Равнати се по „Јеховиним мислима“ откривеним данас
1. Који је народ дошао на место природног Израела и у који су савез прихваћени?
СИН Божји је заменио пророка Мојсија, посредника законског савеза, који је био склопљен између Бога и природног Израела. Исус Христ је постао именовани посредник Јеховиног прореченог новог савеза. Овај савез је био склопљен са народом који је дошао на место старог природног Израела и који представља духовни Израел, „Израел Божји“ (Галатима 6:16). Десет заповести и сви други са њима повезани закони савеза, који су били посредовани преко несавршеног човека Мојсија, били су писмено утврђени, али нису били уписани у срца и ум обрезаних природних Јевреја или Израелаца. Сагледавши тај недостатак у односу на Мојсијев закон, прорекао је Јехова Бог, преко пророка Јеремије, склапање новог савеза. О томе читамо у Јеремији 31:31—34.
2. а) Како је Исус постао посредник новог савеза? б) Када је постао делотворан овај савез?
2 Исус Христ је тај обећани „нови савез“ запечатио својом крвљу када је, сломљена срца, умро изван Јерусалима. У ноћи пре тога, када је у послушности према Мојсијевом закону, славио последњу Пасху, са својим верним апостолима, пружио им је Исус чашу вина и придао јој је ново значење рекавши: „Ова чаша је нови савез мојом крвљу, која ће се пролити за вас“ (Лука 22:20, НС; 1. Коринћанима 11:23—26). Тако је постао посредник овог новог савеза који је био „бољи савез“ од Мојсијевог законског савеза (Јеврејима 8:6; 9:11—28). Откако је Исус, године 33. н. е., принео своју савршену крв на небу, служи као посредник оним ученицима које Јехова прима у нови савез (1. Тимотеју 2:5,6).
3. Где уписује Јехова, по Јеврејима 10:15, 16, законе овог савеза?
3 Апостол Павле цитира у Јеврејима 10:15, 16, где говори о новом савезу, Јеремијино пророчанство по грчком преводу Септуагинта и пише: „А то нам и дух свети сведочи пошто је рекао: ’Ово је савез који ћу склопити са њима после оних дана’, говори Јехова. Ставићу своје законе у њихова срца (кардиас) и у њихов ум (дианоиан) написаћу их’“ (НС).
4. а) У чему се разликује симболично срце од ума? б) По чему управљају, у складу са 119. псалмом, своје мисли и ум хришћани који су у новом савезу? в) Када и како су почели да се уписују Божји закони у срце и ум?
4 У складу са функцијама симболичног срца и ума хришћани би, који су прихваћени у нови савез преко Христа, посредника, љубили Јеховине законе свим срцем и били мотивисани да их слушају. Такође би се стално подсећали на те божанске законе. Било би тако као што се изразио псалмиста: „О, како љубим закон твој! По цео дан бавим се њиме („о њему размишљам“, СТ)“ (Псалам 119:97, НС). Јеховини закони почели су о Духовима године 33. н. е., да се стављају у симболична срца Христових ученика и уписују у њихов ум. Тада је био изливен дух свети на њих и видљиви „језици као од ватре“ појавили су се над њиховим главама и тих 120 ученика почело је да говори страним језицима које нису студирали или учили. Заиста, чудо! На основу сведочанства, које је било дано сакупљеним очевицима, крстило се 3 000 особа које су поверовале да је Исус Христ или Месија и биле преко њега, као свог посредника, прихваћене у нови савез (Дела апостолска 2. глава; Јоило 2:28—32).
5. Које се особе данас налазе у новом савезу и шта доказује да су оне „гране“?
5 Данас, 1900 година касније, постоји остатак „Божјег Израела“ чији чланови пружају доказ да су примљени у нови савез и крштени светим духом. Они доказују да су Јеховини закони стављени у њихова симболична срца и уписани у њихов ум. Испуњавају предсказивање свог посредника које је записано у Матеју 24:14 и Марку 13:10. Они су „гране“ на духовној маслини коју је описао апостол Павле у Римљанима 11. глави, и доносе много плода.
