Очишћени и ревносни за изванредна дела
’Исус Христ је дао себе да очисти за себе народ који је особито његов, ревностан за изванредна дела’ (ТИТУ 2:13, 14, НС)
1. Зашто морају Јеховини сведоци да буду чисти и ревносни?
ЈЕХОВА је свет, добар и прав. Осим тога, он и његов Син са ревношћу врше изванредна дела (3. Мојсијева 19:2; Псалам 25:8; Јован 5:17). Отуда и сви Јеховини сведоци морају бити чисти и ревносни за изванредна дела.
2. а) Како је апостол Павле повезао чистоћу са ревношћу? б) Која ћемо питања сада да обрадимо?
2 Апостол Павле је поменуо како чистоћу тако и ревност када је писао да је Исус, захваљујући незаслуженој доброти Божјој, ’дао себе за нас да нас ослободи сваког безакоња и очисти за себе народ који је особито његов, ревностан за изванредна дела’ (Титу 2:11—14, НС). Шта се захтева од оних које је Исус очистио? За која изванредна дела треба да будемо ревносни? Којим се благословима радују очишћени и ревносни Јеховини сведоци?
Духовна чистоћа неминовна
3. а) Какав ниво чистоће морају да задрже Јеховине слуге? б) Како је била истакнута потреба за чистоћом када су прогоњени Јевреји били ослобођени из Вавилона?
3 Јеховине слуге морају задржати високи ниво физичке, моралне и духовне чистоће (2. Мојсијева 30:17—21; 5. Мојсијева 23:12—14; Ефесцима 5:25—27; 2. Коринћанима 7:1). Тај основни захтев био је истакнут у шестом веку пре н. е. када су прогоњени Јевреји били ослобођени из Вавилона (Јездра 1:1—4). Требало је ускоро да крену на пут у домовину и радосно носе свете предмете које је краљ Навуходоносор узео из Божјег храма. Било је веома важно да те предмете из светилишта носе само чисти обожаваоци Јехове! Било је прикладно да им се каже: „Одлазите, одлазите, изићите одатле, не дотичите ништа нечисто! Изићите из његове средине! Очистите се, ви који носити посуде Јахвине!“ (Исаија 52:11, СТ). Ови носачи морали су да буду очишћени од сваке поганштине која је потицала од религиозне и моралне нечистоће Вавилона.
4. Шта се захтева од свих Јеховиних сведока у складу са 2. Коринћанима 6:14—17?
4 Апостол Павле је поднео закон за чистоћу помазаним хришћанима који напуштају Вавилон велики, светско царство криве религије. Писао је: „Не вуците са неверницима јарам који је за вас туђ; јер чега заједничког има праведност са безакоњем?... Зато отидите од њих и одвојте се, говори Господ (Јехова), и не дотичите оно што је нечисто“ (2. Коринћанима 6:14—17, др Чарнић; Откривење 18:4, 5; Јеремија 51:45). Да, Јехова захтева духовну чистоћу од Исусових помазаних следбеника и њихових сапутника, чланова „великог мноштва“ (Откривење 7:4—9).
’Да одбацимо безбожност и светске жеље’
5. Шта би требало да се обистини на служби према 2. Коринћанима 4:2?
5 Од онога ко служи као духовно чист Јеховин сведок захтеваће се, између осталог, да ’одбаци од себе безбожност и светске жеље’ (Титу 2:11, 12, НС). Павле је рекао на другом месту: „Него смо се одрекли тајних, срамних ствари, не живимо у лукавству и не изврћемо реч Божју, него се објављивањем истине препоручујемо свакој људској савести пред Богом“ (2. Коринћанима 4:2, др Чарнић). По примеру апостола, хришћани морају показати беспрекорност у својој служби да их нико не би могао да оптужи с правом за покварени начин поступања или непоштење (2. Коринћанима 8:20, 21; Псалам 101:1—8). Не сме да се воде по светској мудрости и себичном, грешном духу или тежњи овог света (1. Коринћанима 1:21; 2:12; 3:19; Ефесцима 2:1, 2).
6. Шта можемо учинити ако се боримо са склоностима као непоштењем и неисправним телесним жељама?
