Божја реч је жива

Ко ти је заиста ближњи?

Један учитељ Божјег закона датог Израелцима устаје једног дана и куша Исуса питањем: „Учитељу, шта треба да учиним, па да наследим живот вечни“? Када је Исус одговорио да мора да љуби потпуно Бога и да љуби ближњега свога као самог себе, учитељ закона пита: „Ко је заиста мој ближњи“? Исус одговара на то питање причајући следећу причу:

Неки Јудејац путује из Јерусалима у Јерихон, прича Исус. Човек пада у руке разбојницима, који му све узимају, туку га и остављају га полумртва. Ситуација је очајна, пошто ће човек умрети ако му се не помогне.

Исус наставља да прича и каже да случајно силази истим путем неки јеврејски свештеник. Шта он чини? Не стаје ни за часак! Без икаквог милосрђа у срцу, прелази на другу страну пута и продужује пут.

После неког времена долази на то место Левит, још један човек који има предност да служи у Божјем храму. Али ни он нема милосрђа у срцу. Исто прелази на другу страну пута и не зауставља се да помогне.

Гле! Ко то помаже испремлаћеном Јудејцу? То је неки Самарићанин. То је изненађујуће јер су Јудејци и Самарићани непријатељи. У Библији пише: „Јудејци се не мешају са Самарићанима“ (Јован 4:9, БА).

Самарићанин му не превија само ране и не ставља га само на своје кљусе, него га води у гостионицу, и остаје тамо неко време и стара се о њему. И затим, вади новац у вредности од две наднице и даје га гостионичару, па каже: „Побрини се за њега, и ако потрошиш на то више, платићу ти приликом свога повратка“

По завршетку приче, Исус се окреће учитељу Закона и пита га: „Шта мислиш који је од ове тројице био ближњи ономе што је пао разбојницима у руке“? Учитељ Закона одговора: „Онај који му је учинио милосрђе“. На то Исус каже: „Иди па чини и ти тако“ (Лука 10:25—37, др Чарнић).

Какву дивну поуку можемо сви ми да извучемо из овога! Без обзира на расу, боју коже, националност или друштвени положај, људи су наши ближњи. И ако хоћемо да добијемо вечни живот, морамо да их волимо и чинимо им љубазна дела.