Трећа Мојсијева позива на свето обожавање Јехове

ЈЕХОВИНИ обожаваоци морају да буду свети. У овој књизи Библије, 3. Мојсијевој, увек изнова то долази јасно до изражаја. На пример, у њој читамо: „Ја сам Јехова Бог ваш; посвећујте се и докажите да сте свети, јер сам ја свет“ (3. Мојсијева 11:44, НС; 19:2; 20:7, 26).

Очигледно је 1512. пре н.е. написао пророк Мојсије на Синају 3. књигу Мојсијеву. Зато та књига носи његово име. Обухвата период од само месец дана — од успоставе шатора од састанка првог дана првог месеца, друге године од ослобођења Израелаца из египатског ропства па до првог дана другог месеца друге године по њиховом изласку из Египта, када Јехова заповеда Мојсију да попише народ (4. Мојсијева 1:1—3; 2. Мојсијева 40:17). Садржај ове књиге одражава живот под шаторима и указује на његово уређење у пустињи (3. Мојсијева 4:21; 10:4, 5; 24:8; 17:1—5).

Јеховини сведоци нису данас под Законом који је Бог дао преко Мојсија, јер је Исус Христ својом смрћу уклонио тај закон (Римљанима 6:14; Ефесцима 2:11—16). Могу ли, онда, уредбе које се налазе у 3. Мојсијевој да користе хришћанима? Ако да, на који начин? Шта можемо да сазнамо из ове књиге о свом обожавању Јехове?

У садржају се истиче светост

О приносима и жртвама се говори у првих седам глава 3. Мојсијеве. Богу су се давале добровољне жртве паљенице у целости, као што је Исус Христ потпуно себе дао. Само један део жртве заједничког учешћа је био принет Богу на олтар, док је други јео свештеник, а трећи онај који ју је принео. То се може упоредити са помазаним хришћани ма за које је спомен слава на Христову смрт заједничка вечера (3. Мојсијева 1:1—17; 3:1—17; 7:11—36; 1. Коринћанима 10:16—22).

Жртве за грех и за кривицу биле су обавезне. Прве су служиле да искупе грехове почињене грешком или ненамерно, док су се друге жртве очигледно давале да би задовољиле Бога.због права које је било повређено и (или) да би обновиле извесна права за преступника који се покајао (3. Мојсијева 4:1—35; 5:1—6:7; 6:24—30; 7:1—7). Вредно је запазити да Израелцима није само једном било речено да не једу крв (3. Мојсијева 3:17; 7:26, 27). Доприносиле су се и бескрвне жртве у житарицама у знак признања Јеховине дарежљивости (3. Мојсијева 2:1—16; 6:14—23; 7:9, 10). Хришћани разматрају све те ствари данас са великим интересовањем, јер су жртве, које су биле обавезне по заветном закону, указивале на Исуса Христа и његову жртву или на благодети које услеђују из ње (Јеврејима 8:3—6; 9:9—14; 10:5—10).

Затим се излажу свештеничке уредбе. Мојсије је, како га је Бог упутио, водио обред постављања Арона за првосвештеника и његова четири сина за подсвештенике. Тада је почело да делује свештенство (3. Мојсијева 8:1—10:20).

Затим су дани закони о чистим и нечистим стварима. Уредбе у вези животиња које су биле чисте или нечисте као храна штитиле су Израелце од заразе штетним организмима и такође јачале баријеру између њих и околних народа. Друге уредбе односе се на нечистоћу насталу услед додира лешева, чишћења жена по порођају, обреде у случају губе и нечистоћу насталу услед одлива код мушкараца или жене. Разматрање ових закона треба да утисне у нас потребу да одржавамо светост као обожаваоци Јехове (3. Мојсијева 11:1—15:33).

Најважније жртве за грехе приносиле су се годишње на Дан помирења. Између осталог, приносио се бик за свештенике и остатак племена Левијевог. Један јарац се жртвовао за несвештеничка племена Израелова и сви грехови народа били су изречени над живим јарцем који је био отеран у пустињу. Сматрало се да су оба јарца као једна жртва за грех (16:5), указујући да су оба заједно чинила један симбол. Према томе, Исус Христ није био само жртвован, већ и односи све грехове оних за које је умро жртвеном смрћу (3. Мојсијева 16:1—34).

Затим долазе одредбе о уживању меса и приносима. Нарочито је вредно запазити да је Бог забранио да се једе крв. Уздржавање од крви остаје мерило за оне који у светости обожавају Јехову (3. Мојсијева 17:1—16; Дела апостолска 15:28, 29).

