Чувај се свог противника, ђавола!
„Будите трезвени, бдијте. Ваш противник, ђаво, иде около као лав који риче тражећи кога да прождере“ (1. ПЕТР. 5:8, ДР ЧАРНИЋ).
1. Којег противника имају Јеховини сведоци и може ли се избећи његов утицај?
ЈЕСИ ЛИ Јеховин сведок који се предао безусловно Богу? Ако да, тада имаш лукавог противника, ђаволског непријатеља. Па ипак, упркос свим могућностима које има тај непријатељ, можеш да избегнеш његов утицај и покажеш се веран према Свевишњем Јехови Богу. На тај начин можеш да допринесеш оправдању неупоредивог имена свог небеског Оца. Тако можеш да обрадујеш срце Јеховино и пружиш му могућност да одговори свом великом ругачу. Да, ти можеш да добијеш награду вечног живота у срећним условима у рају (Приче Соломунове 27:11; Лука 23:43; Откривење 2:7).
2. Шта је рекао апостол Петар о нашем главном противнику?
2 Да би остао веран Богу, мораш да се чуваш свог главног непријатеља. О њему је писао апостол Петар: „Будите трезвени, бдијте. Ваш противник, ђаво, иде около као лав који риче тражећи кога да прождере.“ Па ипак, против тог непријатеља можемо да се бранимо, јер апостол даље каже: „Њему се успротивите, чврсти у вери, ... А Бог сваке благодати (незаслужене доброте), ... он ће вас после вашег кратког страдања... учврстити“ (1. Петрова 5:8—10, др Чарнић). Ове речи пружају нарочито утеху помазаним Исусовим следбеницима. Али оне су од великог значаја и за Божје слуге које се радују вечном животу у земаљском рају.
3. а) Ко је спреман да нам помогне? б) Којим се непријатељима служи сотона да би постигао своје зле циљеве?
3 Ако хоћемо да се чувамо противника, требамо помоћ и морамо да познајемо његову тактику. Јехова Бог, Исус Христ, свети анђели и хришћанска скупштина спремни су и вољни да помогну свима нама да очувамо своју чистоћу. Али, ми морамо да водимо борбу против свог несавршеног тела, злог поретка и сотоне, ђавола. Сотона је мотивисан злобом и стално је спреман да употреби помоћ од наша друга два непријатеља да би остварио своје зле намере (Јован 15:19; 1. Коринћанима 9:27).
4. а) Под које четири ознаке је сотона познат? б) Зашто заслужује сотона имена као ,,ђаво“, ,,змија“ и ,,аждаја“?
4 Већ и саме ознаке, које су дате у Библији за нашег противника, помажу нам да боље схватимо његове методе и ударе. Он је означен као сотона, ђаво, змија и аждаја (Откривење 12:4, 9, 10). Његово име „сотона“ значи „онај који пружа отпор“ или „противник“ (Јов 1:6; 2:1). „Ђаво“ значи „клеветник“, „тужилац“ или „злонамерник“. Сотона је, такође, назван „змијом“ јер се послужио змијом да превари Еву у Еденском врту (1. Мојсијева 3:1—7). И још је назван „аждајом“ због његове склоности да прождире.
Сотонини мотиви и намере
5. Које становиште заступа сотона према Јехови?
5 Сотона, ђаво, првобитно један од Божјих небеских синова, дозволио је себи да се противи Јехови и да га клевета. Сотонина намера је била да људе одвуче од Бога, тако да би служили његовим себичним циљевима. Ђаволови поступци показују да је довео у питање Божју истинитост и потребу да људи зависе од Бога у погледу вечног живота. Из сотониних поступака може се, осим тога још закључити да је довео у питање Божје право и начин владања. Јехова је себи поставио начело да влада у правди и да има створења која му спремно служе из љубави према њему и правди. Супротно томе, сотона заступа, очигледно, становиште да је пожељнији мотив себичан добитак. Другим речима: он тврди да сва разумом обдарена створења треба да буду и јесу себична (Јов 1. и 2. глава).