6 Особе које имају светски дух често прибегавају непоштеним радњама да би постигле свој циљ. Чини ли то онај ко се издаје за хришћанина, онда није ’одбацио од себе безбожност’ и нема присан однос са Јеховом (Приче Соломунове 3:31, 32). И ако човеком владају нечисте телесне пожуде, онда није ’одбацио од себе светске жеље’ (Галатима 5:19—21; 1. Јованова 2:15—17). Али, шта треба да радимо ако се боримо са таквим недуховним склоностима као непоштењем и неправилним телесним жељама? Било би на месту да се молимо као Давид: „Учини ми, Боже, чисто срце, и дух прав понови у мени. Немој ме одвргнути од лица својега, и светога духа својега немој узети од мене“ (Псалам 51:10, 11; Јован 15:19). Уколико се молимо на овај начин и потпуно користимо помоћ која нам се пружа преко Божје речи, духа и организације, бићемо у стању да исправимо своје мишљење и моћи ћемо да служимо у ревности као Јеховине слуге.
7. Зашто морају да се искључе преступници који се не кају?
7 Ако неки из наших редова стално чине тешке нечисте поступке и не кају се за то, морају да се искључе да се не би обесветило Јеховино име, да би његова организација остала чиста и његове верне слуге биле заштићене и схватиле колико је озбиљно такво поступање (3. Мојсијева 22:31—33; 5. Мојсијева 13:6—11). Већ годинама раније схватио је Божји народ да преступник који се не каје није достојан хришћанске заједнице. На пример, писао је године 1904. први председник Удружења Куле стражаре, Чарлс Тејз Расел: „Црква треба да се повуче од њега (преступника) и прекине да има братску везу са њим“ (The New Creation (Ново стварство), стр. 290). И данас следе Јеховине слуге библијски савет ’да одстране злога из своје средине’ (1. Коринћанима 5:9—13).
8. Како утичу савети из Луке 3:8 и Галатима 6:1 на начин поступања старешина са преступницима?
8 Зато постављене старешине воде рачуна о очувању чистоће Јеховине организације. Они морају, наравно бити милосрдни, уколико се донесу ’плодови који одговарају покајању’, јер је и Јехова милосрдан где је то прикладно (Лука 3:8; Псалам 86:15; 130:3, 4). Ако брат (или сестра) у вери учини преступ пре но што и сам примети, духовно способни морају покушати да га поново исправе у ’духу кроткости’ (Галатима 6:1).
Како старешине могу помоћи
9. Које две могућности, рецимо, постоје да старешине помогну духовно другим хришћанима?
9 Како могу помоћи старешине другим хришћанима да остану духовно чисти? Једна могућност састоји се у изграћујућим говорима; друга у личним разговорима и пастирским посетама (1. Петрова 5:1—4). У таквим приликама старешине примењују Библију на прикладан начин да би поучили, подсетили, опоменули и чак укорили остале у вери.
10. а) Какав став би требало да имају старешине према јавнол1 говору? б) Зашто би требало да буду духовни пастири ревносни истраживачи Библије?
10 Павле је истакао потребу за поучавањем када је позвао свог сарадника Тита: „А ти говори што одговара здравој науци“ (Титу 2:1, НС). Понизне хришћанске старешине не траже славу као јавни говорници, него су заинтересовани да примене Библију на исправан начин када поучавају (Приче Соломунове 25:27). Занимљиво је да је некадашњи председник Сједињених Држава, Џон Квинси Адамс (John Quincy Adams), рекао: „Већ годинама ми је навика да сваке године прочитам једном Библију.“ Сваки краљ у Израелу требало је да препише једном цео Божји закон и ’чита у њему све дане свог живота’. Исус Навин је следио сличне упуте (5. Мојсијева 17:14—20; Исус Навин 1:7, 8). Како би могли такви људи у старом Израелу да поступају мудро или понуде духовну помоћ да нису имали тако стечено знање? Да ли си ти, као постављени старешина, прочитао једном — или можда више пута — целу Библију? Тиме би се, без сумње, побољшала твоја способност да пружиш савет и то чак и оним Богу преданим хришћанима који су сами више пута прочитали Свето писмо. Ко служи као духовни пастир, мора да буде ревностан истраживач Божје речи, основе за „здраву науку“.
