Зашто не смемо бити део овога света
„Нису део овога света, као што ни ја нисам део овога света“ (ЈОВАН 17:16, НС).
1. Шта су могли да очекују Исусови следбеници по његовим речима?
СВЕТ је одбацио, мрзео и чак прогањао Исуса Христа. Шта су, онда, могли да очекују његови следбеници? Он им је рекао: „Ако вас свет мрзи, знајте, да је мене мрзео пре вас. Кад бисте били део овога света, свет би љубио своје; али пошто нисте део овога света, него сам вас ја изабрао од света, због тога вас свет мрзи. Сећајте се речи коју сам вам рекао: слуга није већи од свог господара. Ако су прогонили мене, прогониће и вас; ако су моју реч одржали, држаће и вашу“ (Јован 15:18—20, НС).
2. а) Шта је ,,свет“ од ког се разликују увелико Исусови следбеници? б) Шта чини Јехова за Христове ученике уместо да их узме из света?
2 Да, Исусови следбеници разликовали су се увелико од света — од Бога отуђеног, грешног људског друштва. Та разлика је толико велика да због тога свет мрзи и прогања Христове ученике. Пошто нису део овога света и зато што подражавају изванредан пример Исуса Христа, бдије Јехова Бог над њима и тако услишава Христову молитву: „Не молим те да их узмеш из света, него да бдијеш над њима због онога који је зао. Нису део овога света, као што ни ја нисам део овога света. Посвети их истином; твоја реч је истина“ (Јован 17:15—17, НС).
3. На која питања у свету треба да се одговори?
3 Шта значи ’не бити део овога света’? Да ли то значи да Исусови следбеници морају да избегавају сваки контакт са нехришћанима?
Хришћани не могу да се изолују
4. Које је дело Исус доделио својим следбеницима, због чега нису могли да се изолују?
4 Исус, свакако, није очекивао од следбеника да се изолују као религиозна заједница, већ им је дао да изврше дело које треба да обухвати цео свет. Он им је рекао: „Него ћете примити силу — кад дух свети сиђе на вас — и бићете ми сведоци како у Јерусалиму тако и по свој Јудеји, и Самарији, и све до најудаљенијег краја земље“ (Дела апостолска 1:8, НС). Такође им је заповедио: „Зато идите и начините ученицима људе из свих народа, крстећи их у име Оца и Сина и светога духа, учећи их да се све држе што сам вам заповедио. И ево ја сам с вама у све. дане до свршетка поретка“ (Матеј 28:19, 20, НС). Додуше, тако би ’људи из свих народа’ постали ученици, али није могло, наравно, да се очекује да ће читаве нације прихватити науке Исуса Христа.
5. На који се по Библији ауторизовани начин обраћају људи у хришћанство?
5 Али, неки могу да примете: „Па, зар се нису читаве нације преобратиле у хришћанство? И зар оне не чине хришћанство?“ Но, одређени владари су одлучивали коју ће религију имати њихови поданици и нису презали да им на свиреп и варварски начин наметну своју одлуку. Штавише, страх од мука у мистичном паклу одиграо је важну улогу при обраћењу у такозвано хришћанство (Упореди са Проповедником 9:5, 10). Али, колико се све то разликује од јединог по Библији ауторизованог начина ширења праве хришћанске вере! То племенито дело извршава се тако што се даје сведочанство, поучава и праве се ученици. Пустињаци или калуђери и калуђерице, који живе повучено у манастирима, не би могли никако да изврше то дело ни да следе Христову заповест ’да засветле својим светлом пред људима’ (Матеј 5:14—16). Присилно „обраћење“ нема ништа заједничко са давањем сведочанства, проповедањем и поучавањем — што помаже искреним људима из свих народа да се, на основу разумног размишљања, предају Јехови у срцу.
Зашто ’не бити део овог света’?
6. Зашто се може рећи да Јеховини сведоци одговарају ономе што је Исус рекао за своје ученике у Јовану 13:35?
6 Нешто што се означује „хришћанским“ често се показало као лажно. Зар се ретко пребацује такозваним хришћанским народностима и народима грабежљивост, освајања, покољи у рату и угњетавање маса? Али, колико се у томе разликују прави Христови следбеници! Исус је рекао: „По томе ће сви познати да сте моји ученици, ако се будете међусобно љубили“ (Јован 13:35, НС). Постоје данас, уистину, људи који одговарају том опису: Јеховини сведоци. Љубав међу собом значи не водити немилосрдну конкурентску борбу са другима, не изазивати друге и не искоришћавати један другога. Уместо тога, требало би да се говори једнодушно, не би смело бити раздора и требало би да влада ’јединство у истом разуму и току мисли’ (1. Коринћанима 1:10; 13:4—8). Јеховини сведоци су упознали Божји и Христов начин мишљења и по томе се равнају (Римљанима 12:1, 2; 1. Коринћанима 2:16). Веома важан вид тог начина мишљења јесте начело да хришћани не смеју ’бити део света’ (Упореди са Јаковом 1:27).
7. Како се може видети из Павлових речи у Делима апостолским 17:30, 31 да хришћани не смеју бити део овог света?