6. Шта открива сотонино поступање о његовим мотивима?
6 Тиме што се сотона упустио у такав начин поступања, постало је очигледно да је допустио да му претерано частољубље постане страст, која га је нагризала, и погонска снага његовог поступања. То се јасно види из Павловог упозорења да се новообраћена браћа не постављају за надгледника, ’да се не надују и падну под ђаволску осуду’ (1. Тимотеју 3:6). Да, сотона, у стварности, открива колосалну умишљеност јер се дрзнуо да се мери са Јеховом Богом, Свемогућим, Свевишњим, Сувереном универзума, Царем вечности (1. Мојсијева 17:1; 2. Самуилова 7:28; Псалам 83:18; 1. Тимотеју 1:17). Да сотона страсно жели да себе узвиси, и да је завидео Јехови Богу на обожавању које су му одавала разумом обдарена створења, открило се када је понудио Исусу Христу „сва царства света“, под условом да му Исус укаже акт обожавања (Матеј 4:8, 9).
7. Зашто Бог није одмах погубио бунтовника сотону, Адама и Еву?
7 Наравно, Јехова Бог је могао да погуби сотону и први људски пар одмах чим су преступили. Али, због спорног питања које је сотона поставио и из милости према још нерођеном потомству Адамовом, Бог је оставио ђавола на животу и пружио му прилику да докаже своје хвалисаве тврдње. Истовремено је Јехова пружио прилику људима, који су то хтели, да владају сами собом, одељени од Бога и његових праведних начела.
Обмана у вези са његовом егзистенцијом
8. Како је сотона обмануо човечанство у погледу своје егзистенције?
8 Сотона прибегава многим и различитим ударима да би, жао Јеховин противник, остварио своје намере и, ако је могуће, одвратио све људе од правоваљаног обожавања свог Створитеља. Један од тих удара састоји се у томе да људи поверују да он уопште не постоји. Тако лакше постају његове жртве. Отуда је данас модерно у многим религиозним круговима неверовање у постојање особе као сотоне. Једна анкета, коју је спровео један институт за истраживање мишљења у Њујорку, показала је да 1974. више од половине Американаца није била сасвим убеђена у егзистенцију сотоне као једне особе. Чак ни многи свештеници не верују у то.
9, 10. Како потврђује Свето писмо да је ђаво особа?
9 Свето писмо нас не оставља у недоумици што се тиче постојања ђавола као особе. У њему читамо да је једна особа говорила преко змије и преварила Еву, прву жену, приступивши јој с једним искушењем. Књига о Јову потврђује егзистенцију сотоне као особе, јер се у њој извештава да је сотона разговарао са Јеховом Богом и побијао честитост Јова, слуге Божјег. Штавише, јеванђелисти Матеј, Марко и Лука извештавају да је Исус Христ био кушан од ђавола. Да су таква искушења дошла на Исуса споља„ потврђује. се не само на основу онога што знамо о Исусовој особи и савршености, него и на основу начина на који је био кушан. Како би Исус могао да падне ничице и укаже обожавање некаквом злом принципу или злој идеји? Значајно је још и то да је Исус, у више наврата, говорио о сотони као о једној особи или као о ’владару света’ (Јован 12:31; 14:30; 16:11; 8:44; Матеј 4:1—10; 12:26; Лука 10:18).
10 Исусови апостоли су, такође, идентификовали ђавола као особу. Павле је, такође, указао да правим хришћанима нису непознати сотонини ’удари’ и упозорио их на ’ђаволове препредене радње’ (2. Коринћанима 2:11; Ефесцима 6:11). Петар је, као што је поменуто, позивао браћу у вери да се чувају свог противника, ђавола. И апостол Јован је посведочио да ’цео свет живи у власти онога који је зао’ и да ће ’ђаво неке хришћане бацити у тамницу’ (1. Јованова 5:19, НС; Откривење 2:10; 1. Петрова 5:8).
Сотона се служи кривом религијом
11. Шта је начинио сотона од човекове природне потребе за обожавањем?