6. а) Који је даљи аспект Јеховиних ,,мисли“ био откривен године 1935? б) На који начин пружају ,,друге овце“ убедљиве доказе да љубе Божји ,,закон“ који важи за ово време?
6 Један даљи аспект Јеховиних „мисли“ откривен је 1935. године на конгресу Јеховиних сведока у Вашингтону (Д. Ц.). Шта је имао Јехова на „уму“ у погледу „великог мноштва“ прореченог у Откривењу 7:9—17? Ова велика множина хвалитеља Јехове и његовог Јагњета, Исуса Христа, која служи у Божјем симболичном храму, појавила се 1935. У суботу, првог јуна те године крстило се у Вашингтону 840 особа. Њима су се прикључили други и још увек се прикључују. Сада има широм света више од два и по милиона тих „других оваца“ врсног пастира, Исуса Христа, који се редовно састају са духовно рођеним учесницима новог савеза и учествују у делу сведочења о Царству, прореченом у Матеју 24:14 (Јован 10:16). Пружају, као псалмиста, убедљиви доказ да љубе тај Јеховин „закон“ који важи за ’свршетак овог поретка’, и да је тај „закон“ нешто чиме се баве у својим мислима и срцима.
Спасење вером и признањем
7, 8. а) Да ли зависи спасење само од знања у глави? б) Шта пише у Римљанима о узајамном дејству срца и ума?
7 Постићи спасење — било у духовном Јеховином краљевству или у земаљском рају под хиљадугодишњом владавином Исуса Христа — не зависи само од знања у глави, дакле, није то само ствар ума. То јасно даје до знања апостол Павле у Римљанима 10:5—10. Тамо говори о хришћанима који имају природно, телесно срце, а не пресађено или чак механичко срце. Он наставља своја излагања:
8 „Мојсије пише да ће човек — ако врши праведност која долази од Закона — живети од ње. А праведност која долази од вере овако говори: ’Немој да кажеш у срцу свом: ко ће узићи на небо?’ — то јест да доведе Христа, или: ’Ко ће сићи у бездан?’ — то јест да изведе Христа из мртвих. Него шта она говори? ’Близу ти је реч, у твојим устима и у твом срцу’, то јест ’реч’ вере коју ми проповедамо. Ако, дакле, јавно објављујеш ту ’реч у својим устима’, да је Исус Господ, и верујеш у свом срцу да га је Бог васкрсао из мртвих, бићеш спасен. Јер, срцем се верује за праведност, а устима се даје јавно признање за спасење“ (НС).
9. а) Од чега зависи да ли ће ко бити спасен и зашто тако одговараш? б) Шта мора, заиста, да верује хришћанин у срцу? в) Какав су став заузели Атињани и зашто?
9 То показује да је посреди нешто што не додирује само разум или ум, него што залази дубље, у само биће. Није све само у прикупљању података и сортирању у мозгу, како бисмо могли нешто напамет да изговарамо. Није одлучујући ум који располаже знањем, него Бог гледа и на мотивацију. Симболично срце треба да подстакне хришћанина да верује. Требало би свим својим симболичним срцем да верује у васкрсење Христово јер је дубоко захвалан Свемогућем Богу за то чудо које је учинио. Ту је посреди нешто што ни Христ, а ни било који други човек, није могао да уради за себе — васкрсење Божјег сина у небески живот (2. Коринћанима 4:13). Знамо да су неки Атињани, који су истицали разум, били склони да се ’ругају’ када су чули „за васкрсење из мртвих“, док други нису одмах донели суд у вези са тим питањем, него су рекли: „Чућемо те други пут о томе.“ Њихов ум препун знања спречавао их је да прихвате објашњење иако се заснивало на чињеницама. Само су неки постали верници и повезали се са Павлом (Дела апостолска 17:21, 32—34).
10. а) Који подстрек мора доћи од срца? б) Која два захтева поставља Јехова?
