Питања читалаца
● Ако је дете скупштинског старешине криво за озбиљан преступ, да ли тиме отац аутоматски губи предуслове да буде старешина?
Брат не губи аутоматски предуслове да служи као старешина уколико његов малолетни син или кћерка има неку озбиљну потешкоћу. Да би се одредило да ли има предуслове, треба размотрити све чиниоце који су ту укључени.
У Титу 1:6 (НС) стоји да старешина треба бити „слободан од оптужбе“ и да „су му деца верници“ које „не оптужују због разврата или непокорности“ (Упореди 1. Тимотеју 3:4). Јеховини сведоци држе се тог мерила.
У складу с тим, Кула стражара бр. 1⁄84 је указала да старешина треба да уложи уравнотежени напор да би задовољио емоционалне и духовне потребе своје породице, своје супруге и деце ако их имају. Ако је муж у томе немаран, то за њих може имати штетне последице. Кад нису збринуте дететове духовне или одгојне потребе, он или она можда неће духовно напредовати и можда ће се уплести у неисправно понашање. Тиме би немарни отац изгубио предуслове да служи у скупштини као именовани старешина, јер, као што каже 1. Тимотеју 3:5 (НС): „Ако неко заиста не зна управљати својим домом, како ће бринути за Божју скупштину?“
Подужа расправа о томе налази се на страни 30 и 31 Куле стражаре бр. 6⁄78. (лат.) Тамо је показано зашто треба размотрити све чиниоце. На пример, један је старешина редовно проучавао Библију са своје петоро деце, побринуо се за рекреацију, водио их на хришћанске састанке и на друге уобичајене начине се трудио удовољити својим одговорностима хришћанског оца. Четворо деце било је врло добро, док је један син непрестано био проблем, те с временом подлегао греху. Тиме отац не губи нужно предуслове да буде старешина, уколико још увек ужива поштовање скупштине.
Скупштина можда зна да је један брат учинио све што се разумно може очекивати од хришћанског оца који брине за своју породицу, било да има једно или више деце. Дакле, ако се дете поквари, они можда неће то сматрати очевим пропустом. Можда ће узети у обзир да се исто тако не може окривити Исуса или Јехову због одступања Јуде Искариота и анђела који је постао Сотона. Од пресудног је значења да брат који служи као старешина и даље ужива високо поштовање скупштине, тако да сви могу прихватити његов савет који је утемељен на Библији, и да, посматрајући његово понашање, могу опонашати његову веру (Јеврејима 13:7).
● Може ли хришћанин прихватити трансплантацију коштане сржи, будући да се у коштаној сржи ствара крв?
Лекари већину операција пресађивања коштане сржи изводе тако да од дароватеља (обично неког блиског рођака) узму нешто коштане сржи, а затим је инјекцирају, односно трансфундирају у болесног пацијента. Надају се да ће трансплантирана срж допрети до шупљина у коштаној сржи пацијента и да ће касније нормално функционисати. Обично се та процедура обавља само у критичним случајевима (као што је апластичка анемија или акутна леукемија) јер постоје признати ризици у припремању особе за пресађивање сржи и у каснијем третману.
Као што се указује и у самом питању, црвена крвна зрнца стварају се у сржи неких костију, као што су ребра, прсна кост и карлична кост. Стога је разумљиво зашто се, у светлу библијске забране крви, поставља питање да ли хришћанин може прихватити трансплантацију људске коштане сржи.
Библија јасно каже да се Божје слуге морају ,уздржавати од крви’ (Дела апостолска 15:28, 29; 5. Мојсијева 12:15, 16). Но, будући да се црвена крвна зрнца стварају у коштаној сржи, да ли Библија ту срж сврстава заједно с крви? Не. О животињској коштаној сржи заправо се говори као о сваком другом месу које се може јести. Исаија 25:6 каже да ће Јехова припремити свом народу гозбу „од претила меса с можданима (коштаном сржи)“. Приликом уобичајене процедуре клања и испуштања крви, никада све крвне ћелије не изиђу из коштане сржи. Након што је животиња искрварила, све ткиво може се јести, укључујући и коштану срж.
Наравно, срж која се користи код трансплантације људске коштане сржи узета је од живог дароватеља и може у себи садржавати нешто крви. Стога хришћанин мора сам за себе одлучити да ли — за њега — коштана срж значи само обично месо или представља неискрварено ткиво. Уз то, будући да је коштана срж један облик органа за пресађивање, треба узети у обзир библијско гледиште о пресађивању људских органа. Види „Питања читалаца“ у Кули стражари бр. 7 од 1984. И коначно, како је приметио др Д.Е. Томас у књизи Харисонови принципи интерне медицине (ревидирано, 1981, стр. 138), „практички сви примаоци пресађене коштане сржи треба да приме трансфузије крвних плочица“, а може им се дати и „конзервиране црвене крвне ћелије“. Стога хришћанин треба да размотри с којим додатним питањима ће морати да се суочи ако пристане на пресађивање коштане сржи (Приче Соломунове 22:3).
Иако је у вези тога потребно донети личну одлуку, библијски коментари о крви и коштаној сржи треба да помогну појединцу да донесе одлуку.