7 Исусови ученици имају добре разлоге да ’не буду део света’. Око 4 000 година било је човечанство углавном ’без наде у Бога у свету’ (Ефесцима 2:12). Али, тај дугачки период отуђености од Јехове, услед људске грешности, неће вечно да траје. Апостол Павле је објаснио пре 1900 година да Бог „говори човечанству да треба сви да се покају“, јер је одредио дан када ће настањеној земљи да суди по правди преко човека, којег је за то одредио“, Исуса Христа. Павле је још додао да је Бог, ’тиме што га (Исуса) је васкрснуо из мртвих, дао гаранцију свим људима’ (Дела апостолска 17:30, 31, НС). То је сигурни знак да ће се неправедном свету — заједно са отпадничким хришћанством — судити и да ће он бити осуђен и заувек уништен. Како би, према томе, било неприкладно за хришћане да буду део овог света!
8. Које дело наговештава да је близу „крај“, што је још један разлог за Јеховин народ да ’не буду део света’?
8 Од Исусовог васкрсења протекло је више .од 1900 година и нема сумње да је близу извршење божанске осуде над отпадничким хришћанством и осталим сотониним светом (2. Петрова 3:10; 1. Јованова 5:19). У међувремену објављују Јеховини сведоци Божју вест широм света, а за људе који се кају и који су захвални дошла су ’времена окрепљења’ (Дела апостолска 3:19—21). У испуњењу Исусових пророчанских речи за наше време, више од 2 650 000 Јеховиних сведока проповеда данас ’ту добру вест о краљевству’ у 205 земаља. Чим се буде, проповедањем, дало „сведочанство свим народима“ и то у оном обиму који Бог жели, доћи ће крај (Матеј 24:14). Пошто је близу крај садашњег поквареног поретка, Божји народ има све разлоге да ’не буде део овог света’.
9. а) Како треба да гледамо на Царство и његове захтеве пошто се сотони свет примиче крају? б) Која питања заслужују нашу пажњу?
9 Пошто се сотонин свет примиче крају, треба безусловно да пазимо да тражимо најпре Божје царство (Матеј 6:33). Без обзира на године, образовање и положај у друштву, сви ћемо ми „изићи пред суд Божји“ (Римљанима 14:10). Да ли удовољавамо, дакле, захтевима Краљевства? Или се, у ствари, трудимо да будемо у складу са светом који мрзи праве хришћане? Да ли гајимо светске амбиције и наде? Да ли следимо исте небиблијске хирове овога света? Дивимо ли се њиховим идолима? Немојмо заборавити да је „пријатељство са светом непријатељство према Богу“ (Јаков 4:4). Како можемо спречити да постанемо Божји непријатељи? Како можемо избећи окаљаност од овог света? Шта све морамо да избегавамо у свету?
Не љуби свет
10. Које се три „ствари“, које Јеховин народ не сме да љуби, спомињу у 1. Јовановој 2:15, 16?
10 Апостол Јован је писао: „Не љубите ни свет ни оно што је у свету. Ако неко љуби свет, нема у њему љубави према Оцу. Јер све што је у свету — жеља тела и жеља очију и упадљиво излагање својих средстава за живот — не потиче од Оца, него од света“ (1. Јованова 2:15, 16, НС). Јован овде наводи три основне „ствари“ у свету које Јеховин народ не сме да љуби.
11. Зашто не смеју хришћани да подлегну „жељи тела“?
11 „Жеља тела“ могла би да нас наведе на штетне и смртоносне поступке који су уобичајени у данашњем поквареном свету којим влада сотона. В те поступке спадају „дела“ грешног тела: „блуд, нечистота, разузданост, идолопоклонство, вршење спиритизма, непријатељства, свађа, љубомора, изливи гнева, препирке, раздори, секте, зависти, пијанке, теревенке и овима слично.“ Ми не можемо некажњени да игноришемо упозорење апостола Павла, наиме, да „они који врше таква дела неће наследити царства Божјега“ (Галатима 5:19—21, НС). Сви који и даље врше „дела тела“ и не кају се јесу део света и неће имати учешћа у обећаном Краљевству које ће оправдати Јеховино име и претворити земљу у рај (Лука 23:43). Дакле, сасвим је јасно да хришћани не смеју да подлегну „жељи тела“.
12. а) Шта је „жеља очију“ и како се може, у духовном погледу, одразити на нечији положај?
12 „Жеља очију“ је друга ознака оних који су део света. Они гомилају богатство и имовину али нису, очигледно, задовољни. Па чак и многи који су поклонили нешто пажње библијској истини, коју шире Јеховини сведоци, попуштају, на крају, „жељи очију“ и више не напредују у духовном погледу. Њихови прохтеви за новом одећом, новим колима, новом кућом, новим уређајима и многим другим стварима које се допадају очима постају толико снажни да, као што је Исус рекао, „превара богатства и жудње за другим стварима увлаче се и гуше реч, те неплодна бива“ (Марко 4:18, 19, др Чарнић). Занимљиво је да је сотона довео Еву у искушење да пожели нешто забрањено, а видљиво за њене очи. Међутим, сотона никако није успео да наведе Исуса да погреши тиме што би пожелео ствари видљиве за његове очи (1. Мојсијева 3:1—6; Лука 4:5—8). Али, шта је са тобом? Да ли подражаваш Исусово примерно држање? Или ти задовољавање „жеље очију“ одузима толико времена, пажње и снаге да запостављаш интересе Царства? Ако се интереси Царства губе у позадини, немој да оклеваш, предузми нешто да би изменио ту ситуацију!