10 Срце мора, дакле, да подстакне верника да верује. Да, он мора срцем да верује. Ако је тако, тада ће верник бити подстакнут од свог срца, унутрашњег „ја“, да устима даје јавно признање. Мора од свег срца да верује. Тада ће уследити јавно признање устима, подстакнуто од срца које верује. Када се верник крсти у води у знак предања Јехови Богу преко Исуса Христа, даје јавно признање које води спасењу. Јехова Бог не испитује само симболично срце да би утврдио да ли се налази у њему вера која нагони на дела, него он очекује и јавно признање.
Остати лојалан због ’недељивог срца’
11. а) Како је Давид могао да остане лојалан Јехови? б) Како је могао Давид, упркос греху, да изрази речи попут оних из Псалма 86:11? в) Ко је подражавао Давидов изванредан пример?
11 Давид, који је живео у старо време, био је рођен, као сви људи, у преступу и зачет у греху. Па ипак је остао лојалан свом Богу Јехови, јер је био својим симболичним срцем ’недељиво’ са Богом израелског народа (Псалам 51:5). Један доказ за то налазимо у 1. Царевима 15:3, где пише: „Не беше његово (Авијамово) срце недељиво према Јехови, Богу његовом, као срце Давида, претка његова“ (НС). Давид је, додуше, починио одвратан грех са женом Урија Хетејина, али се он искрено покајао због тога и срце му је било недељиво и непоколебиво у његовом предању Јехови, Богу његовом (1. Царевима 15:4, 5). С добрим разлогом је Давид могао да изнесе молбу у молитви: „Уједини срце моје да се боји имена твога“ (Псалам 86:11, НС). Оставио је изванредан пример краљевима који су после њега владали Израелом. Краљ Аса је, у том погледу, подражавао Давида јер читамо у 1. Царевима 15:14 да је ’Асино срце било недељиво према Јехови свега века његова’.
12. За шта су потребни храброст и поштење и како је испољио Језекија те обе особине?
12 Да би се неко усрдно молио пресветом Богу, који испитује људска срца, за милост и увиђавност, сигурно мора да буде доста храбар и поштен према себи. Такав је био израелски краљ, Језекија. Када се разболео на смрт, молио се: „Ах, Јехова, молим те, сети се да сам пред тобом ходио у истинитости и недељива срца, и чинио што је добро у твојим очима“ (Исаија 38:3, НС).
13. Шта би требало, угледајући се на Исуса, да имају стално на уму помазани хришћани?
13 Имајући у виду такав пример, помазани хришћани данас, који су примљени у савез са Исусом Христом, ’у савез за краљевство’ на небу, требало би стално да имају на уму обавезу да ходају пред Јеховом „недељива срца“. Када је Исус Христ, као савршени човек, био на Земљи, ходио је пред Јеховом „недељива срца“ као његов предак, краљ Давид. Зато се допало Јехови Богу, који поставља краљеве, да преда Исусу власт у небеском краљевству како би тамо владао као „краљ над краљевима и господар над господарима“ заједно са својим лојалним ученицима, подређеним краљевима и господарима (Лука 22:29; Откривење 19:16).
14. Због чега су „друге овце“ биле доведене у „једно стадо“ под „једним пастиром“?
14 Припадници „великог мноштва“ Христових „других оваца“ очекују да буду први поданици хиљадугодишње владавине под Исусом Христом и његових 144 000 сувладара (Откривење 7:9, 10; Јован 10:16; Откривење 14:1; 20:4—6). Од те значајне 1935. године повезани су са остатком тих сунаследника Краљевства који недељива срца ходе пред Јеховом Богом. Пошто те „друге овце“ врсног пастира, Исуса Христа, исто настоје да ходе „недељива срца“ пред Јеховом Богом, чине оне сада, заједно са остатком сунаследника Краљевства, „једно стадо“ под „једним пастиром“, Исусом Христом. Будући да чувају своју чистоћу уједињеним, недељивим срцем, имаће предност да учествују у оправдању универзалног суверенитета Јехове Бога, чији су они сведоци (Исаија 43:10, 12).
15. За шта треба да будемо сви данас захвални?
