Вести и њихово дубље значење

„Инструменти“ мира

„Инструменти безбедности и слободе народа.“ Тако је означио папа Јован Павле II војнике који су посетили мису На Петровом тргу у Риму. Богослужење је одржано за припаднике војске из 24 земље поводом Свете године римокатоличке цркве. Папа је рекао војницима: „Ваша снага је неопходна за добробит ваших суграђана, за безбедност ваше домовине, за опште добро националног и интернационалног мира!“

Колико се то разликује од става који се заузимао у првим вековима. То открива чак и црквена историја. На пример, у швајцарској католичкој публикацији Орјентирунг (Оријентирунг) пише о заштитном патрону Француске, „светом“ Мартину (316—397): „То што је овај веома цењени светац хришћанства на Западу напустио војну службу из хришћанског убеђења, јер је сматрао неспојивим бити истовремено војник и хришћанин, доводило је увек у неприлику католичку теологију. Та чињеница се — свесно или несвесно — прећутала.“ „Свети“ Мартин је наводно рекао римском цару Јулијану: „Ја сам Христов војник; није ми дозвољено да се борим.“

Исус Христ није никако позвао своје следбенике да учествује у светским ратним походима, него их је охрабрио да ’љубе своје непријатеље’ (Матеј 5:44). Апостол Павле је описао став који хришћани заузимају у погледу учешћа у светским конфликтима када је писао: „Истина је: иако живимо као нормални људи, борба коју водимо јесте на духовном плану“ (2. Коринћанима 10:3,Пхиллипс).

Данак глади

Једно обележје последњих дана јесте глад. Указавши на наше време Исус Христ је прорекао да ће ’бити несташице животних намирница по разним местима’ (Матеј 24:3, 7).

Глад хара међу већином становништва централног појаса северне Африке и оставља за собом велику беду и смрт милиона људи. До сада је било већини непознато да је у Кини дошло до велике глади између 1958. и 1961. године, јер и онако слабе жетве у Кини биле су тих година још слабије услед суше, поплава и других катастрофа, те је услед тога завладала велика глад у земљи. Недавно су функционери Народне Републике Кине први пут признали да је више од 10 милиона Кинеза умрло за време тог четворогодишњег периода глади. Џеф Бредли (Jeff Bradley) из Асошијетид преса (Associated Press) извештава да је Ху Ганг, говорник Државног статистичког завода, изјавио да је тих година „умрло преко 10 милиона људи“ неприродном смрћу и то „услед фактора проузрокованих од људи и услед тешких природних непогода“.

Упркос покушајима да се заташкају чињенице, не може се затајити број умрлих од глади у нашем веку. Све то доприноси снажном испуњењу Исусовог пророчанства о ’знаку његове присутности и свршетку поретка’ (Матеј 24:3).

„Шта се догађа у нашем друштву“?

Колико често долази до насиља на месту и у време када то најмање очекујемо! На пример: у предграђу Сиднеја био је изненада прекинут мир недељног послеподнева када су чланови двеју ривалистичких банди на моторима напали једни друге сачмарама, пушкама, ножевима, батинама, шрафцигерима и ланцима. Када се борба завршила након петнаестак минута, убијено је шест чланова тих двеју мотоциклистичких банди и једна 14—годишња девојчица која није била учесник у тој борби. И најмање још 20 особа било је повређено, од којих су неки били тешко повређени.

Питање које су поставили многи људи у Аустралији а и било где другде у свету формулисано је у часопису Д Острејлјен (Тхе Аустралиан) од 3. септембра 1984: „Шта се догађа у нашем друштву?“ Они који су ’поучени од Јехове’ знају одговор (Јован 6:45). Овај догађај у Аустралији је само једна карика од дугачког ланца непрестаног насиља које се примећује широм света од 1914. Ниједно место на земљи није безбедно од смртоносног насиља. Библија указује на такве појаве као на знак да човечанство живи у „последњим данима“. Као што је проречено у Божјој речи, примећујемо данас ’пораст безакоња’ у друштву које пати од људи који су „без самосавладавања, сурови, без љубави према добру“ (Матеј 24:12; 2. Тимотеју 3:1—3, НС).