После тога су изнете судске одлуке у случају родоскрнављења, сексуалних перверзија и разних огавних практика, међу које спадају идолопоклонство, спиритизам, клеветање и слично. Те одлуке треба да нам подвуку потребу светости у обожавању Јехове. Зато су и свештеници морали да буду свети. Још су биле дате одредбе у вези женидбе свештеника, свештеничке нечистоће и једења светих ствари (3. Мојсијева 18:1—22:33).

Потом се помињу три годишња празника — Пасха у рано пролеће, Духови у касно пролеће и Празник сеница или сакупљања у јесен. Затим услеђују одредбе у погледу злоупотребе Јеховиног светог имена, држања сабата (седмичних, месечних и сваке седме године) и Јубиларне године, понашање према сиромашним Израелцима и поступања са робовима (3. Мојсијева 23:1—25:55).

Благослови који ће произићи из слушања Бога стављени су насупрот проклетствима која ће уследити због непослушности. Ту су и одредбе о заветима и проценама заветованог, о првенцима код животиња и давању десетка као ’посвећеног Јехови’. Тиме се завршавају „заповиједи које је Јахве издао Мојсију за Израелце на Синајском брду“(3. Мојсијева 26:1—27:34, СТ). Пажљиво читајући 3. Мојсијеву бићеш, без сумње, под утиском њеног наглашавања светог обожавања Јехове. Али можда ћеш наићи и на неке проблеме. Зато ће те можда занимати следећа питања и одговори.

Свети приноси и свештеничка служба

• 2:11 — Зашто мед није био прихватљив за Јехову као жртва приносница?

Овде се очигледно није радило о меду од пчела, већ о воћном сирупу. Иначе не би се убројао међу ’првине плодова’ (3. Мојсијева 2:12; 2. Дневника 31:5). Пошто би мед (од воћака да преври, није био прихватљив на олтару као принос.

• 3:17 — Зашто је било забрањено јести лој?

Сматрало се да је лој најбољи или најобилатији део, на шта указује и фигуративни израз ’масни део земље’ (1. Мојсијева 45:18). Дакле, забрана једења лоја подвлачила је, очигледно Израелцима чињеницу да најбољи делови припадају Јехови. Мада за хришћане не важи више то ограничење Закона, ипак оно подсећа да данашње Јеховине слуге треба и даље да дају Јехови само оно најбоље од себе (Приче Соломунове 3:9, 10; Колошанима 3:23, 24).

• 10:1, 2 — О чему се радило код тог греха?

Можда су Надав и Авијуд били под утицајем алкохола када су поступали превише слободно. То је вероватно био случај пошто је Јехова одмах после тога забранио свештеницима да употребљавају вино или неко друго алкохолно пиће док служе у шатору од састанка. Међутим, прави разлог зашто су били убијени Надав и Авијуд био је тај што су принели ’недозвољену ватру коју им (Јехова) није прописао’ (3. Мојсијева 10:1—11). Овај случај показује да одговорне слуге Јеховине морају данас да се повинују божанским захтевима и да не могу знати ценити од Бога им дане дужности док су под утицајем алкохолних пића.

Свето обожавање захтева чистоћу

• 11:40 — Како ова одредба може да се усагласи са 5. Мојсијевом 14:21, где пише: „Не смете јести ништа што цркне“?

Не постоји, у ствари, никакав несклад између та два ставка. У 5. Мојсијевој 14:21 забрањено је јести животињу која је сама угинула или је нађена мртва. А у 3. Мојсијевој 11:40 се наводи шта се захтева од Израелаца који би прекршио ту забрану. Исто је тако Закон забрањивао преступе попут крађе, али неки су ипак крали. Казне које су биле досуђена преступницима потврдиле су забране Закона.

• 12:2, 5 — Зашто је жена била ’нечиста’ услед порођаја?

Органи за расплођавање били су створени да би се преносио савршени људски живот. Међутим, због наслеђених последица греха, на потомство је био пренет несавршени и грешни живот. Повремени периоди ’нечистоће’ везани уз порођај, менструацију и излучивање семена подсећали су на наследну грешност (3. Мојсијева 15:16—24; Псалам 51:5; Римљанима 5:12). Нарочито је то важило за рођење детета, јер се тражило да се том приликом принесе жртва за грех. Занимљиво је да је Јехова у том случају из увиђавности дозволио сиромашнима да принесу за жртву птице уместо овце која је више коштала (3. Мојсијева 12:8). Такве одредбе очишћења помагале су Израелцима да цене потребу за откупном жртвом, која ће покрити грешност човечанства и обновити људско савршенство. Наравно, то нису могле да испуне људске жртве које су они приносили. Требало је да их Закон доведе до Христа и помогне им да увиде да једино Христова жртва може да проузрокује право опраштање и коначну обнову људског савршенства (Галатима 3:24; Јеврејима 9:13, 14; 10:3, 4).

Светост се мора сачувати

• 16:29 — Шта је значило ’мучити душе’?