13. До чега може довести „жеља очију“, како то долази до изражаја у одређеним пословицама и Павловом писму?
13 „Жеља очију“ може нас довести до непоштења, зависти, грамзивости и других грехова, чиме бисмо могли навући на себе Божје неодобравање. Павле је рекао да ’грамзиви’ припадају онима који ’неће наследити Божјег царства’ (1. Коринћанима 6:9, 10). Прикладно томе, упозоравају на мудре пословице: „Честит човјек стјече благослов, а тко хрли за богатством, не остаје без казне. Похлепник хрли за богатством, а не зна да ће га стићи оскудица“ (Приче Соломунове 28:20, 22, СТ). Чак и ако не стигне сиромаштво извесне похлепне, завидне људе, они ће или умрети изван Божје милости или доживети жалостан крај заједно са садашњим поретком (Матеј 24:3; Лука 12:13—21).
14. а) Како може да дође до изражаја ,,упадљиво излагање својих средстава за живот“?
14 Јеховини сведоци морају, такође, да избегавају „упадљиво излагање својих средстава за живот“. Заиста можемо да дођемо у искушење да се размећемо скупоценим стварима! Услед те погрешне пожуде многи долазе у искушење не само да држе корак са другима у материјалном погледу, него да их и претекну. С тиме се поистовећује и хвалисање оним што мислимо да смо постигли. Ко се нада да добије одређени положај, дружи се можда са угледним особама и подупире их. Али, луди су они који дозвољавају да се то са њима чини. И ко је претерано частољубив може, на крају, да постане као „безбожници“ из дана Јудиних, чија „уста изговарају надуте речи, док се они диве личностима ради властитог добитка“ (Јуда 4, 16, НС). Сва та тежња за угледом и излагање извесних ствари јесу грех и почивају на поносу (Приче Соломунове 8:13; 16:18; 21:4). Зато би требало да одолимо искушењу да се размећемо оним што смо стекли и тобожњим достигнућима. Овде важи пословица: „Јести много меда није добро; и кад људи истражују властиту част, је ли је то част?“ (Приче Соломунове 25:27, НС). Пошто већина људи иде широким путем који води у уништење, за ово време сасвим одговарају Исусове речи: „Тешко вама кад сви људи о вама лепо говоре“ (Лука 6:26, др Чарнић).
„Свет пролази“
15. а) Који основни разлог наводи апостол Јован да ’не будемо део света’?
15 Јован нам наводи основни разлог зашто да не ’будемо део света’ када на то додаје: „Поред тога, свет пролази и жеља његова али онај који твори вољу Божју остаје заувек“ (1. Јованова 2:17, НС). „Свет“, неправедно људско друштво, примиче се свом крају у „великој невољи“ која се приближава огромним корацима (Матеј 24:21). У то време биће уништено све што припада политичком и комерцијалном систему света као и његовој кривој религији. Како би, онда, могли Јеховини сведоци да уложе све своје време и снагу у нешто што ће ускоро бити одстрањено? Уместо тога, лојални хришћани употребиће своју снагу да спроводе интересе Царства као и оно што је трајно, вечно. Поред тога, својом лојалношћу и вером победиће Јеховине слуге „свет“, неправедно људско друштво — као што га је Исус Христ победио (Јован 16:33). Да, они ће преживети када Бог буде уништио овај свет — као што су Ноје и чланови његове породице преживели потоп (2. Петрова 2:5).
16. Која питања треба још да размотримо?
16 Како би требало да гледају хришћани на социјална питања пошто свет пролази? Какав став треба да заузму према образовању, пословној пракси и рекреацији? Оваква питања заслужују брижљиво разматрање.
Шта би рекао?
◻ Шта је свет чији део нису Исусови прави следбеници?
◻ Које је дело додељено Христовим ученицима због чега не могу да се изолују?
◻ Због којих разлога Јеховини сведоци ’нису део света’?
◻ Које три основне „ствари“ у свету не сме да љуби Јеховин народ ако жели да следи савет из 1. Јованове 2:15—17?
б) Шта треба да се питамо у погледу „жеље очију“?
б) На чему почивају такво ,,упадљиво излагање“, хвалисање и тежња за угледом?
в) Зашто би требало да одолимо искушењу да се размећемо оним што смо стекли и тобожњим достигнућима?
б) У шта треба да уложе своју снагу лојални хришћани?
[Слика на 10. страни]
Јеховини сведоци ’нису део света’, али су вредно запослени тиме што помажу људима свих народа у духовном погледу
[Слика на 11. страни]
Ако ’нисмо део света’, нећемо да попустимо ни жељи тела ни жељи очију, нити ћемо упадљиво да излажемо своја средства за живот