Питања читалаца

◼ Ако неко постане једном Јеховин сведок — да ли се заувек сматра таквим?

Не, Јеховини сведоци нису као религиозне организације које се придржавају правила: ко постане једном члан, остаје заувек члан. Мали проценат појединаца изабрао је да се одвоји од хришћанске скупштине или је био искључен услед непоправљивих преступа.

Једном приликом су многи ученици отишли од Исуса и „нису више ишли с њим“ (Јован 6:66). Ако се неки хришћанин не каје него и даље чини тежак грех, у Библији се објашњава да скупштине треба да ’уклоне злога из своје средине’ и да прекине дружење са њим (1. Коринћанима 5:9—13).

Дакле, ако данас неки хришћанин западне у грех, одбор духовно способних старешина састаје се са њим. Они желе да утврде да ли се он каје и да ли се може поправити (Галатима 6:1). Ако то није случај, старешине следе библијско упутство и искључују грешника како би скупштина била ’без квасца’ (1. Коринћанима 5:7).

Понекад се деси, као што је споменуто у Јовану 6:66, да сведок сам одлучи да напусти пут истине. Он може чак саопштити одбору своју одлуку кад чланови одбора почињу да истражују његово преступање. Он их може обавестити о томе писмено или усмено пред сведоцима—да жели да се одвоји од скупштине и да неће више да буде сведок. У том случају није више потребно да старешине врше даљњу истрагу. Али, старешине ће дати кратку обавест о његовом одвајању од скупштине, тако да би скупштина знала да је ’отишао од нас’ (1. Јованова 2:19). Чланови скупштине послушаће затим инспирисани налог да ’не примају у кућу и не поздрављају да не би учествовали у његовим злим делима’ (2. Јованова 10, 11, НС).

Дакле, нико није присиљен да остане део скупштине. Али огромна већина Јеховиних сведока има став апостола који су се добровољно држали уз Исуса, те примили његову духовну помоћ и радовали се топлој заједници Божје скупштине (Лука 22:28).

◼ У 4. Мојсијевој 12:3 пише да је ’Мојсије био надалеко најскромнији човек од свих људи’—како је то могао Мојсије да напише ако је био заиста кротак и скроман?

Мада му није било лако, Мојсије је ипак могао да напише под Божјом инспирацијом тачан опис себе.

Једна од одлика да је Библија инспирисана од Бога јесте и отвореност њених писаца. Мојсије и други људи које је Бог употребио да напишу делове Библије писали су обично сасвим отворено.

На пример: Мојсије је забележио недостатке и грехове свог народа, па чак и оних од свог брата и своје сестре (2. Мојсијева 16:2, 3; 17:2, 3; 32:1—6; 3. Мојсијева 10:1, 2). Мојсије није штедео ни себе; искрено је причао о својим грешкама, чак и о онима због којих га је Бог укорио (4. Мојсијева 20:9—12; 5. Мојсијева 1:37). Зато је доследно од Мојсија да је објективно забележио чињеницу коју је Јехова желео да укључи у извештај—да је Мојсије био необично кротак човек. Контекст у којем је та изјава била записана пружа типичан пример за ту његову особину. Уместо да је постао огорчен када су Марија и Арон довели у питање његов ауторитет, Мојсије је препустио Јехови да реши ситуацију.

Мојсије је предочавао Месију (5. Мојсијева 18:15—19). Дакле, када је Јехова Бог скренуо пажњу на Мојсијеву кроткост, дао је обећање да ће и Месија поседовати ту пожељну особину. Када читамо јеванђеља—зар није Исусова кроткост допадљива, зар нас не привлачи к њему и пружа нам разлог да се ослонимо на њега? (2. Коринћанима 10:1; Јеврејима 4:15, 16).