Овде се највероватније мисли на пост када се спомиње ’мучење душе’. На Дан помирења приносиле су се, између осталог, животињске жртве за грехе Левита и осталог народа. Након што је првосвештеник изрекао над живим јарцем све грехе народа учињене у претходној години, јарац је био отеран односећи њихове грехе у пустињу. Имајући у виду тај обред који је услеђивао на Дан помирења, пошћење је очигледно било везано уз признање греха (3. Мојсијева 16:5—10; 15, 20—22).

• 20:9 — Зашто је била предвиђена смртна казна за свакога који ’прокуне’ своје родитеље?

Ко би проклео своје родитеље и пожелео да их снађе велика несрећа, био би испуњен мржњом и убилачким намерама. Иако не би употребио оружје да их убије, у срцу им је желео смрт. Пошто злобни дух чини некога убицом у Јеховиним очима, Закон је прописивао исту казну за такво псовање родитеља као и за стварно убиство. То би требало да подстакне хришћане да покажу љубав, а не мржњу, према браћи у вери (1. Јованова 3:14, 15).

• 25:35—37 — Да ли је увек неисправно тражити камату од брата?

Ако неки брат посуди новац другоме за пословне сврхе, може да очекује да му се врати главница са каматом. Позајмљивач пушта новац у промет за себе и тиме добија још више новца, зато може онај који му је посудио новац с правом да учествује у продуктивности тог новца наплаћујући му одговарајућу камату (упореди са Матејом 25:27). Међутим, закон је забрањивао наплаћивање камате на позајмицу дату да би се неко извукао из беде. Посуђивач новца могао је да очекује да му се врати главница, али се сматрало неисправним да профитира из зле несреће сиромашног ближњега (2. Мојсијева 22:25).

• 26:26 — Шта је значило да ће ’десет жена пећи хлеб у једној пећи’?

Обично је свакој жени требала посебна пећ да би испекла све што је припремила. Али ове речи су указале на такву оскудицу у храни да ће једна пећ бити довољна да десет жена испеку оно што су припремиле. То је била једна од проречених последица која би их снашла ако би ’ходили у супротности’ Јехови и тако престали да одржавају светост у његовој служби (3. Мојсијева 26:23—25).

Како може 3. Мојсијева да утиче на наше обожавање

Данашњи Јеховини сведоци не живе под Законом (Галатима 3:23—25). Али пошто нам оно што је записано у 3. Мојсијевој даје увид у Јеховино гледиште на различите ствари, та књига може да утиче на наше обожавање. Запази неколико начина на које то чини.

Јехова, суверени Господ, заслужује свето обожавање. Не трпи ривалство, свет је и захтева светост од оних који му приносе свету службу (3. Мојсијева 11:45; 19:2). Ово мерило исто важи и за хришћанско обожавање, како је то апостол Петар јасно дао до знања када је писао: „Као послушна деца не управљајте се по пређашњим пожудама, које сте имали у свом незнању, него по свецу који вас је позвао, будите и сами свети у свом владању. Јер је написано: „Будите свети, јер сам ја свет“ (1. Петрова 1:14—16, др Чарнић).

Јеховино име мора да буде свето. Јеховини сведоци се не усуђују да нанесу срамоту божанском имену, управо као што су се тога чували Израелци у старо време (3. Мојсијева 22:32; 24:10—16, 23). Као они који су одвојени или посвећени за свету службу Јехови, с правом морамо да хвалимо његово име и молимо да се оно посвети (Псалам 7:17; Матеј 6:9).

Јехова захтева од нас да се боримо против греха. Опроштај греха не захтева само жртву помирења, већ и признање, покајање и исправку грешке, колико год је то могуће. И ако знамо да је други члан скупштине починио велики грех, а неће да призна, треба да на то скренемо пажњу постављеним старешинама (упореди са 3. Мојсијевом 4:2; 5:1, 5, 6). Наравно, за одређене грехе нема опроштаја (3. Мојсијева 20:2, 10; Јеврејима 6:4—6; 10:26—29). Али ако се боримо против греха и увек настојимо да поступамо онако како је то по вољи нашем небеском Оцу и користимо откупну жртву Исуса Христа, можемо да имамо погодан положај код светог Бога Јехове (1. Јованова 2:1, 2).

Јасно је да 3. Мојсијева треба да утиче на наше обожавање као Јеховиних хришћанских сведока. Треба да нас прожме чињеницом да Бог захтева светост од својих слугу. Зато морамо да посвећујемо његово име и стално да се боримо против греха. Штавише, ова књига Библије треба да нас подстакне да дамо од себе оно што је најбоље Свевишњем и чувамо увек чистоћу и светост у светој служби на хвалу нашем Богу Јехови.