11. а) На шта су морали да се подсете хришћани на Криту у првом веку? б) За шта треба да буду способне постављене старешине када су посреди библијске опомене?
11 Павле је такође рекао Титу: „Подсећај их да се покоравају поглаварима и властима, да буду послушни, да буду спремни на свако добро дело, да никоме не наносе увреде, да се не свађају, да буду сусретљиви и посве благи према свим људима“ (Титу 3:1, 2, СТ). На то су морали да се подсете хришћани на острву Криту у првом веку. Тако исто и данас, када неки проблем настане, старешине треба да буду у стању да укажу на одговарајућу библијску опомену. И треба да будемо увек захвални када нас се подсећа на Јеховине опомене (Псалам 119:99, 129).
12. а) Шта значи опоменути? б) Са каквим ставом треба опомињати?
12 Титу је такође било речено: „Опомињи исто тако младиће да буду разборити“ (Титу 2:6, др Чарнић). Опоменути значи „снажно подбудити; озбиљно посаветовати или упозорити“ (The World Book Dictionary). Због искрене љубави и бриге Павле није оклевао са потребном опоменом. У ствари, могао је да каже старешинама у Ефесу: „Бдијте и сјећајте се да три године — ноћ и дан — нисам престао са сузама опомињати сваког појединог међу вама“ (Дела апостолска 20:31, СТ). Данашње старешине, које имају исти став и дају прикладне опомене, јесу прави благослов за скупштину!
13. а) Шта значи карање? б) Какав став треба старешине да имају када карају?
13 Павле је такође говорио о карању позивајући Тита: „Зато их строго карај да буду здрави у вјери, да не приањају уз жидовске бајке и заповиједи људи који истини окрећу леђа“ (Титу 1:13, 14, СТ). Корити значи „опомињати некога због онога што није добро у њему, или што није добро урадио, с намером да се поправи“ (Речник српскохрватског књижевног језика од др Лује Бакотића, 1936). Или значи ’показати некоме јасно неодобравање’ због онога што ради или говори (Webster’s New Collegiate Dictionary). Павле је говорио о карању, али је при томе имао на уму племенити циљ — ’да буду здрави у вери’. И данас избегавају старешине нехришћанску окрутност. Супротно отпадницима који гунђају, праве хришћанске старешине не покушавају да ’господаре’ вером и животом других верника, него им служе на њихову радост као управитељи и сарадници, помажући им да остану постојани у вери (2. Коринћанима 1:24; 1. Коринћанима 4:1, 2).
14. Шта ће нам помоћи да останемо духовно чисти?
14 Док год нас Библија поучава, подсећа, опомиње и кара, можемо остати духовно чисти. Тако постајемо подобни за Божју свету службу. Али каквог духа треба да вршимо ту службу?
Буди ’ревностан за изванредна дела’
15. а) Како се може дефинисати ревност? б) Које је најизванредније дело које хришћанин може да врши?
15 Јеховини сведоци су као организована заједница Богу преданих хришћана, ’ревносни за изванредна дела’. Ревност је „особито велика марљивост“ (Речник српскохрватског књижевног језика, од др Лује Бакотића, 1936). По писму које је Павле написао Титу, требало је да сви хришћани озбиљно настоје да чине најразноврснија ’изванредна дела’. Требало је да млађе жене буду, рецимо, честите, да раде у кући и буду подложне својим мужевима. Требало је да Тит буде ’пример изванредних дела’ трудећи се да неискварено поучава и здраво говори (Титу 2:1—14). Најизванредније дело једног хришћанина јесте да помаже другима да упознају Бога и служе му. Да ли заиста учествујеш као Јеховин сведок у том ’изванредном делу’? Хришћани у првом веку показали су неизмерну ревност у јеванђелизацији упркос прогонству (Дела апостолска 11:19—21).
16. а) Који је основни разлог што је била основана хришћанска скупштина? б) Шта је изјавио један аутор о делу јеванђелизације Јеховиних сведока?