11 Да би људе држао слепе, сотона се служи и кривом религијом (2. Коринћанима 4:4). Човек је био створен са потребом да обожавањем очува везу са Створитељем. Сотона је искривио ту природну потребу апелујући на себичност и промичући незнање о чистој религији. Да постигне тај циљ, ’сотона се претвара у анђела светлости’ (2. Коринћанима 11:14, НС). Услед те обмане људи су уплетени у хиљаде различитих кривих религија.
12. Како треба да гледамо на криву религију и интерконфесионализам?
12 Све криве религије су, у стварности, сотонин продукт, јер је Павле рекао да оно ’што народи жртвују, демонима приносе на жртву’. Исус је рекао: „Ко није са мном, против мене је, и ко не сабира са мном расипа.“ Осим тога, Христ је искључио могућност интерконфесионализма када је рекао: „Нико не долази Оцу сем кроз мене“ (1. Коринћанима 10:20; Матеј 12:30, др Чарнић; Јован 14:6, НС).
13. На који начин је искористио сотона људску радозналост за окултност?
13 Сотона искоришћава човекову радозналост у вези са окултним обичајима и стањем мртвих. Сотона је, сасвим небиблијским поступцима као разговарањем са мртвима, то јест спиритизмом, врачањем, астрологијом и црном магијом, ухватио у замку безброј људи. Данас влада све веће интересовање за такве ствари. То је већ отишло у такву крајност да неки, заиста, обожавају самог ђавола (2. Мојсијева 22:18; 3. Мојсијева 19:26; 20:6; 5. Мојсијева 18:10—12).
Сотона апелује на поноситост
14, 15. а) Која средства је употребио сотона да би навео Еву и Кајина да служе његовој намери? б) Који се други примери, с тим у вези, спомињу у Библији?
14 Сотону је довела у искушење његова поноситост и он је попустио пред тим искушењем. У складу са тим пробудио је у Еви поноситу, себичну жељу да постане једнака Свевишњем Богу и тако му је успело да одвуче наше прародитеље од обожавања Јехове Бога. Сотона је, без сумње, применио сличну методу код Кајина. Када је ђаво приметио колико је Кајин био бесан зато што је његов брат Авељ примио Божје признање, успело му је да тај бес тако потпири да се из њега развила убилачка завист (1. Мојсијева 4:3—8; 1. Јованова 3:11, 12).
15 Током целе људске историје могао је сотона да употреби као оруђе особе које су биле поносите — људе као што су били Немрод, египатски фараон из Мојсијевих дана, асирски краљ Сенахирим (1. Мојсијева 10:8—12; 2. Мојсијева 5:2; Исаија 36:7—10, 16—20). Данас држи сотона у власти безброј људи услед њихове поноситости; помислимо само на расни, национални понос, понос на образовање и социјални положај. Све те врсте поноса, које наводе људе да затворе уши пред Божјом поруком, служе ђаволовој намери.
Замка материјалне похлепе
16. Који успех је имао сотона у примени похлепе?
16 Сотона хвата људе у замку још другим средствима: материјализмом, похлепом, жељом за новцем, поносом на имовину. Тиме је ухватио у замку свештенике у дане Исусове, који су били похлепни и волели новац (Лука 16:14). Сотона је употребио замку похлепе да би подстакао Ананију да слаже свети дух (Дела апостолска 5:1—11). И сотона је, без сумње, искористио љубав према материјалним стварима и светским уживањима да би одвратио Димаса и друге хришћане од службе Јехови (2. Тимотеју 4:10).
17. Ко је нарочито уочљив пример за то да сотона употребљава замку похлепе?
17 Нарочито уочљив пример за то да сотона употребљава замку похлепе јесте Јуда Искариотски. Он није само постао похлепан крадљивац, већ је похлепа била главни разлог зашто је издао свог Господара. Да му је ум нагињао у том правцу дошло је то до изражаја у његовом протесту када је Марија намазала Исусове ноге скупоценим уљем (Јован 12:4—6; Матеј 26:14—16). Дакле, будимо пажљиви да нас сотона не превари замком похлепе.