15 Тако се сви ми, као ученици Божјег сина, нашег врсног пастира, равнамо по Јеховиним „мислима“ које је открио данас својим преданим, крштеним обожаваоцима. Колико би требало да будемо захвални Свевишњем Богу што нам је обелоданио оно што је прво њему дошло на „ум“, а не људима од крви и меса! То треба да нам буде подстрек да мислимо исто као Јехова о његовој славној намери.
16, 17. а) Шта произилази из 1. Коринћанима 2:16 о „уму“ Јеховином и ,,уму“ Христовом? б) Шта се да видети из Филипљанима 2:5—8 о „уму“ Христовом?
16 Ми ценимо оно што је написано за нас у 1. Коринћанима 2:16, наиме: „Јер, ,ко позна ум Јеховин — да га поучи?’ А ми имамо ум Христов“ (НС). Овде је употребљена на оба места грчка реч нус за „ум“.
17 Нема никаквих сумњи да се Христов „ум“ равнао по Јеховином „уму“. Инспирисане речи из Филипљанима 2:5—8 помажу нам да завиримо у „ум“ Божјег сина, што се тиче његове предљудске егзистенције, јер тамо читамо: „Сачувајте у себи душевни став („имајте у себи исту мисао“, др Чарнић) који је исто био у Христу Исусу. Он, иако је постојао у Божјем обличју, није узео у обзир насилно приграбљивање, наиме, да буде једнак Богу. Не, него је лишио самога себе и узео обличје слуге и постао сличан људима. Још више од тога, нашавши се у лику као човек, понизи сам себе поставши послушан до смрти, и то до смрти на мученичком стубу“ (НС).
18. На шта је Син морао да рачуна пошто се равнао по „мислима“ свог Оца?
18 Јехова Бог је имао на уму да ослободи човечанство од вечне смрти, и Божји јединорођени син био је спреман да се равна у том погледу по мислима свог небеског Оца, мада је због тога морао да рачуна на велике патње на Земљи.
19. а) На шта можемо да управимо своје симболично срце у вези са Јеховиним „умом“? б) Шта морамо сада, у вези са Христовим „умом“, да извршимо?
19 Ако желимо данас да се равнамо по Јеховиним „мислима“, морамо исто као Христ да се понизимо и безусловно подложимо Јеховиној вољи. То нас обавезује да будемо Јеховини сведоци, и срце (кардиа) пуно љубави и лојалности треба да нас подстакне да извршимо оно што је Христ Исус имао одавно унапред предвидевши, на уму када је рекао: „Ова добра вест о краљевству проповедаће се по читавој настањеној земљи за сведочанство свима народима“ све док не дође крај (Матеј 24:14, НС; Марко 13:10).
20. а) Шта води данас ка јединству деловања широм света? б) Којем успеху се данас радује уједињено стадо Божјег народа?
20 Ваљало би да сви данас предани, крштени сведоци Свевишњег Бога „једно мисле“ у погледу те службене предности (Филипљанима 4:2, НС). То води к јединству деловања широм света. Пошто се тако понашамо, Јехова Бог је, како „велико мноштво“ Христових „других оваца“ тако и помазани остатак сунаследника Христовог краљевства, благословио дивним успехом који ми доживља— вамо данас широм света док прикупљамо све „друге овце“ и дајемо читавом човечанству коначно сведочанство пре Јеховине славне победе и оправдања свог суверенитета у Армагедону (Откривење 16:16).
Неколико питања за понављање:
◻ Какву је улогу дао Јехова „срцу“ и „уму“ при писању „закона“ новог савеза?
◻ Које две ствари су важне за спасење?
◻ Како нам помаже „недељиво“ срце да останемо лојални?
◻ Како можемо да покажемо да имамо и „ум“ Јеховин и „ум“ Христов?
[Слика на 13. страни]
Јехова је уписао у срца и ум помазаних „закон“ свог новог савеза. Сада им се радосно придружују „друге овце“ у светој служби
[Слика на 14. страни]
Језекијино срце је било „недељиво“ када је боловао од једне тешке болести.И ми можемо такви да будемо