Питања читалаца
Мој супруг који није у вери признао ми је да има другу жену. Да ли је то признање довољан разлог за библијски развод?
У неким случајевима, ако брачни партнер хришћанина призна да је починио неморал, то пружа библијски основ за развод, што невином хришћанину даје слободу да се поново венча ако то жели.
У свом закону датом нацији Израел, Јехова је омогућио развод по разним основама (5. Мојсијева 24:1, 2). Прељуба, хомосексуалност и нечовечност биле су основе за окончање брака; ко је био крив био је погубљен (5. Мојсијева 22:22—24; 3. Мојсијева 18:22, 23). Међутим, Закон је поставио важан захтев: „На изјаве два или три сведока да се погуби онај ко заслужује смрт; али на изјаву једног сведока да се не погуби“ (5. Мојсијева 17:6; 19:15; 4. Мојсијева 35:30). Пошто „љуби праведност и правду“, Јехова је захтевао да се о таквим питањма закључује на основу доказа или сведочанстава, а не само на основу сумње (Пс. 33:5). То је, наравно, утврђено с обзиром на смртну казну, а не с обзиром на развод.
Друге ситуације у вези Закона такође показују важност доказа. Шта је требало да учини човек који је сумњао да му је жена починила прељубу, али она је то порицала и није било сведока? Божји закон је описао корак који треба да се предузме, али тај корак је био драстичан и могао је имати трајне последице за жену или за мужа ако је она била невина. Жену је требало довести пред свештеника и дати јој, према прописаној процедури, да пије посебну воду. Ако је била крива, искусила би божанску казну тако што би јој ‘спало бедро‘, што очигледно значи да би атрофирали њени полни органи и изгубила би способност зачећа (4. Мојсијева 5:12—31). Очигледно у таквим случајевима прељубница, мада је искусила необичну; божанску казну, јер је порицала кривицу и није било потребних сведока, није била погубљена.
Каква је ситуација данас у хришћанској скупштини? Да ли је могуће добити поуздано сведочанство као основу за библијски развод?
Исус је рекао да за његове следбенике постоји само један разлог за развод који би некоме дао слободу за поновно венчање, а то је порнеиа, полни неморал, почињен од стране брачног партнера (Матеј 19:9). Да ли постоји довољан разлог за развод уколико би хришћанска супруга само сумњала да је њен муж крив за прељубу? Не, јер Хришћански грчки списи преузимају начело да се ствари утврђују на темељу два или три сведока, као што то и захтева уравнотежен осећај за правду (Јован 8:17, 18; 1. Тимотију 5:19; Јеврејима 10:28). Дакле, ако жена само сумња на овог мужа, а он то пориче и нема сведока који би потврдили прељубу, она не би имала довољну основу на којој би хришћанска скупштина утврдила да она има право на развод и на поновно венчање.
Међутим, у неким случајевима, брачни партнер који није у вери признаје да је починио неморал. На пример, муж се може тиме хвалити како би се наругао жени и тиме је повредио. Жена ће можда да одлучи да пређе преко те његове ћудљивости. Али, шта ако она сматра да то не може или не би требала? Да ли је његово признање довољан доказ?
Таква ситуација није иста као кад он тврди да је невин или кад чврсто пориче да је крив за прељубу. Можда он то признаје њој, али због свог угледа то можда не жели да учини на суду или пред другима. Шта тада може жена да учини?
Пошто је она део чисте хришћанске скупштине, она треба да схвати важност тога и да поступи правилно како не би, уколико се разведе и поново уда, довела у питање и чистоћу ’брачне постеље’ (Јеврејима 13:4). С тим у складу она може старешинама који заступају њену скупштину дати писмо у коме описује своју ситуацију, нагласивши да јој је муж који није у вери признао да је починио неморал. Може навести да га у складу с Матејом 19:9 жели напустити и законски се развести, те на тај начин окончати брак библијски и законски.
Старешине ће размотрити да ли постоји било који познат разлог да се закључи другачији од оног, да муж који није у вери јесте починио неморал. Ако такав разлог не постоји, они могу прихватити њену потписану изјаву.
,Али’, могао би неко да каже, ,зар се не може дати лажна, неистинита изјава и рећи да је супруг починио неморал, а он то уствари никад није рекао?’ Стварно би то била велика превара. Давид је некад молио: „Испитај срце моје, обиди ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје“ (Псалам 17:3). У обрнутом случају, Јехова добро зна када неко чини неправду и он ће се побринути да та особа нема трајни успех. Зато, ако хришћанка поднесе извештај тврдећи да је њен супруг починио неморал, Јехова зна чињенице. Као што каже Библија; „И не постоји творевина која није јасна његовој моћи виђења, већ су све ствари голе и откривене очима онога коме морамо положити рачун“ (Јеврејима 4:13; Приче Соломунове 5:21; Јеремија 16:17).
Дакле, ако нема разлога за сумњу у женину изјаву, скупштинске старешине могу препустити ту ствар њој и Јехови. У том случају ће она пред Јеховом сносити одговорност у погледу тога да ли је њен муж стварно починио неморал, а што би био библијски основ за окончање брака чак и ако је законски развод постигнут на некој другој основи.