да се под старе дане бори с противљењем, изгнанством и све већим отпадништвом?
Чак и након што је прешао деведесету, Јован је и даље ревно „говорио о Богу и сведочио о Исусу“. Због тога је био прогнан на Патмос, пусто и каменито острво у Егејском мору. Одакле му снага да и у тим тренуцима остане позитиван и не клоне духом? Одговор је вероватно лежао у томе што никада није заборавио речи које је Исус упутио њему и осталим ученицима: „Ја сам с вама у све дане до свршетка овог поретка“ (Мат. 28:20).
Више од 60 година након тог обећања, Јован поново има прилику да види и чује Исуса, али у потпуно новој улози. Исус му открива шта ће се дешавати у будућности, наиме да ће током Господовог дана хришћанска скупштина бити обновљена и уједињена и да ће Божји народ служити Богу на исправан начин. Христ ће у том периоду помагати својим следбеницима да се одупиру Сатаниним нападима и остану верни Богу.
Јован је визију добио у знаковима и симболима и већину тога уопште није могао да разуме. Међутим, схватио је оно што је најбитније: иако је отпадништво узимало све више маха, Јехова и Исус све држе под контролом. Видео је да ће Божји народ током Господовог дана постати многобројан и да ће Бог чинити невероватне ствари за њих. Осим тога, видео је да ће у будућности Ђаво бити збачен с неба на земљу и да пресуду о његовом уништењу нико не може оспорити. Јован је савесно записао све што је видео и чуо и нема сумње да се и сам веома охрабрио.
Изгнанство на Патмос није убило Јована, нити му је сломило дух. Након смрти римског цара Домицијана, који је био заклети непријатељ хришћанства, Јован је био пуштен на слободу и вероватно је отишао у Ефес. А онда је, када је имао скоро 100 година, неочекивано добио нови задатак.
Бог га је надахнуо да напише четврто и последње јеванђеље. Јован је добро знао да ће се то брзо прочути по скупштинама па ће се многа браћа и сестре охрабрити и вера ће им бити ојачана. С друге стране, знао је и да се противницима то неће нимало допасти и да ће га мрзети још више. Али то га није обесхрабрило.
Иако је прошло скоро седам деценија од како је Исус умро, Јован се захваљујући светом духу сећао његове целокупне службе на земљи, као да се све јуче десило. Јованов запис о Исусовом животу је живописан и дирљив, и отприлике 90 посто догађаја се не налазе у остала три јеванђеља. Рецимо, само је он описао Лазарево ускрсење, али и то како су верске вође након тога планирале да убију Исуса (Јов. 11:1-46; 12:10). Осим тога, Јован је до у детаље записао шта је Исус рекао својим ученицима у ноћи пре него што је убијен, као и дирљиву молитву коју је упутио за њих. Стварно смо срећни што захваљујући Јовану можемо да читамо о свему томе.
Отприлике у исто време, Јован је написао и три посланице својој браћи и сестрама. У њима је храбро разоткрио отпаднике и начин на који покушавају да повуку ученике за собом. Јован је рекао сухришћанима да се никако не друже с отпадницима и да их чак и не поздрављају. Поред тога, писао је о дивној будућности која нас чека, као и о љубави. На пример, рекао је: „Бог је љубав.“ И сам је много волео браћу и сестре, што је било очигледно у његовим посланицама у којима их је с пуно топлине храбрио и саветовао. У једној од њих је написао како је срећан кад види да они којима је помогао да упознају истину и даље живе по њој. Сигурно су многи који су прочитали те речи били одлучни да наставе да верно служе Јехови.
Данас се нећемо суочити са оним с чим се Јован суочавао. Иако је отпадништво реална опасност, оно никад неће у тој мери преплавити хришћанску скупштину као у вековима након Јованове смрти (Ис. 54:17; Дела 3:21). Па ипак, можда ћемо се суочити с нетрпељивошћу и прогонством или ћемо бити одвојени од наше браће и сестара. Ако се угледамо на Јована, изгураћемо све то. Зато будимо одлучни да, шта год да нас задеси, и даље храбро корачамо уз свог Бога!
Прочитај библијске стихове:
Питање за разговор:
У чему се огледала Јованова храброст?
Истражуј дубље
1. На основу онога што знамо о Јовану, шта можемо закључити о његовом карактеру? (bt 33, оквир ¶3-4)
2. Зашто су противници за Јована и Петра рекли да су „необразовани и обични људи“? (Дела 4:13; w08 15. 5. 30 ¶6)
3. У ком смислу је Јован „остао“ док Исус не дође? (nwtsty белешка за Јов. 21:22-wcgr)
4. Зашто можемо закључити да је Јован написао јеванђеље које носи његово име? (it „Јован, јеванђеље“ ¶2-8-wcgr) 1
Fondation Martin Bodmer, Cologny (Genève)
Слика 1: Манускрипт који је настао око 200. н. е. и чији наслов [у истакнутом оквиру] гласи „Јеванђеље по Јовану“
Размисли о поукама
Јован је под Божјим надахнућем више од 100 пута поменуо Исусову откупну жртву и користи које имамо од ње. Како и ми можемо на сличан начин да покажемо да ценимо оно што је Исус урадио за нас?
Јован се вероватно већ ближио стотој години кад га је Бог надахнуо да напише пет библијских књига. Шта нам то говори о томе како Јехова гледа на старе? 2
Слика 2
Како и ти попут Јована можеш бити храбар?
Сагледај ширу слику
Шта из ових догађаја учиш о Јехови?
Како су ови догађаји повезани с главном темом Библије?
Зашто си захвалан што је Јован изабран да влада с Христом?
Сазнај још нешто
Како стара браћа и сестре могу бити храбри попут Јована?
Јован је много писао о љубави. Шта све можемо да научимо од њега и из онога што је писао браћи?
„Поуке од ученика ’кога је Исус нарочито волео‘ “ (w21.01 8-13)