Сотона се хвата за људске слабости
18. а) Шта је Бог предвидео да би се човек радовао животу? б) Како је то искористио сотона на штету по човека?
18 Међу разним слабостима на које сотона апелује налази се и пожуда за недозвољеним чулним уживањем. Јехова Бог је желео да се људи радују много чему, и ако ту радост уживамо унутар граница постављених његовом вољом, то може бити за наше велико добро и срећу. Али, сотона заводи људе да те ствари ставе на прво место у свом животу и да им се одају на неморалан начин, и преступе Божји закон. Тако је сотона навео 24 000 Израелаца да подлегну култу Вала Пеорског (4. Мојсијева 25:1—9). Данас је свет полудео у жељи за чулним. уживањем. Часописи, новине, филмови и телевизијске. емисије апелују све отвореније на похотност. Као хришћани, које води Божји дух, требало би да се одупремо таквим кушњама (1. Коринћанима 14:20).
19. а) Која је сотонина замка нарочито опасна за младе? б) Чега треба да буду свесни млади хришћани?
19 Сотона се још користи и тим средством да пробуди код кога јаки прохтев за узбудљивом разонодом. Нарочито млади хришћани упадају лако у ту замку. Често су, напросто, луди за одређеним спортовима — било као гледаоци или активни учесници. Али, то би их могло, без даљњега, довести до тога да ’више љубе ужитке неголи Бога’ (2. Тимотеју 3:4). Код других омладинаца долази тај прохтев до изражаја тиме што се посвећују музици и песмама у којима се величају неморал и насиље. Хришћани морају, свакако, да буду опрезни, јер би такве ствари могле да их одмаме од честитости и врлине (Псалам 16:11; 2. Петрова 2:20—22).
20. Како се служи сотона страхом?
20 Сотона употребљава, такође, као замку страх од људи. Сасвим је природно да не желимо да нас људи исмејавају и покушавамо да избегнемо страдања. Многи су учинили компромисе из страха од људи, када су били стављени под притисак (Приче Соломунове 29:25; Јеврејима 2:14, 15). Уз Божју помоћ нећемо никада дозволити да то буде и са нама случај.
21. Зашто не треба да допустимо да нас савлада обесхрабрење?
21Један од сотониних удара може да буде и овај: он покушава да обесхрабри толико Божје слуге да би сами одустали. То је, свакако, покушао код Јова, пробудивши у њему жељу ,да би више волео да буде мртав или да се уопште није ни родио. То је покушао и код Мојсија (Јов 3:1—13; 14:13; 4. Мојсијева 11:10—15). Ни једног од тих верних људи није савладало обесхрабрење. И даље су вршили вољу Божју. Тако и ми не треба никада да дозволимо да нас савладају било какве околности, јер Јехова може да нас подупире и неће никада дозволити да праведник посрне (Псалам 55:22).
Супротстављај се!
22, 23. Шта би ваљало да радимо да бисмо се супротставили „препреденим радњама“ сотониним и да не бисмо подлегли његовим ударима?
22 Шта би ваљало да радимо пошто сотони успева да одвуче од Бога већину људи. Као храбри Јеховини сведоци морамо да ’одолевамо ђаволовим препреденим радњама’, његовим ударима, сплеткама и тактикама (Ефесцима 6:11). Тиме можемо доказати да је заиста подао и хвалисав лажов.
23 Али, ми не можемо сами својим снагама да се супротстављамо сотони пошто он има већу моћ, веће знање и више искуства него ми. Да бисмо могли да му се супротставимо, морамо да прихватимо све помоћи које пружа свом народу Јехова Бог. Тада ћемо избећи утицај лукавог непријатеља.
Можеш ли још да се сетиш?
◻ Које непријатеље користи ђаво да би постигао своје зле циљеве?
◻ Који став заступа сотона према Јехови?
◻ Како се у Библији доказује да је сотона једна особа?
◻ Које замке употребљава ђаво и како можемо избећи да упаднемо у те замке?
[Слика на 22. страни]
Јеховини сведоци не подлежу страху од људи