16 Упркос данашњем прогонству многих Јеховиних сведока, Божји дух их наводи да обављају свој задатак проповедања Краљевства — основни разлог што је била основана хришћанска скупштина (Матеј 24:14; 28:19, 20; Исаија 61:1, 2). Као први хришћани врше Јеховини сведоци и данас ревносно то изванредно дело објављивања ’добре вести’ од куће до куће и било где другде (Дела апостолска 5:41, 42; 20:20, 21). У својој књизи Евангелисм Инц (Јеванђелизација) обрађује Г. В. Таргит (Г. W. Таргет) различите методе сведочења, укључујући и ’јеванђелизацију на вратима’ и примећује „да би је неки означили као најуобичајенију методу — нарочито након последње посете Јеховиног сведока. ...Други је брзо прихватају, али Јеховини сведоци предводе у томе.“ С обзиром на употребу библијске литературе, Таргит признаје: „И у томе предњаче Јеховини сведоци. ... У поређењу, само мало религиозних заједница објављују, заправо, литературу за јеванђелизацију.“ Хришћанска литература, која се издаје захваљујући подршци Божјег духа и коју растурају Јеховини сведоци по цени трошкова, помаже људима сличним овцама широм земље да упознају божанску вољу.
17. Како се може доказати да је Бог благословио дело проповедања Јеховиних сведока?
17 Јехова је благословио дело проповедања првих хришћана. Зато су биле основане скупштине по разним местима — у Риму, Коринту, Ефесу, Филипима, Колосеји, Солуну и другим градовима. Јехова је данас благословио проповедничку делатност својих слугу, тако да данас има више од 46 000 скупштина Јеховиних сведока. Богу припада част и слава за тако дивни пораст (Исаија 60:22; 1. Коринћанима 3:6, 7).
Наши многобројни благослови
18—20. Наведи неке благослове којима се радујемо као Божје слуге?
18 Јеховин народ се заиста данас радује многим благословима и предностима чисте и ревносне службе (Приче Соломунове 10:22). На пример, као Божјим очишћеним слугама причињава нам задовољство да му се допадамо (1. Петрова 1:13—16). Божанска истина ослободила нас је Вавилона великог, светског царства криве религије (Откривење 18:4, 5). Нисмо жртве сујеверства, страха од мртвих и других вавилонских представа (Проповедник 9:5, 10; Јован 8:32). ’Мир Божји чува наша срца и наше духовне снаге’ (Фил. 4:6, 7, 13). Састајући се редовно са чистим обожаваоцима, имамо осећај сигурности као ’стадо у тору’ (Михеј 2:12). Божји свети дух оспособљава нас да доносимо плодове духа: љубав, радост, мир, суздржљивост, љубазност, доброту, веру, кроткост и самосавладавање (Галатима 5:22, 23). То све треба да нас усрећује!
19 Као ревносни објавитељи Краљевства служимо свеопштем Суверену. То је највећа предност коју може човек да има. Посвећујемо се ’светом делу добре вести’. Ни једно друго земаљско настојање не доноси толико радости колико објављивање вести ’срећног Бога’ и помагање другима да га упознају (Римљанима 15:16; 1. Тимотеју 1:11).
20 Присан однос са Богом јесте даљи благослов. Можемо да му се молимо у уверењу да ће нас чути (1. Јованова 5:14, 15). Колико је дивно бити тако близу Јехове! Псалмиста је то овако описао: „А мени је милина бити у Божјој близини, имати склониште своје у Јахви. Приповиједат ћу сва твоја дела“ (Псалам 73:28, СТ).
21. На шта треба да будемо одлучни као Јеховин очишћен и ревностан народ?
21 Имајући у виду многе благослове које имамо као Божји очишћен и ревностан народ, будимо одлучни да останемо духовно чисти и горући у божанској ревности. Ако останемо такви, можемо бити сигурни да ће нас Јехова признати и водити као своје сведоке. Штавише, чистоћа и ревност у Божјој светој служби у последњим данима поравнаће нам — захваљујући Божјој незаслуженој доброти — пут да проведемо вечност вршећи чврста и ревносна дела Јехови на част.
Како би одговорио?
◻ Шта је потребно да се припада Јеховином чистом народу?
◻ Како могу постављене старешине помоћи другима да остану духовно чисти?
◻ За које изванредно дело треба да буде нарочито ревностан Божји народ?
◻ Којим се благословима радују Јеховини очишћени и ревносни сведоци?
[Слика на 10. стани]
Старешине треба да буду марљиви студенти Библије и треба да је користе када поучавају, подсећају, опомињу и чак карају друге